Evropska unija ne može da se dogovori oko budžeta
Neizvesno je da li će lideri članica Evropske unije uspeti da, na samitu posvećenom budžetu EU za narednih sedam godina, postignu dogovor.
Nesuglasice su nastale oko toga na koji način će se popuniti “rupa” u budžetu od 75 milijardi evra, koja je ostala nakon izlaska Velike Britanije. London je, nakon Berlina, najviše uplaćivao u budžet EU.
Francuski predsednik Emanuel Makron smatra da put do pronalaska rešenja i postizanja dogovora može da traje od nekoliko sati do nekoliko dana.
“Mislim da postoji šansa da se na ovom samitu postigne dogovor, samo ako smo svi spremni na kompromis”, poručuje Makron.
Dodaje i da ne možete jednom da govorite kako je potrebno da budemo ambiciozniji u svojim planovima, a da, kada treba uložiti novac u ostvarivanje toga, kažete, nismo spremni.
Da postoje nesuglasice ne krije ni nemačka kancelarka Angela Merkel, ali tvrdi da je Nemačka spremna na teške razgovore koji će dovesti do opipljivog pomaka.
"Postoje velike razlike koje je potrebno rešiti. Nismo zadovoljni sadašnjom situacijom. U našem interesu je da istočne zemlje nastave da dobijaju pomoć. Želimo da izdvojimo novac za nove oblasti, kao što su zaštita spoljnih granica, migracije, razvojna pomoć", kaže Merkel.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen takođe veruje da će razgovori biti kompilkovani, ali naglašava da Brisel želi da osigura da će najmanje 25 odsto budžeta biti namenjeno projektima u okviru “Zelene agende” EU.
“Za mene je važno da u budžetu vidim nove prioritete. Iako je budžet prilično nizak, EU su potrebna sredstva koja će uložiti u ekološku i digitalnu transformaciju”, poručuje predsednica Evropske komisije.
Gradonačelnici 15 gradova EU traže sredstva za borbu protiv klimatskih promjena
Da određene politike, a posbeno odbrana i bezbednost, zahtevaju dosta novca smatra i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozef Borelj.
“Ako želite da budete značjan igrač, morate da platite i uložite”, navodi Borelj.
Predloženo je nešto više od hiljadu milijardi evra budžeta, a novac bi bio raspoređen, između ostalog, na poljoprivredu, pomoć osetljivim područjima, borbu protiv klimatskih promena i digitalizaciju.
Ni prethodni put kada se razgovaralo o budžetu pre sedam godina nije bilo lako. Evropska unija je tada organizovala dva samita kako bi postigla dogovor.