Državni ministar finansija traži da Tužilaštvo BiH provjeri kome će biti isplaćen dug za 'Viaduct'
Ministar finansija i trezora Bosne i Hercegovine Srđan Amidžić najavio je u četvrtak, 10. jula, da će od Tužilaštva BiH zatražiti da se ispita kome bi BiH trebala isplatiti više od 110 miliona maraka (više od 55 miliona maraka) duga za "Viaduct" na offshore račun na Kanalskim otocima.
Radi se o dugu po presudu Međunarodnog centra za rješavanje investicijskih sporova (ICSID) u Vašingtonu, pred kojim je slovenačka firma tužila BiH zbog toga što je Vlada entiteta Republika Srpska jednostrano raskinula ugovor o koncesiji, koji se odnosio na izgradnju hidroenergetskog sistema na rijeci Vrbas.
Amidžić je na konferenciji za novinare rekao da državno Ministarstvo finansija "nije spremno" da uplati novac "nekim licima koje nemaju nikakve veze sa licima koja su podnijela tužbu".
"Pitao sam Pravobranilaštvo da li se na račun koji je dostavljen u prijedlogu za izvršenje mogu uplatiti pare i dobio sam odgovor da ne mogu. Ja ne sporim da se dug može ustupiti ili prodati, ali nama nije dostavljen nijedan dokument koji bi dokazao da je kompanija na čiji račun treba da se uplati novac preuzela taj dug", istakao je Amidžić.
On je rekao da je "nemoguće" saznati prava imena fizičkih lica koja stoje iza firme na čiji račun bi trebala biti uplaćena sredstva.
Amidžić je naveo da se radi o računu kojeg je dostavila advokatska kuća koja je zastupala "Viaduct".
Njegov istup dolazi nakon saslušanja pred Komisijom za borbu protiv korupcije i Komisijom za finansije i budžet Parlamenta BiH o slučaju "Viaduct" početkom juna.
Tada je Jovana Cvijetić, pravobraniteljka BiH izjavila da Bosna i Hercegovina ne zna na koji račun bi mogla da isplati dug.
Istakla je i kako je "Viaduct" u stečaju, te da su advokati u dopisima "stavljali račun nekog fonda, skraćenice, strane riječi".
Šta je poznato o slučaju 'Viaduct'?"Viaduct" je maju prošle godine zatražio zapljenu tri zgrade Centralne banke BiH u Banjaluci, Brčkom i Mostaru pred lokalnim sudovima, što je Opštinski sud u Mostaru i prihvatio sredinom marta ove godine, dok se čekaju presude ostalih sudova.
Ova slovenačka firma je zapljenu tražila nakon što je sud u Vašingtonu presudio u njenu korist u tužbi protiv BiH, jer je RS prekršila ugovor sa ovom firmom.
ICSID je naložio BIH 2022. godine da isplati odštetu koja je tad procijenjena na oko 39 miliona evra. Od tada rastu kamate, pa se dug povećao na više od 56 miliona evra, jer BiH još nije našla rješenje kako da isplati dug, koji je svaki dan veći za devet hiljada evra.
Iako se prije nekoliko godina entitet RS obavezala da će platiti dug u slučaju "Viaduct", entitetske vlasti odbijaju to da učine, tvrdeći da je dug obaveza države Bosne i Hercegovine, a da entitet ne može biti predmet međunarodne arbitraže.
Pred sarajevskim sudom je "Viaduct" dodatno zatražio izvršenje nad novcem države na računima banaka u zemlji, a pred sudovima u Luksemburgu i Belgiji nad imovinom i računima BiH u inostranstvu.
Zbog duga su i Agenciji za pružanje usluga u zračnoj plovidbi BiH (BHANSA) zamrznute redovne isplate evropske agencije EUROCONTROL, što je ugrozilo rad ove agencije.
"Viaduct" je preko lokalne firme HES Vrbas dobio 2004. godine koncesiju od Vlade Republike Srpske za izgradnju hidroelektrana Krupa i Banja Luka, ukupne snage 85,7 MW.
Međutim, projekat nikad nije zaživio.
Investitor, koji nije imao prethodne reference u izgradnji ovakvih objekata, tvrdio je u tužbi da mu vlast nije osigurala dozvole ni podršku, kao i da je Vlada RS jednostrano raskinula koncesiju 2015. godine nakon što je uzvodno na rijeci Vrbas dala koncesiju vlastitom preduzeću Elektroprivreda RS.
U slučaj se uključio i treći igrač iz sjene, strani fond koji je financirao "Viaductovu" tužbu. Slovenska firma je nakon dobivene presude krenula u zapljenu i zamrzavanje imovine države BiH u zemlji i inostranstvu.