Ambasador SAD na Kosovu: Niko ne može da negira masakr u Račku
U selu Račak, oko 30 kilometara od Prištine, srpske snage su 15. januara 1999. godine ubile 45 albanskih civila. Taj masakr je predstavljao ključni trenutak za odluku NATO snaga da pokrenu vazdušnu intervenciju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) zbog rata i kršenja ljudskih prava na Kosovu.
"Svesni smo pokušaja da se prepravi dobro dokumentovana istorija ovog masakra i da se umanje ili lažno predstave činjenice o ovim strahotama. Dozvolite mi da budem jasan u vezi sa posvećenošću Sjedinjenih Američkih Država istini. Ono što je tada rekao predsednik Klinton potvrđujemo i sada: Ovo je bio nameran i neselektivni čin ubistva osmišljen radi sejanja straha među narodom Kosova", rekao je Hovinier.
Srpske vlasti i dalje negiraju da se u Račku dogodio masakr. Jedna od poslednjih izjava u tom kontekstu je stigla 10. decembra prošle godine, kada je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio da je "navodni masakr" nad kosovskim Albancima u Račku "velika laž i strašan falsifikat", kao i da su "tvrdnje o masakru velika uvreda za čitavo čovečanstvo".
Takvu izjavu su osudile SAD i Evropska unija.
Ambasador SAD u Prištini je podvukao da negiranje i veličanje ratnih zločina obeščašćuje sećanje na mrtve, ponovo otvara rane preživelima i nazaduje ovaj region kada je reč o naporima ka demokratskoj konsolidaciji i punoj evroatlantskoj integraciji.
"Mir i pravda dolaze iz jasnog priznanja prošlih zločina. Ovo je od vitalnog značaja kako bi se osiguralo da se ovi gnusni zločini nikada više ne ponove", naveo je.
Šta se dogodilo u Račku?
Prema zaključku suda u Hagu, srpske snage ubile su 15. januara 1999. godine u selu Račak, tridesetak kilometara od Prištine, najmanje 45 kosovskih Albanaca. Većini ubijenih je pucano u glavu, po svemu sudeći iz neposredne blizine.
I različiti izveštaji OEBS-a i nevladine organizacije Human Rights Watch (HRW) događaje u Račku karakterišu kao masakr albanskih civila od strane srpskih snaga.
Nakon ovog zločina pokrenula se međunarodna zajednica koja je putem pregovora u Rambujeu u Francuskoj pokušala da navede srpsku i albansku stranu da dođu do rešenja po pitanju Kosova, što je Milošević uporno odbijao.
To je doprinelo odluci o vazdušnoj intervenciji NATO-a u SR Jugoslaviji, koja je počela 24. marta 1999. godine i trajala 78 dana.
U međuvremenu, u ratu na Kosovu ubijeno je ili nestalo više 13 hiljada ljudi. Srpske vlasti su počele povlačenje nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, koji je omogućio i ulazak NATO snaga na Kosovo.
Na masakr u Račku prvi je ukazao tadašnji šef posmatračke misije OEBS-a William Walker, koji je ovo selo posetio dan posle masakra i izjavio da se radi o teškom zločinu protiv čovečnosti.
Slobodan Milošević, tada predsednik SR Jugoslavije, naredio mu je da napusti državu, tvrdeći da se masakr nije dogodio.
Predstavnici vlasti u Srbiji poricali su optužbe o ubijanju civila, tvrdeći da su svi ubijeni bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, da su ubijeni u razmeni vatre i da su naknadno presvučeni "u civilnu odeću".