Lajčak: Rokove nemamo, ali imamo 'crvene linije' za razgovore o Kosovu

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, ocenio je u ponedeljak, 31. avgusta, da je dijalog Beograda i Prištine oko normalizacije odnosa trenutno najvažnije pitanje na Balkanu i najavio da sledi intenziviranje odnosa dveju strana.

„Obe strane shvataju da se dijalog i normalizacija ne mogu izbeći. Evropa je na čelu tog procesa od 2011, jer i Srbija i Kosovo imaju evropsku budućnost. To je za nas pitanje naših komšija i budućih članova, a ne nekakva PR aktivnost”, rekao je Lajčak na 15. Bledskom strateškom forumu u Sloveniji.

Poručio je i da u pregovorima nema rokova, jer “ako postavite rok već imate nešto što može da utiče na proces”, ali da zato postoje “crvene linije” preko kojih EU ne želi da pređe.

“Imamo crvene linije. Nije u redu reći da šta god dve strane dogovore, nama je to u redu, jer moj mandat kaže da ugao koji treba da postignem u procesu je da normalizacija odnosa bude u skladu sa međunarodnim pravom, da bude prihvatljiva članicama EU i da bi trebalo da smiri situaciju u regionu.”

Lajčak je napomenuo da će Evropa prihvatiti pomoć bilo koje treće strane, pa i SAD-a, ukoliko ponude konkretno rešenje i istakao da su ga kolege iz Sjedinjenih država samo obavestile o narednom sastanku, koji bi predstavnici Beograda i Prištine trebalo da održe 4. septembra u Beloj kući.

“Nismo konsultovani oko datuma niti oko sadržaja sastanka, već smo samo informisani da će se sastanak održati i da će biti strogo ekonomske prirode. To neće biti deo procesa već samo sastanak i nemam razloga da sumnjam u to”, rekao je on.

Poslednji ekspertski sastanak dveju delegacija održao se 27. avgusta u Briselu. Završen je ocenom predstavnika i Srbije i Kosova da je proces nazadovao, uz međusobne optužbe.

Prema nezvaničnim informacijama iz delegacija, eksperti iz Beograda i Prištine će se ponovo sastati u Briselu 6. septembra, dok će se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i premijer Kosova, Avdulah Hoti ponovo sastati u evropskoj prestonici u ponedeljak, 7. septembra.

Lajčak je tokom svog obraćanja govorio i o ulozi Evropske unije i međunarodne zajednice u normalizaciji odnosa na Balkanu.

„Odgovorni političari shvataju da je važan dalji proces pridruživanja EU, a populisti ’igraju’ na emocije ljudi protiv pridruživanja, što je kontraproduktivno, jer Evropa želi da sve evropske zemlje dele iste vrednosti, pravni sistem i infrastrukturu, jer ih to sve može učiniti jačima“, rekao je Lajčak.

Orban: Evropa više nije ključni igrač u svetu

“Bez uvećanja Evropske unije i prihvatanja Srbije kao punopravne članice, ne možemo da kompletiramo bezbednosnu konstrukciju Evrope”, istakao je premijer Mađarske Viktor Orban tokom panela čelnika država Zapadnog Balkana i Centralne Evrope, na 15. Bledskom strateškom forumu u Sloveniji.

Na panelu koji je pod nazivom “Evropa posle Bregzita i COVID-19” počeo u ponedeljak, Orban je ocenio da je „Evropa u problemu“ jer usled pandemije COVID-19 mora da povrati ekonomsku stabilnost.

„Evropa mora da shvati da više nije ’ključni igrač’ u svetu jer su to sad Kina i SAD. Centar naučnog napretka u modernim ekonomijama umnogome pripada sektoru vojske. A pošto Evropa nema vojsku, ona nema naučni centar za tehnološki napredak“, rekao je Orban.

Ideju o proširenju Unije na Zapadni Balkan u svom izlaganju pomenuo je i češki premijer Andrej Babiš, koji je rekao da je konkretni plan za razvoj sigurnosti u Evropi u proširenju teritorija.

„Odmah treba da uključimo Bugarsku, Hrvatsku, Rumuniju i Srbiju u Šengen zonu. Obećali smo našem prijatelju Zoranu Zaevu (premijer Severne Makedonije) da ćemo početi pregovore. On i Bojko Borisov (premijer Bugarske) mnogo bolje brane naše granice nego neke druge kolege u šengenu. Naše granice treba da budu na moru a taj Šengen služi da štitimo svoje granice“, rekao je on.

Vučić: Uvek je bolje pripadati EU klubu

Na panelu govorio je i predsednik Srbije Alekandar Vučić koji je, upitan da li u Srbiji ima lažnog evropeizma rekao da je Srbija na evropskom putu, ali da je svesna da nije glavna tema u Evropskoj uniji, te da javno mnjenje u Srbiji nije „veoma entuzijastično“ kada je reč o pristupanju Uniji.

„Srbija nije baš entuzijastična po tom pitanju. Postoji 40 posto ljudi koji su protiv naše politike pridruživanja EU, uglavnom zbog toga što vide Evropsku uniju kao organizaciju koja vrši pritiske za priznavanje nezavisnosti Kosova. To je istina, ali nema veze. Što se tiče našeg političkog rukovodstva, mi smo na našem putu ka Evropskoj uniji i suočavamo se sa brojnim problemima“, izjavio je Vučić.

Govoreći o pristupanju EU, Vučić je rekao da je uvek bolje pripadati tom klubu nego ne biti član.

“Kada govorimo o Evropskoj uniji, da, voleli bismo da uđemo u taj klub. Imamo veliku podršku u EU, nikada nismo potcenjivali podršku koju smo do sada dobili. Ali, istovremeno, mi imamo svoje ideje, vidimo šta se dešava unutar Evropske unije i šta se dešava na relaciji SAD – EU. Ono što očekujemo, a čuo sam odlične ideje danas, je geopolitički pristup Evropske unije. Tome se nadamo”, rekao je Vučić, nakon čega se povukao sa panela da bi imao sastanak sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel.

U nedelju uveče Vučić se na Bledu satao sa predsednikom Vlade Slovenije Janezom Janšom. To je prvi susret dvojice državnika, nakon što je Janša u martu po treći put izabran za premijera Slovenije.

„Dobra saradnja Srbije i Slovenije, važna za ceo region i evropske integracije Srbije“ , napisao je Vučić na svom Instagram profilu nakon sastanka sa Janšom.

Borisov i pitanja o pandemiji

“Da li je Evropa poklekla pred korona virusom? Jeste. Da li je bilo solidarnosti? Ne nije. Bili smo kompletno nepripremljeni. Nismo imali standardni i jedinstveni medicinski protokol oko nošenja zaštite protiv virusa, nemamo lekove, nemamo vakcinu“, rekao je u svom obraćanju premijer Bugarske Borko Borisov.

Sa njim se složio i italijanski premijer Đuzepe Konte koji je rekao da „Evropa nije bila sposobna da brzo nađe rešenja“ zbog čega iz ove krize treba da se izvuku lekcije.

„Postoji lekcija koju smo naučili iz COVID krize, a to je važnost solidarnosti. Italija je bila prva evropska država koja je bila pogođena korona virusom i to je jako žestoko, i naša iskustva su bila korisna mnogim državama nakon toga. Moja misija je da nastavimo da delimo iskustva“, rekao je Konte.

Pandemija osiromašila brojne države

O tome koliko je pandemija korona virusa zapravo pogodila Evropu na panelu je govorila Kristalina Georgieva iz Međunarodnog monetarnog fonda, koja je istakla da će zbog pandemije 170 država biti siromašnije nego što su bile početkom 2020.

„Očekujemo minus 10 odsto rasta u Evropi zbog ove krize. Ali imamo razloga da budemo optimistični. Kroz Centralnu banku smo obezbedili 11 triliona dolara fiskalnog stimulusa, pomogli smo tokom ove krize 75 država, što do sada nikada nije urađeno u tako kratko vreme. Svaka nacija je pogođena ovom krizom i ima potrebu da se povuče iza svojih granica kako bi se zaštitila, ali moramo iznad svega biti solidarni“, rekla je ona.

Štiks za RSE: Svijet ne može više nastaviti po starom

Liderskom panelu su, pored pomenutih državnika, prisustvovali i Tomas Bah, predsednik Olimpijskog komiteta, Janez Janša, premijer Slovenije, Mateuš Moravicki, premijer Poljske i Andrej Plenković, premijer Hrvatske.

Bledski forum održava se već 15 godina zaredom i je projekat Vlade Republike Slovenije, a zajednički je organizuju Ministarstvo spoljnih poslova Republike Slovenije i vladina organizacija Centar za evropsku perspektivu.