Žene u crnom: Bele ruže za žrtve Srebrenice
Scenskom akcijom pod nazivom "Pamtimo", mirovna organizacija Žene u crnom obeležila je u Beogradu 25. godišnjicu genocida u Srebrenici.
Performansom na Trgu Republike u Beogradu, u kojem su aktivistkinje predstavljale "žive" memorijale srebreničkim žrtvama, Žene u crnom, uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar, te drugih aktivista civilnog društva još jednom su zatražili da se u Srbiji zaustavi negiranje genocida nad 8.372 muškarca i dečaka u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.
Nakon što su na Trgu Republike u centru Beograda razvukli 14 metara dug transparent sa porukom "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!", a na spomenik Knezu Mihailu postavili poruku "25 godina", sa leve i desne strane stale su dve aktivistkinje koje su držale srebrne folije sa cifrom 8.372.
Iznoseći u javnost broj žrtava genocida koji se, kako poručuju, u većinskoj javnosti u Srbiji negira, poriče ili umanjuje, Žene u crnom su pozvale na prihvatanje činjenica i poštovanje žrtava.
Desničari provocirali aktiviste
Malo po početku performansa koji se održao na Trgu Republike u Beogradu, okupila se grupa od dvadesetak momaka koji su uzvikivali imena osuđenika za genocid u Srebrenici Ratka Mladića i Radovana Karadžića i parole poput "Srebrenica nije genocid".
Između ove grupe mladića i Žena u crnom bio je postavljen kordon policije.
Nakon desetak minuta, grupa desničara se razišla.
Živi spomenici srebreničkim žrtvama
Četiri aktivistkinje sa belim ešarpama na rukama, koje simbolizuju žalost i tugu zajednice žrtava, iskazale su saosećanje i preuzimanje odgovornosti prema njima.
Ešarpe su potom raširile kao čin posvećenosti i poverenja prema žrtvama.
Jedna od aktivistkinja položila je bele ruže pored nogu žena, a one su, jedna po jedna, bele ešarpe stavljale oko vrata i položile ruke pored tela. Na taj način postale su ’živi’ memorijali -spomenici srebreničkim žrtvama.
Po završetku akcije, bele ruže ostale su na pločniku Trga republike, a aktivistkinje Žena u crnom 11. jula putuju u Srebrenicu gde će sa porodicama žrtava genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.
Performans u Beogradu obezbeđivale su, kao i svake godine, jake policijske snage, a akcija je bila prilagođena epidemiološkoj situaciji i merama koje su u Srbiji uvedene zbog rasta broja zaraženih korona virusom.
Budući da je od danas (10. jula) zabranjeno ukupljanje više od deset ljudi u zatvorenom prostoru, sve aktivistkinje koje su učestvovale u performansu stajale su na propisanoj udaljenosti, a mera su se pridžavali i ostali učesnici koji su ostali sa strane.
Ponovljeni zahtevi za priznavanjem genocida
Aktivisti Žena u crnom zatražili su od države da prizna genocid u Srebrenici, da se 11. jul proglasi Danom sećanja na žrtve genocida, da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo i da država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova i sudski utvrđene činjenice.
Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih predstavnika države zatraženo je da „prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire“, te da se „prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca“.
Žene u crnom, uz nekolicinu nevladinih organizacija jedini su koji u Srbiji obeležavaju godišnjicu genocida, a njihovi zahtevi, koje upućuju svake godine, do danas ostaju bez odgovora.
Niko od članova srpskog državnog vrha, ni aktuelnog, ni prethodnog, do danas nije javno izgovorio da je u Srebrenici počinjen genocid. Ubistvo više od 8.000 ljudi nazivaju “teškim zločinom”.
Pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid.
Nakon što je u Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija o Srebrenici, ona je formi deklaracije 2010. usvojena i u Skupštini Srbije, ali bez pominjanja reči genocid.
Izmene koje su u Krivični zakonik Srbije unete 2016. godine propisuju da može biti kažnjen onaj ko javno odobrava ili negira postojanje genocida ili umanjuje njegov značaj, ali samo ukoliko je genocid utvrđen u presudama sudova u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, što izuzima presude Haškog tribunala. Tako krivičnoj odgovornosti podleže negiranje genocida u Kongu, ali ne i u Srebrenici.
Jedanest godina prošlo je od kada je Evropski parlament (2009.) 11. jul proglasio Danom sećanja na genocid u Srebrenici i pozvao države Zapadna Balkana da učine isto. U Srbiji se to nije dogodilo.
Evropski parlament usvojio je 2018. Rezoluciju o Srbiji u kojoj se, pred ostalog, navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji.
Sudski utvrđene činjenice
Više presuda međunarodnih sudova okvalifikovalo je zločin u Srebrenici kao genocid.
Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu doneo je više presuda u kojima se potvrđuje genocid u slučaju Srebrenice.
Za genocid je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske. Na najveće kazne, doživotni zatvor, osuđeni su Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske i Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske (još nije pravosnažna).
Iako je presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, oslobođena direktne odgovornosti, utvrđeno je da ništa nije preduzela spreči genocid, iako je imala uticaj na Vojsku Republike Srpske i tamošnje političare.
Svake godine na godišnjicu genocida u Srebrenici, bez odgovora ostaju zahtevi nevladinih organizacija u Srbiji da država poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.