G20 o podsticanju privrede i dugu siromašnih zemalja
Ministri finansija i šefovi centralnih banaka G20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta održavaju danas virtuelni sastanak o novom podstreku privredi posle svetske recesije izazvane pandemijom Kovida-19 i produženju moratorijuma na dug siromašnih zemalja, prenosi Beta.
Virtuelni sastanak kome predsedava Saudijska Arabija održava se dan posle nove prognoze Međunarodnog monetarnog fonda u kojoj se očekuje recesija svetske privrede od 4,4 odsto u 2020. godini i upozorava da će posledice krize trajati više godina.
Na dnevnom redu sastanka su razgovori o usvajanju akcionog plana G20 o podršci svetskoj ekonomiji, a takođe ostvarivanje napretka po pitanju moratorijuma na dug siromašnim zemljama i predloga da se produži u 2021. godini, navodi se u saopštenju organizatora.
Zemlje G20 obećale su u aprilu da će za 2020. suspendovati servisiranje dugova siromašnih zemalja posebno pogođenih krizom korona virusa.
Svetska banka, međunarodne organizacije i aktivisti pozvali su da se ta mera produži i 2021, a nevladina organizacija Oksfam je tražila da se zadrži i 2022. godine.
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas upozorio je u ponedeljak da zemlje G20 mogu da obnove moratorijum samo na dodatnih šest meseci jer neki od najvećih kreditora i dalje ne učestvuju u naporu da se pomogne siromašnim zemljama da se suoče sa pandemijom, navodeći zemlje kao što su Kina, ili privatne kreditore.
Do danas je 46 od 73 najsiromašnije zemlje zatražilo da bude obuhvaćeno tom inicijativom, od kojih je većina u Africi.
Međunarodne nevladine organizacije, aktivisti ali i politički zvaničnici snažno su kritikovali G20 zbog nedovoljnog delovanja, kako su ocenili, prema siromašnim zemljama.
Sastanak G20 održava se u vreme kada epidemija nastavlja da se širi i da pogađa privrede, dovodeći između ostalog zatvaranje firmi i spektakularan rast nezaposlenosti.
Ogromna injekcija likvidnosti koje su vlade ubacile u svoje privrede relativno je ograničilo recesiju na svetskom nivou ali ponovno širenje virusa pokazuje da su izgledi neizvesni, naveo je MMF.
Dug 73 najsiromašnije zemlje prema Svetskoj banci porastao je za 9,5 odsto 2019. godine i dostigao rekordnih 744 milijarde dolara, što ukazuje na "hitnu potrebu saradnje među kreditorima i dužnicima" da bi se izbegla kriza suverenog duga u više zemalja.