Srbija i Hrvatska zajedno traže nestale
Srbija će po zahtevu Hrvatske uskoro pretražiti tri lokacije u potrazi za nestalima u ratu u bivšoj Jugoslaviji, saopšteno nakon sastanka komisija za nestala lica Srbije i Hrvatske 23. oktobra u Beogradu.
Najavljeno je da će dve strane zajednički kroz terenske pretrage i istraživanje arhiva pokušati da rasvetle sudbinu 1.869 nestalih građana Hrvatske, za koliko ih se, prema evidenciji zvaničnog Zagreba, traga od rata.
“To je popis nestalih u koji spada i traženje osoba za koje se zna da su poginule ili ubijene ali se ne zna gde su njihovi posmrtni ostaci”, rekao je Stjepan Sučić, predsednik Povjerenstva Vlade Hrvatske za zatočene i nestale.
On je saopštio da se ovih dana sprovode potrage na sedam potencijalnih lokacija u Ličko-Senjskoj županiji, da se pre toga na terenu radilo u Vukovarsko-Sremskoj gde se traži 526 posmrtnih ostataka stradalih 1991. godine, kao i da se na širem području Ovčare već tri godine traga za 65 ranjenika iz Vukovarske bolnice, što je slučaj u kom je Zagreb na ovom sastanku od Beograda zatražio da se dubinski pregleda dokumentacija i eventualno pronađu korisne informacije.
Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica, rekao je da će Srbija po molbi Zagreba proveriti lokaciju u Sremskim Karlovcima radi potrage za jednom stradalom osobom, mesto kod Bogojeva za koje se ne zna broj potencijalnih nestalih, kao i evenatualna grobna mesta nizvodno od Smedereva ka Đerdapu, gde će se ispitati da li su rečnim tokovima od 91. do 95. doplovila tela nekih od žrtava.
„Terenski rad u narednom periodu biće nam prioritet. Takođe, po zahtevima Hrvatske nastavićemo i sa dodatnim dubinskim pretragama u arhivama vezano za određene informacije koje Zagreb potražuje. Takođe, danas smo od Hrvatske ponovo zatražili da vidimo da li ima novih informacija vezano za Bjelovarsku kasarnu, Karlovačku kasarnu i Loru“, naveo je Odalović.
Aktuelni zahtev Hrvatske, kako je saopšteno, je da Srbija produbi traženje u arhivama za konkretne slučajeve koji su najvećim delom vezani za ratna događanja u Vukovaru i okolini.
„Prioritet na kom insistiramo je da se otvore skrivene arhive sigurnosno-obaveštajnog sistema Jugoslovenske narodne armije jer očekujemo da se u njima nalaze podaci o premeštanju masovnih grobnica na području Hrvatske. Tražimo i povratak zaplenjene dokumentacije medicinskog centra iz Vukovara, kao i otvaranje arhiva i dokumenata koji se vežu za asanaciju na tom području“, izjavio je Stjepan Sučić.
Ovom prilikom saopšteno je da je zajedničkim radom u periodu 91.-95. ekshumirano 485 tela uz tokove Save i Dunava u Srbiji i da je 300 posmrtnih ostataka predato porodicama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Veljko Odalović rekao je da je Hrvatska nudila Srbiji na ispomoć specijalizovanu opremu za pretragu terena i pse tragače i da je Beograd takođe voljan da pomogne.
„Mi smo spremni da dron sa georadarom, koji smo dobili nedavno, ustupimo za bilo koju lokaciju za koju interesovanje pokaže neka država regiona, bilo Hrvatska ili Bosna i Hercegovina“, naveo je Odalović.
Predsednik komisije Vlade Srbije za nestale rekao je da dron, koji je donirala Velika Britanija, još nije stavljen u funkciju i izrazio nadu da će uz dodatna sredstva iz budžeta za nabavku manjeg dela potrebne opreme u punom kapacitetu biti na proleće.
U Beogradu je posle sastanka saopšteno da Hrvatska intenzivno radi na novoj knjizi nestalih lica koja bi, u saradnji sa Međunarodnim crvenim krstom i porodicama stradalih, uskoro trebalo da bude objavljena.