Najveće povećanje kamatnih stopa u SAD od 1994. godine

Američke Federalne rezerve su 15. juna podigle kratkoročnu referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procenta, u pokušaju da zaustave rast inflacije, i prognozirale usporenu ekonomiju i rast nezaposlenosti narednih meseci.


To je najveće povećanje kamata za američku Centralnu banku od 1994. godine, a odluka je doneta nakon što su nedavni podaci pokazali da nije ostvaren veći napredak u borbi protiv uporne inflacije.




Zvaničnici Centralne banke su takođe nagovestili da će još brže podizati kamatne stope, i tako su monetarnu politiku uskladili sa brzom promenom u proceni finansijskih tržišta o tome šta će biti potrebno da bi se cene dovele pod kontrolu.


"Inflacija je i dalje povišena, što odražava disbalans u ponudi i potražnji povezan sa pandemijom, veće cene energenata i opšti pritisak cena", saopštila je Federalna komisija za otvoreno tržište, telo Centralne banke koje određuje njenu politiku.


"Komisija je čvrsto rešena da inflaciju vrati na željeni nivo od dva odsto", dodaje se.




U saopštenju se rat u Ukrajini i kineska politika uvođenja karantina navode kao izvori dodatnog pritiska inflacije.


Ovim potezom su federalne kratkoročne kamatne stope podignute na nivo od 1,50 do 1,75 posto.


Zvaničnici projektuju da će se kamata do kraja godine povećati na 3,4, i 3,8 posto 2023. godine, što je značajna promena u odnosu na projekcije iz marta da će stopa ove godine porasti na 1,9 odsto.




Federalne rezerve predviđaju da će se ekonomski rast ove godine usporiti na 1,7 odsto, dok će nezaposlenost do kraja godine porasti na 3,7 posto i nastaviti da raste tokom 2024. do stope od 4,1 odsto.


Vrednost akcija na berzi odmah je pala posle objavljivanja odluke Centralne banke, dok je vrednost američkog dolara porasla u odnosu na više valuta.