Protest u Beogradu: 'Sedam godina Vučićeve diktature'
Nastavljamo borbu protiv diktature, fašizma i nasilja, poručuju organizatori 34. građanskih protesta u Beogradu koji su počeli izložbom 'Sedam godina propadanja - Muzej naprednjačkog realizma'. Izložba podseća na sve afere aktuelne vlasti u Srbiji, koja je počela tačno pre sedam godina.
"Banda koja je na vlasti okupirala je Srbiju. I oni moraju da odu!", rekao je student Uroš Eleković koji je prekršajno gonjen zbog učešća u protestu 'Protiv diktature' 2017. godine. On je poručio da je prvi preduslov za to organizacija fer izbora, za koji se građani moraju izboriti.
"Idemo u bojkot. Ko se bude pojavio na izborima, znajte da je Vučićev", rekao je novinar Srđan Škoro.
U Terazijskom tunelu građani u protestu izlepili su nalepnice kojima se ukazuje na afere sadašnje vlasti. Akciju su nazvali 'Tunel laži'.
Uoči ove akcije pripadnici Komunalne milicije bili su u tunelu, fotografisali protest i tunel i udaljili se nakon što nisu odgovorili na pitanja novinara zbog čega su tu.
Protest je nastavljen pred zgradom Predsedništva Srbije.
"Danas obeležavamo sedam godina od kada je preminula demokratija u Srbiji. 27. jula 2019. navršava se tačno sedam godina od kada su na vlasti Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik Srbije, i njegova Srpska napredna stranka. Živimo u sedam godina urušavanja institucija, nasilja nad istinom, slobodom govora, nad svakodnevnim životom građana Srbije", saopštili su organizatori građanskog protesta '1 od 5 miliona'.
Organizatori protesta poručili su da građani imaju pravo da se bune protiv svih koji im ugrožavaju slobodu.
"Svaki pojedinac može kritički misleći da uzurpatoru stane na put. Radnik koji se sa posla vraća gradskim prevozom i preživljava sa 20 hiljada dinara u džepu, student, roditelj, profesor, svi oni su ti koji svojim podignutim glasom mogu da menjaju društvo", naveli su iz '1 od 5 miliona'.
Uoči predstojećih redovnih izbora 2020. godine u Srbiji u fokusu dela javnosti je pitanje da li će na tim izborima učestovati opozicija, koja od februara 2019. bojkotuje Skupštinu Srbije.
"Na dan izbora se samo vrši egzekucija. Tada se odvija samo deo krađe izbora - kroz pritiske na birače, primoravanje da fotografišu glasačke listiće, pretnje da će ostati bez posla, kroz batinaše koji u džipovima kruže mestima gde se izbori održavaju, kroz ubacivanje listića i falsifikovanje zapisnika", saopštio je Dragan Đilas, predsedavajući opozicionog Saveza za Srbiju, najavljujući bojkot izbora ukoliko se temeljno ne izmene izborni uslovi.
Đilas je naveo da je javni servis Radio-televizija Srbije zatvoren za opoziciju i da zbog toga više od polovine stanovnika nikada nije moglo da čuje o tome šta se u Srbiji zaista dešava.
"Taj deo Srbije ne zna da je fabrika 'Galenika', koju je Vučić prodao, otpustila 500 ljudi, da Elektroprivreda Srbije ima gubitke, da se državnim parama kupuju privatne televizije. Kratko rečeno, izbori se u Srbiji kradu svaki dan već sedam godina", saopštio je Dragan Đilas, lider SZS.
Građanski protesti u Srbiji počeli su u novembru 2018. godine pod naslovom 'Stop krvavim košuljama' zbog toga što je grupa ljudi, koju nadležni još nisu procesuirali, u Kruševcu brutalno prebila opozicionog političara Borka Stefanovića. Naziv im je promenjen u '1 od 5 miliona' posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića "Nek’ vas se skupi i pet miliona, nijedan zahtev neću da ispunim".
Jedan od glavnih zahteva protesta je objektivno izveštavanje javnog medijskog servisa RTS. Osim smene direktora i urednika informativnog programa RTS-a, Dragana Bujoševića i Nenada Lj. Stefanovića, građani u protestima zahtevaju i slobodne izbore, uz fer politički program na javnom servisu, bez pritisaka na glasače, paralelnih biračkih spiskova koje vodi vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i prisustva automobila bez registracionih tablica pomoću kojih je širen strah među glasačima, kao na izborima u Lučanima, a pre toga u Boru i drugim gradovima Srbije.
Generalna poruka sa protesta je zahtev za odlazak aktuelne vladajuće garniture u Srbiji zbog porasta nasilja nad neistomišljenicima.
Takođe, uspostavljanje pravne države jedan je od osnovnih zahteva protesta '1 od pet miliona', odnosno oslobađanje pravosuđa i državnih institucija od direktnog uticaja izvršne vlasti koju predvodi SNS.
Pored toga, kao jedan od zahteva pojedini predstavnici protesta više puta su isticali hitnu ostavku predsednika države Aleksandra Vučića. Najpre, kako su objasnili zbog njegovog protivustavnog delovanja sa te funkcije po raznim osnovama, prvenstveno zbog glavne uloge u pregovorima o statusu Kosova, umesto da o tom pitanju odlučuju Skupština Srbije i Vlada.
Sa protesta je više puta zatraženo od države da otkrije i kazni nalogodavce i izvršioce ubistva političara sa Kosova Olivera Ivanovića.
Kao svojevrstan odgovor na građanske proteste, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u 2019. pokrenuo je kampanju 'Budućnost Srbije', koju opozicioni lideri vide kao predizbornu, u kojoj je obilazio mesta širom zemlje i na mitinzima se obraćao svojim pristalicama.
Protest ’1 od 5 miliona’ sa porukom 'Vučiću, prestani da nas deliš'