Velika očekivanja, a malo nade u dogovor Srbije i Kosova o nestalima

Zajednička komisija za nestala lica Kosova i Srbije trebalo bi da pruži političku podršku radnim grupama kako bi se identifikovale eventualne masovne ili individualne grobnice kroz pružanje ili razmenu informacija, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Bekim Bljakaj (Blakaj) iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo.

"Ta komisija bi trebalo da bude tačka povezivanja radnih grupa i ljudi koji imaju informacije o lokacijama grobnica. To je najvažnije, sve ostalo je manje bitno", smatra on.

I Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, navodi da je za otkrivanje sudbine nestalih neophodno otkriti sve masovne grobnice, te ukazuje da se uglavnom traga za kosovskim Albancima.

Efikasnost rada zajedničke komisije će, prema njenoj oceni, zavisiti od unutrašnjeg konteksta Srbije, gde je "zastupljen narativ o negiranju zločina i rehabilitaciji ratnih zločinaca".

“Taj problem ne može suštinski da se reši bez otvaranje vojnih i policijskih arhiva, imenovanjem odgovornosti i istraživanjem novih lokacija. Ukoliko bi Srbija otvorila arhive, potvrdila bi se državna odgovornost u zločinu, u organizovanju zločina i narušilo bi narativ da smo samo mi žrtve”, kaže ona.

Kosovo i Srbija su 22. januara održali prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica tokom rata na Kosovu, koju predvode glavni pregovarači Besnik Bisljimi (Bislimi) i Petar Petković.

Ova komisija je predviđena Deklaracijom o nestalim licima, koju su maja 2023. godine usvojili pregovarači na visokom političkom nivou, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Deklaracija je inače deo Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU i strane obavezuje da će dozvoliti pristup svim dokumentima koje poseduju, uključujući one sa oznakom "poverljivo".

Andin Hoti, koji je na čelu komisije za nestala lica Vlade Kosova, naveo je da će nastaviti da insistira na punoj primeni Deklaracije o nestalim licima, uključujući pristup poverljivim dokumentima.

On je na svom Facebook nalogu naveo da će kosovska strana tražiti i da se postupi po zvaničnom zahtevu za pristup arhivama, upućenom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u vezi rasformiranja komande 37. motorizovane brigade bivše Jugoslovenske armije, te da se ubrza rad na identifikaciji prioritetnih lokacija.

RSE je 23. januara kontaktirao i Veljka Odalovića iz Komisije za nestala lica Vlade Srbije, ali on nije bio u mogućnosti da daje izjavu o pitanjima na kojima će insistirati Beograd.

Odalović je ranije tvrdio kako Kosovo ne postupa po zahtevima Srbije za pretragom lokacija, što je zvanična Priština negirala.

Šta je cilj Zajedničke komisije?Iz Evropske unije su 23. januara saopštili da je cilj Zajedničke komisije nadgledanje sprovođenja Deklaracije o nestalim licima kako bi se rasvetlila sudbina nestalih lica, uključujući i lica koja su prisilno nestala.

U decembru 2024. godine, glavni pregovarači Kosova i Srbije usaglasili su i pravilnik rada Zajedničke komisije za nestala lica.

"U skladu sa dogovorenim Pravilima rada, Zajednička komisija će podržavati napore Radne grupe za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta, tako što će olakšavati sprovođenje aktivnosti strana, rešavanje eventualnih neslaganja i razmatranje postignutog napretka", navedeno je u saopštenju EU.

Evropska unija kao posrednik u dijalogu, Kosovo, Srbija ili Međunarodni komitet Crvenog krsta mogu se obratiti Zajedničkoj komisiji sa bilo kojim pitanjem u vezi sa sprovođenjem, primenom i tumačenjem Deklaracije o nestalim licima.

"To uključuje i pitanje preispitivanja i ažuriranja pravila rada i opšteg okvira Radne grupe za nestala lica, ukoliko Radna grupa ne postigne konsenzus o tim pitanjima. Zajednička komisija će razmatrati pitanja u okviru svog mandata, u skladu sa dogovorenim pravilima rada. Svaka odluka o spornim pitanjima koja Zajedničkoj komisiji uputi Radna grupa kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta biće vraćena Radnoj grupi radi usvajanja i sprovođenja", dodaje se.

Glavni pregovarač Kosova Besnik Bisljimi izjavio je da sada preostaje da se predstavnici kosovske i srpske delegacije sastanu "u narednim sedmicama i utvrde prve prioritete za rad Zajedničke komisije".

Glavni pregovarač Srbije Petar Petković rekao je 22. januara da je prvi sastanak Zajedničke komisije za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama izuzetno važan i značajan, te izrazio nadu da će se ubrzati svi procesi u pravcu pronalaženja nestalih lica.

Kosovo i Srbija su se do sada često međusobno optuživali da ona druga strana ne sarađuje ili blokira rad Radne grupe za nestala lica, koja je osnovana 2004. godine, pod pokroviteljstvom specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo.

Očekivanja od rada Zajedničke komisijeEvropska unija je navela da polaže velika očekivanja u to da će Zajednička komisija dati značajan doprinos rasvetljavanju sudbine nestalih osoba i pomoći u "zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje predugo čekaju odgovore".

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo, pak, nije optimističan u vezi sa radom Zajedničke komisije jer, kako kaže, stranama je trebalo mnogo vremena da se usaglase oko njenog funkcionisanja.

"Tačka koja se odnosi na otvaranje dosijea iz arhiva neće se sprovoditi tako glatko, ne verujem da će tu biti nekog progresa", kaže on.

Velika očekivanja od rada ove komisije nema ni Sonja Biserko jer, kako kaže, nema političke volje da se reši sudbina nestalih uprkos Deklaraciji o nestalim osobama.

"Za Srbiju je to pitanje više instrument u pregovorima i sredstvo za izjednačavanje odgovornosti, kao i način da se izbegne suočavanja države sa tim zločinima. Srbija upravlja štetom po nju", smatra Biserko.

Ona ocenjuje da Srbija neće otvoriti arhive jer su one vezane za delovanje MUP-a i Vojske Srbije, dislokaciju ili premeštanje posmrtnih ostataka.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon usvajanja Deklaracije o nestalim licima rekao da je spreman da otvori sve arhive koje bi mogle da dovedu do pronalaska nestalih lica, uz napomenu da to isto očekuje i od kosovskih vlasti.

Na Kosovu nije poznato gde se čuvaju važna ratna dokumenta, iako je pitanje otvaranja vojnih arhiva sa obe strane pokrenuto u okviru dijaloga još u septembru 2021. godine.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je tada rekao da u Centralnoj arhivi Kosova postoje dokazi i materijali Oslobodilačke vojske Kosova. Međutim, ta institucija je to negirala.

Bljakaj ocenjuje da se političari igraju osećanjima porodica nestalih, kod kojih se, posle svakog dogovora ili usaglašavanja, budi nada da će se rasvetliti sudbina njihovih najmilijih.

Nadu budi, dodaje Bljakaj, to što je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, u okviru kog je usvojena i Deklaracija o nestalim licima, pravno obavezujući za Evropsku uniju. Aneks za njegovu implementaciju uključen je i u pregovarački okvir Kosova i Srbije u procesu evrointegracija.

"Komisiju će nadgledati Evropska komisija i ona će moći da koristi sankcione mere ukoliko jedna od strana, ili obe, ne budu poštovale dogovoreno. Ja se nadam da će i koristiti sankcione mehanizme ukoliko jedna ili druga strana nemaju volju da ispune mandate i podele informacije o grobnicama".

Biserko navodi da je EU pojačala svoju aktivnost na Zapadnom Balkanu, te da pokušava Srbiju okrenuti reformama.

"Srbija nije nešto posebno zainteresovana za to, više je okrenuta istoku. Trenutna vlast u Srbiji jeste delegitimisana ali je pitanje kako će se dalje odvijati stvari, da li će neka nova vlast biti spremna za reforme".

Tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine ubijeno je oko 13.000 osoba, dok je oko 6.000 nestalo. Još uvek se traga za oko 1.600 lica.

U masovnim grobnicama u Srbiji pronađeno je na stotine tela ubijenih kosovskih Albanaca, odakle je na Kosovo vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka.