55 odsto građana Srbije veruje da je korupcija široko rasprostranjena

55 odsto građana Srbije veruje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji, rezultat je istraživanja o percepciji građana Srbije o borbi protiv te negativne društvene pojave, prezentovanog povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, 9. decembra.

Istraživanje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koje je sproveo nevladin Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) pokazalo je i da pola građana Srbije smatra da se država kreće u pogrešnom smeru. Među njima dominiraju mladi i visokoobrazovani ispitanici, rekao je Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a.

„Među ispitanicima koji imaju između 18 i 39 godina imamo 59 odsto onih koji smatraju da se Srbija kreće u pogrešnom pravcu. Dakle, u jednoj zemlji iz koje se ljudi masovno iseljavaju, upravo ona kategorija koja je kritična smatra da se država kreće u pogrešnom pravcu što može da bude zabrinjavajući podatak za budućnost i svakako nešto na šta treba obratiti pažnju u daljem ophođenju prema građanima“, rekao je Čolović dodavši i da čak 84 odsto mladih u Srbiji smatra da korupcija „veoma mnogo utiče na društvo u celini“.

Rezultati su pokazali i da je opalo je poverenje građana Srbije u institucije koje bi trebalo da se bore protiv korupcije, odnosno u mogućnost i volju nadležnih da se izbore sa korupcijom.

„Sa druge strane, predsednik je i dalje na prvom mestu kao institucija za koju građani smatraju da je najposvećenija borbi protiv korupcije. To je možda jedan od razloga pada poverenja u institucije, jer, u principu, ovde se više veruje imenu čoveka nego samoj instituciji predsednika, ali i on beleži pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus sa 23 procenta na 17 odsto“, rekao je Čolović.

Da građani više veruju predsedniku Aleksandru Vučiću nego institucijama, pokazalo je i istraživanje od prošle godine.

Prosečna školska ocena koju su građani dali institucijama je 2, odnosno tek prelazna ocena. Malo bolje rangirana je Vlada Srbije koja je dobila prosečnu ocenu 2,4 rekao je Čolović.

Građani više veruju Vučiću nego institucijama

Kao najkorumpiranije institucije, građani Srbije prepoznaju zdravstvo (18 odsto), različite inspekcije (11 odsto), policija (9 odsto), sudovi (8 odsto). Čolović ipak ističe da, kada je zdravstvo u pitanju, treba imati u vidu i naviku građana da nose poklone doktorima, što je gotovo deo tradicije i koji je teško izmeniti, a koji se takođe smatra korupcijom, mada sitnom.

Najrasprostranjenije koruptivne radnje su, prema viđenju građana Srbije, korišćenje prijateljskih veza i položaja radi zapošljavanja, odnosno nepotizam i partijsko zapošljavanje.

Istraživači su zabeležili i porast broja građana koji nisu spremni da prijave službenika koji traži mito i trenutno je to stav 86 odsto građana. Razlog je uverenje da se ništa neće promeniti, da je teško dokazati, kao i da se u „društvu Srbije ne cene oni koji prijave korupciju“, rekao je Čolović. „Građani nisu spremni da se izlože riziku da ih niko neće zaštititi ako prijave korupciju“, istakao je programski direktor CeSID-a.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, izjavio je da je uloga uzbunjivača nezaobilazna kada se govori o borbi protiv korupcije i da bi osnova za tu borbu u narednom periodu trebalo da bude upravo ispitivanje svih slučajeva gde su uzbunjivači ukazivali na nepravilnosti.

„Samo na taj način se može zadobiti poverenje javnosti da će borba protiv korupcije biti neselektivna“, rekao je Nenadić.

Nenadić je rekao i da smatra da Agencija za borbu protiv korupcije „nije uzela u obzir sva javnosti poznata dokumenta“ vezane za aferu „Krušik“ kada je donelo odluku da Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića nije ni vlasnik ni zakonski zastupnik, niti zaposlen po bilo kom osnovu u firmi GIM, kao i da nije bio angažovan u tom preduzeću na bilo koji način od njegovog osnivanja.

Nenadić dodaje da je to ono što bi trebalo učiniti i da bi, po njegovom mišljenju, „Agencija trebalo da preispita svoju odluku“.

Agencija za borbu protiv korupcije: Branko Stefanović nije zaposlen u GIM-u

Analizirajući rezultate istraživanja o percepciji korupcije, Nenadić zaključuje i da „građani poručuju da je korupcija vrlo ozbiljan problem“ i da od „državnih organa traže da se sa njom obračunaju“, kao i da žele da vide da se slučajevi korupcije kažnjavaju.

On je primetio i da raste broj građana koji „represivne državne organe“ prepoznaju kao one koji bi trebalo da vode borbu protiv korupcije.

Transparentnost Srbija je, takođe, pozvala poslanike da se na sednici koja je počela danas, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, suštinski poboljšaju četiri antikorupcijska zakona, tako da se, kako je Transparentnost istakla, „zaista suzbije mogućnost zloupotrebe javnih resursa i javne funkcije“.

Kako se navodi u saopštenju, Transparentnost Srbija je ocenila da su predložene izmene Vlade Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o javnim preduzećima "nedovoljni da ispune preporuke međunarodnih organizacija".

Dodala je i da štaviše, te izmene u sadašnjem tekstu "neće rešiti ni probleme koje je sama Vlada prepoznala u antikorupcijskoj strategiji iz 2013. i u Akcionom planu za poglavlje 23 evropskih integracija".

Nemanja Nenadić je takođe istakao i da se „nalazimo u godini bez antikorupcijskog plana koji bi bio na snazi“, podsetivši istovremeno da je antikorupcijska strategija istekla još 2018. godine.

USAID: Borba protiv korupcije važna zbog Srbije, ne zbog EU

Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj, USAID istakla je da je „borba protiv korupcije ključna na putu Srbije ka EU“, ali i da je jačanje pravne države i vladavine prava važno ne samo zbog EU, već zbog budućnosti same Srbije.

Istraživanje o percepciji građana Srbije o borbi protiv korupcije sprovedeno je tokom novembra 2019. godine putem intervjua licem u lice, na uzorku od oko 1.200 ispitanika u urbanim i ruralnim sredinama, širom Srbije.