Odata pošta herojima ustanka u Varšavskom getu

Zvuk sirena i zvona na crkvama u Varšavi zaustavili su u podne poljsku prestonicu u odavaju pošti herojima ustanka u Varšavskom getu, na 75. godišnjicu pobune kada je oko 1.500 mladih Jevreja s oružjem u ruci ustalo protiv nemačkih vojnika koji su došli da likvidiraju poslednjih 56.000 Jevreja i odvezu ih u sigurnu smrt u gasnim komorama.

Predsednik Poljske Andžej Duda na centralnoj komemoraciji uz prisustvo poljskog državnog vrha upozorio je prisutne zvanice i Varšavljane da pogledaju oko sebe i primete da nema nijedne predratne zgrade oko Spomenika herojima geta, jer su okupacione nemačke vlasti nameravale, ne samo da zatru i pobiju sve evropske Jevreje, već i da unište svaku zgradu, svako sećanje na njih.

"Da li je taj ustanak imao vojne ciljeve, da li su hteli nešto konkretno, da li su hteli pobedu? Ne. To je bio ustanak ljudi koji su sačuvali dostojanstvo i rešili da ga sačuvaju do kraja, da umru s oružjem u ruci. Oni nisu želeli da prežive. Ponosno su ustali da pokažu Nemcima da Jevreji neće dozvoliti da ih tako lako poraze, da će to koštati i nemačkih života", kazao je pred Spomenikom herojima geta poljski predsednik Duda.

Poljski predsednik rekao je da je neravnopravna borba Jevreja u Varšavskom getu skoro mesec dana od 19. aprila do 16. maja istovremeno bila i borba za Poljsku i da su oni i za Poljake heroji pred čijim junaštvom mora da se pogne glava.

"Poginuli su jer im je bila takva sudbina, boreći se za dostojanstvo i slobodu a prema našem osećaju boreći se i za Poljsku, jer su bili građani Poljske", rekao je Duda i podsetio da su ustanici na zgradi svog sedišta digli dve zastave, plavo-belu i nacionalnu crveno-belu poljsku dvobojku.

Predsednik je rekao da je poljska vlada u egzilu apelovala na zapadne saveznike da pomognu ustanicima i Poljacima koji su pod nemačkom represijom pomagali progonjenim Jevrejima kao svojoj sabraći, ali da apeli nisu uslišeni.

"Ubeđen sam da onaj koji danas govori da su poljska država ili Poljaci suodgovorni za Holokaust i nacističke zločine tokom okupacije ranjava osećanja ne samo Poljaka nego i Jevreja, građana Poljske. Ne samo zato što je to kleveta, već zato što rasplinjava odgovornost ubica - nemačkih fašista", kazao je Duda.

Predsednik Svetskog Jevrejskog kongresa Ronald Loder rekao je da bi spomenik ustanicima trebalo da bude veći, da bude i nacionalni poljski i da svi mladi ljudi iz Poljske dođu pred spomenik da saznaju šta se tu pre 75. godine odigralo.

"Suočeni s takvim zlom, da li bi vi imali tu hrabrost, da li bi je imao bilo ko od nas? To je protiv ljudske prirode boriti se protiv tako velike armije bez šansi da se izađe živ. Ustanici u getu su to učinili. Kao Jevreji u Masadi pre 2.000 godina protiv Rimljana. Neko je kazao dosta, odlučili su da se bore, odbili su da kao ovce idu u smrt", kazao je Loder.

I Loder je, kao i ambasadorka Izraela u Varšavi Ana Azari, primetio da se ovog puta obeležavaju dve godišnjice - 75. godišnjica Ustanka u Varšavskom getu i 70. godišnjica nastanka Izraela i da je za osnivače Izraela i dalja pokoljenja mladih Jevreja večna inspiracija junački čin varšavskih jevrejskih ustanika.

"Moramo da se skoncentrišemo na onome što nas spaja, na zajedničkoj istoriji, vezama, vrednostima i istini. Potrebno nam je kao nikada do sada - Jevreji, Poljaci, Amerikanci, svi slobodni ljudi moraju da ustanu zajedno, da se uverimo da naša deca i naši unuci nikada neće doživeti te strahote kakve su se odigrale pre 75 godina", kazao je Loder.

Ustanak u getu izbio je 19. aprila 1943. godine da spreči Hitlerovu Nemačku da likvidira Varšavski geto a preostale Jevreje odveze u sigurnu smrt u logorima Treblinka, Aušvic i Majdanek.

Nemačke vojnike dočekalo je oko 1.500 slabo naoružanih ustanika koji su skoro mesec dana uspevali da pružaju otpor tenkovima, artiljeriji i trupama od oko 2.000 vojnika Vermahta, trupa SS i pomoćnih ukrajinskih, litvanskih i letonskih jedinica.

U trenutku izbijanja ustanka u getu se nalazilo oko 56.000 Jevreja, pošto je oko 20.000 uspelo tajno da se prebaci na "arijsku" stranu Varšave. Tokom borbi poginulo je oko 6.000 žitelja geta, 7.000 su ubili nemački vojnici, isto toliko odvukli u Treblinku, dok je preostalih oko 36.000 Jevreja završilo u Aušvicu i Majdaneku.

Tokom borbi poginuli su gotovo svi ustanici, dok se nekoliko desetina ustanika spasilo prešavši tajnim tunelima i kanalima na poljsku stranu grada.

Nemci su posle gušenja ustanka 16. maja 1943. godine digli u vazduh u znak odmazde Veliku singagou.