Iranski napad na američku vazduhoplovnu bazu u Kataru veoma simboličan
Iranski raketni napad na vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru bio je veoma simboličan čin, pažljivo kalibrisan da pošalje poruku odlučnosti, a istovremeno da izbegne širi i razorniji sukob.
Iran je eksplicitno objavio da se broj raketa lansiranih kasno 23. juna poklapa s brojem bombi koje su SAD bacile na iranske nuklearne objekte, naznačavajući nameru da proporcionalno odgovori, umesto da nekontrolisano eskalira situaciju.
Ova simetrija u akciji ističe želju Irana da pokaže da neće pustiti da napadi na njegovoj teritoriji prođu bez odgovora, ali i da ne želi rat punih razmera.
Zašto je Iran gađao vazduhoplovnu bazu Al Udeid?Vazduhoplovna baza Al Udeid je najveći američki vojni objekat na Bliskom istoku i predstavlja sedište Centralne komande SAD (CENTCOM), koja nadgleda američke vojne operacije u regionu. Satelitski snimci od 20. juna pokazali su da su SAD iz te baze uklonile oko 40 vojnih aviona različitih tipova.
Pratite naš blog uživo o sukobu na Bliskom istoku
Ključni aspekt simboličke prirode udara bio je jasan napor da se minimiziraju žrtve i kolateralna šteta. Napad je bio usmeren na Al Udeid, ali je Iran naglasio da je izabrao bazu van naseljenih područja i, prema rečima katarskih zvaničnika, u udar nije bilo povređenih.
Takva uzdržanost ukazuje da cilj Irana nije bio da nanese masovne žrtve, već da objavi političku i vojnu izjavu. Unapred upozoravajući i pažljivim odabirom meta, Iran je omogućio Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima da preduzmu mere predostrožnosti, čime je dodatno smanjen rizik od nenamerne eskalacije.
Iran signalizira da je otvoren za deeskalacijuTakav pristup odražava odgovor na ubistvo šefa Kuds snaga Kasema Sulejmanija koje su izvele SAD, dok je on važio za drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu. Iran je uzvratio lansiranjem raketa na iračku vazduhoplovnu bazu u kojoj su smeštene američke trupe u januaru 2020. godine, čemu su takođe prethodila upozorenja i nije bilo smrtnih slučajeva.
U oba slučaja, Iran je nastojao da zadovolji zahteve domaće javnosti za odmazdom, dok je međunarodnoj zajednici, posebno regionalnim akterima i globalnim silama, signalizirao da je otvoren za deeskalaciju.
Takva taktika pruža svim stranama potencijalni izlaz iz daljeg sukoba, omogućavajući liderima da tvrde da su delovali odlučno, a da nisu prešli linije što bi onemogućilo diplomatska rešenja.