Kijev odbacuje optužbe Moskve za ubistvo Zaharčenka
Moskva je ranije za eksploziju u restoranu "Separ" u centru Donjecka, u kojoj je Zaharčenko ubijen, optužila vlasti u Kijevu.
Državna istražna komisija Rusije saopštila je da ubistvo Zaharčenka tretira kao čin međunarodnog terorizma.
U saopštenju se navodi da je otvorena istraga o ubistvu.
Zaharčenkov savetnik Aleksandar Kazakov izjavio je da su lica koja su osumnjičena za ubistvo privedena vlastima u Donjecku.
Portparol bezbednosne službe Ukrajine Jelena Gitljanskaja negirala je sve optužbe Moskve.
"Incident se dogodio u restoranu 'Separ'. Mnoga vozila, uključujući policiju i hitnu pomoć, došli su na mesto eksplozije. Cela teritorija je blokirana", javila je proruska Donjecka novinska agencija.
U eksploziji je povređen Aleksandar Timofejev, jedan od separatističkih lidera.
Restoran je imao kamuflažnu mrežu koja zakačenu na nastrešicu, pokazuju nedavne fotografije svetskih novinskih agencija.
Zakharčenko je imao 42 godine. Godine 2014. vodio je grupu militanata koji su zauzeli zgradu gradske uprave u Donjecku. U novembru 2014. postao je lider DPR-a na izborima koje su organizovali militanti, prenosi ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa Radio Svoboda.
Proruski separatistički pokret u poslednje vreme potresaju unutrašnji sukobi i nekoliko njegovih čelnika je napustilo regiju navodeći kao razlog pretnje bivših saboraca.
U februaru je ubijen jedan od komandanata Mikhail Tolstik (36) u eksploziji u svojoj kancelariji.
Drugi separatistički komandant – Arsenij Pavlov, poznat kao ‘Motorola’ – ubijen je u eksploziji u liftu stambene zgrade u kojoj je živeo u Donjecku u oktobru 2016.
Prethodno je 1. januara 2015. ubijen Aleksandar Bednov, komandant u Luganjsku, dok se opirao hapšenju od strane svojih bivših saboraca po optužbi da je organizovao ćeliju za mučenje u podrumu lokalnog sedišta pobunjenika.
Od aprila 2014. ubijeno je više od 10.300 je ubijeno u sukobima ukrajinskih snaga i proruskih separatista koji kontrolišu delove regija Donjeck i Luganjsk.
Moskva negira da snabdeva oružjem separatističke snage iako Kijev i NATO ističu da postoje dokazi koji govore suprotno.
Uprkos mirovnom sporazumu iz Minska potpisanog u februaru 2015, primirje se često ne poštuje.