Beograd: Šetnja u čast Zorana Đinđića

Memorijalna protestna šetnja u čast ubijenom predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću održana je večeras u Beogradu.

Građani su krenuli sa platoa Filozofskog fakulteta preko Ulice kralja Milana i Ulice kneza Miloša do zgrade Vlade, gde su zapalili sveće i ostavili cveće u znak sećanja na premijera koji je ubijen 12. marta 2003. godine.

Prema rečima organizatora, iako im je ranije dato odobrenje da uđu u dvorište Vlade i odaju poštu na mestu na kojem je Đinđić ubijen, dozvola im je ukinuta nekoliko sati uoči početka šetnje.

"Došli smo da odamo počast prvom demokratski izabranom premijeru, ali oni ne žele da nas puste unutra da zapalimo sveće i ostavimo cveće na mestu gde je bio pogođen", kazao je okupljenim građanima jedan od organizatora Miodrag Simović.

On je rekao da je Đinđić imao viziju društva koja se nije ostvarila i da je prošlo više od decenije od njegovog ubistva, a da se ništa nije promenilo.

"Mi nedeljama šetamo u pokušaju da nešto promenimo, ali ovaj put ne smemo stati, jer pitanje je da li ćemo imati i treću šansu da nešto promenimo", kazao je Simović.

Transparent sa Đinđićevim citatom "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami", koji je bio na početku kolone tokom trajanja šetnje, okupljeni su postavili na ogradu dvorišta Vlade Srbije, nedaleko od mesta na kojem je Đinđić upucan.  Tokom šetnje učesnici su, između ostalog, nosili poruke "Zora(ne) sviće", dok su se sa razglasa čuli Đinđićevi govori.

Šetnja je održana u okviru antivladinih protesta "1 od 5 miliona", koji se u glavnom gradu organizuju svake subote od 8. decembra 2018. godine, a u međuvremenu su se proširili na više gradova Srbije.

Organizatori su pozvali građane da kod kuće ostave pištaljke, te da ponesu cvet ili sveću kako bi odali počast ubijenom premijeru Srbije.

"Dvanaestog marta ćemo se prisetiti svega što smo izgubili i svega što smo mogli da imamo u jednom normalnom demokratskom društvu", navodi se u saopštenju organizatora.

Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije.

Za učešće u ubistvu premijera osuđeno je 12 osoba koji su označeni kao pripadnici "zemunskog klana", kriminalne organizacije koju je predvodio bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) "Crvene beretke" Milorad Ulemek - Legija.

Pripadnici "zemunskog klana" dobili su kazne na ukupno 348 godina zatvora.

Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.