Stoltenberg ostavio otvorenim sve opcije za suprotstavljanje ruskim raketama

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbio je danas da isključi mogućnost da alijansa prilagodi svoj raketni odbrambeni štit u cilju suprotstavljanja potencijalnoj pretnji novog ruskog raketnog sistema. 

SAD su u februaru započele šestomesečni proces povlačenja iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (sporazum INF) koji su SAD i SSSR potpisali 1987. godine, tvrdeći da Rusija korišćenjem raketa SSC-8 krši taj pakt. 

Sporazum INF, koji se smatra temeljem evropske nuklearne bezbednosti, prestaće da važi 2. avgusta ako se Rusija do tada ne predomisli. Ministri odbrane zemalja NATO, čiji je dvodnevni sastanak danas počeo, razmotriće korake kojima bi mogli da odgovore. Upitan da li bi NATO protiv novih ruskih raketa mogao da upotrebi odbrambeni štit vredan više milijardi dolara, Stoltenberg je rekao da ne bi otkrivao "šta će tačno učiniti" jer je alijansa još uvek fokusirana na to kako da privoli Rusiju da poštuje sporazum. 

NATO je 2010. godine odlučio da razvije sistem za odbranu od balističkih raketa kako bi zaštitio Evropljane od napada s teritorije van Evrope i Severne Amerike. Tada je smatrano da sistem treba da štiti od bilo koje pretnje iz Severne Koreje ili Irana. Uprkos oštrom protivljenju Moskve tom sistemu, NATO je uvek insistirao da on nikad ne bi mogao da bude upotrebljen protiv Rusije. 

Pročitajte i ovo:

 Ministri odbrane u Briselu o sigurnosnim izazovima