Ruski mediji: Politička konfrontacija u Crnoj Gori ne završava zatvaranjem birališta

Ruski mediji preneli su da se prozapadna Demokratska partija socijalista predsednika Mila Đukanovića se našla na ivici poraza usled parlamentarnih izbora, a u prvim reagovanjima je naglašena mogućnost poboljšanja odnosa Crne Gore s Rusijom, te preispitivanja veza Podgorice s Evropskom unijom i NATO-om.  

U brojnim izveštajima ruskih medija se ističe da je uspehu opozicije doprineo stav Srpske pravoslavne crkve koja se suprotstavila zakonu o slobodi veroispovesti i organizovala masovne proteste protiv “oduzimanja crkvene imovine”.

Faktor pravoslavlja

Iako u ponedeljak još nije bilo jasno ko će moći da formira crnogorsku koaliciju, za neke medije pod okriljem Kremlja i politikologe stvar je gotova: “Đukanović i globalisti su propali”. Ovog stava je, naprimer, Sergej Gavrilov, poslanik Državne dume i predsednik Interparlamentarne skupštine pravoslavlja.  Zapadni politikolozi, kako navodi Gavrilov, nisu prepoznali pravoslavlje kao ozbiljan faktor.

“Međutim, pravoslavlje sve više postaje faktor međunarodne politike, koji učvršćuje zdrave demokratske snage modernog društva“, rekao je ovaj ruski poslanik. Uprkos politici crnogorskog autoritarnog režima hiljade ljudi su izašli na ulice, što prema rečima Gavrilovu ukazuje na to da je stanovništvo odlučilo da sačuva jedinstvenu pravoslavnu civilizaciju, kao i svoje istorijske veze s Rusijom.

Konstantin Kosačjov, šef odbora Saveta Federacije (gornjeg doma parlamenta) za međunarodne poslove, izrazio je nadu da će Crna Gora promeniti svoj strateški kurs nakon parlamentarnih izbora, te napustiti “svoju antirusku orijentaciju”. Ovu njegovu poruku na Facebook stranici preneo je tridesetak medija, počev od državne novinske agencije TASS pa sve do malih sajtova.

„U Crnoj Gori, kao rezultat parlamentarnih izbora, može da se promeni ne samo raspored političkih snaga, već i strateški kurs. Po prvi put Đukanovićeva stranka, koja vlada tri decenije, ne dobije većinu. Igranje na antirusku kartu ovaj put nije uspelo”, smatra Konstantin Kosačjov.

Kosačjov je, pored toga, optužio vladu Đukanovića zbog korupcije i veza s kriminalcima. Po njegovom mišljenju, Đukanović je platio podršku od strane Evrope pronatovskom politikom i antiruskom orijentacijom. “Možda ćemo ponovo videti drugu Crnu Goru, vekovima povezanu sa susednom Srbijom i bliskom Rusijom zajedničkim interesima i iskrenim simpatijama”, napisao je Kosačjov na njegovom profile.

Novi referendum

Moskovski liberalni list “Komersant” uoči izbora objavio je članak u kome piše da članstvo republike u NATO-u i put ka Evropskoj uniji u velikoj meri zavise o rezultata glasanja. “Mnogi posmatrači ove izbore nazivaju novim referendumom o daljem razvoju zemlje”, navodi “Komersant”.  Ovaj list podseća kako je pravoslavna crkva bila uključena u predizbornu kampanju, te navodi mišljenje brojnih stručnjaka koji smatraju da se politička konfrontacija u Crnoj Gori ne završava po zatvaranju biračkih mesta.

Državne novinska agencija RIA Novosti takođe je obratila pažnju na ulogu Srpske pravoslavne crkve.

“Opozicija u Crnoj Gori, čiji ukupni rezultat nadmašuje rezultat Demokratske partije socijalista (DPS) i njenih partnera, svoj uspeh duguje Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je  preko protesta mobilizovala birače”, navodi RIA Novosti stav direktora NVO CEMI Zlatka Vujovića.

RIA Novosti navodi da su protesti protiv zakona o slobodi veroispovesti privukli mnogo veću pažnju građana nego protesti opozicije u 2015-2016., te protesti protiv pristupanja NATO-u 2017. godine.

„Za nas je opozicija mnogo bolja od sadašnje vlade koja je nastojala da što više pogorša odnose s Rusijom", rekao je politički analitičar Sergej Markov za Televiziju 360.

Upozorenje iz Moskve

Milo Đukanović svih ovih decenija, kako tvrdi  Sergej Markov, postupao isključivo u interesu Sjedinjenih Država, Evropske unije i NATO-a. Sagovornik je dodao da su se zbog Đukanovića građani Rusije našli pod optužbom za špijunažu i puč.

“Uvukao je zemlju u NATO, suprotno mišljenju 90 odsto Crnogoraca, te prekinuo savezničke odnose sa Srbijom”, smatra ovaj politikolog.

Ranije je rusko Ministarstvo inostranih poslova izrazilo zabrinutost zbog pokušaja da se na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori koristi “antiruska karta”.

“Sledeći svoje sebične političke i izborne interese, najviši crnogorski zvaničnici koriste celi konfrontirajući arsenal i svesno podstiču tenzije. A Moskva je optužena, unapred i bez ikakvih osnova, da nastoji da utiče na sukob crnogorskih vlasti i Srpske pravoslavne crkve kako bi ostvarila svoje “imperijalne ambicije na Balkanu”, navodi se u saopštenju ruskog MIP-a koje je bilo objavljeno uoči izbora.

Nakon crnogorskih izbora zvanična Moskva nije reagovala.