Nezavisna kulturna scena: Beograd dodeljivao novac za kulturu kršeći zakon
Dok ovogodišnji konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi u oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva, koji je raspisao Sekretarijat za kulturu Grada Beograda pokazuje produbljivanje zloupotreba, dotle je isti konkurs Ministarstva kulture i informisanja bio izuzetno uspešan, rekli su na konferenciji za novinare predstavnici Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije, koji su predstavili analizu ovogodišnjih rezultata republičkog i gradskog konkursa u oblasti savremenog stvaralaštva.
Konkurs Ministarstva za kulturu ove godine sproveden je u skladu sa zakonom, odgovorno i profesionalno. I tom prilikom bilo je, doduše, projekata sumnjivih organizacija, ali se taj procenat znatno smanjio, rekao je Predrag Cvetičanin, docent Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu i rukovodilac Centra za empirijska istraživanja kulture jugoistične Evrope.
„Pod sumnjivim organizacijama mislim na organizacije koje uopšte nisu registrovane za oblast kulture, koje su se registrovale neposredno pred konkurs ili u toku konkursa ili koje su se neposredno pred konkurs preregistrovale da bi mogle da učestvuju na konkursu. Na primer, u slučaju Ministarstva kulture organizacija ’Mladi za Srbiju’ registrovana je 8. marta 2019. godine, jedno dva meseca nakon što je konkurs već raspisan.“
Kulturni život sa pogonom na entuzijazam
Cvetičanin je izneo i podatak da se u odnosu na prošlu godinu budžet Ministarstva kulture povećao za gotovo dve milijarde dinara, odnosno, za oko 16 miliona evra, da se, dakle, vratio na nivo na kojem je bio 2017. godine – na 0,74 odsto budžeta Srbije. Pri tome je, precizirao je, struktura budžeta Ministarstva za kulturu i informisanje takva da je jedna trećina namenjena za informisanje, a dve trećine za kulturu, od čega lavovski deo – 70% - ide republičkim ustanovama kulture. U poslednjih pet godina, naveo je, može se registrovati rast budžeta za međunarodnu saradnju, ali ono što nije dobro jeste što se fondovi raspodeljuju nauštrb projekata iz domena savremenog stvaralaštva.
Ono što, takođe, brine, rekao je Cvetičanin, jeste što sredstva odobrena konkursom za savremeno stvaralaštvo predstavljaju vrlo mali deo - svega 4%, odnosno, 3145000 evra – od ukupnog budžeta Ministarstva kulture, ali su vitalna za mnoge organizacije, koje u proseku raspolažu budžetima od po 10000 evra.
Ukupno su ove godine podržana 824 projekta, od čega je najveći deo opredeljen za četiri glavne oblasti – pozorište, film, muzike i vizuelne umetnosti.
Cvetičanin se osvrnuo i na izuzetno loše sproveden konkurs za projekte u savremenom stvaralaštvu koje je raspisao Grad Beograd, koji su, kako je rekao, bili mimo zakona i standarda i gde je zabeležen veliki broj sumnjivih projekata. Prošle godine je, kako je rekao, 30% fondova dato sumnjivim organizacijama, a i ove godine je bio veliki broj organizacija koje su registrovane pre, u toku ili posle konkursa, odnosno, onih koje uopšte nisu registrovane za kulturu, već su se za tu oblast preregistrovale tek uoči konkursa.
„Dvadeset osam projekata takvih mi smo našli na ovom konkursu, kojima je dodeljeno negde oko 14 miliona dinara, što nisu mala sredstva. Jedan primer je, recimo, ’Folklorni ansambl frula’ iz Beograda, koji je osnovan na dan objavljivanja konkursa, 21. januara ove godine, a rešenje su dobili 24. januara. Oni su dobili 200000 dinara. Drugi primer je ’Mreža za poslovni razvoj’, koja je dobila za tri koncerta klasične muzike 1400 000 dinara, a da se muzičkim programima i projektima prethodno nije bavila“, otkrio je Cvetičanin.
Asocijacija nezavisne kulturne scene: Srbiji preti kulturna pustoš
U uporednoj regionalnoj analizi procenata koji se izdvajaju za kulturu, sve zemlje u regionu imaju postotak koji se kreće od jedan odsto budžeta i više od toga, prednjače među njima Slovenija i Hrvatska, a Srbija i Federacija BIH su na samom dnu – izdvajaju manje od 1% budžeta za kulturu. Ono što je najrelavantnija mera, kako je rekao Cvetičanin, jeste koliko se izdvaja za kulturu po glavi stanovnika. U Sloveniji je to gotovo 79 evra, u Hrvatskoj oko 40 evra, u Crnoj Gori 35, a u Srbiji svega 11 evra.
Slične su relacije i kad je reč o izdvajanjima za kulturu glavnih gradova zemalja regiona: Zagreb, recimo, izdvaja oko 80 miliona evra za kulturu, što je više novca od budžeta Ministarstva za kulturu Srbije. Uprkos solidnom obimu budžeta, Beograd izdvaja svega 4,12 odsto budžeta za kulturu i to ga stavlja na poslednje mesto među prestonicama regiona. To onda rezultira i sličnim podacima o sredstvima za kulturu po glavi stanovnika: Ljubljana izdvaja oko 145 evra, Zagreb 99, Sarajevo 31, Beograd i Podgorica 26, odnosno, 24 evra.