Jermenija i Azerbejdžan se optužuju za kršenje novog primirja
Jermenija i Azerbejdžan nastavili su u utorak međusobne optužbe za granatiranje u regionu Nagorno-Karabaha gde već pet nedelja traju sukobi uprkos dogovoru o prekidu vatre uz posredovanje SAD koji je najavljen tokom vikenda. Jermenska vojska optužila je azerbejdžanske snage za napad njene položaje na južnoj granici zemlje sa Iranom.
"Jermenska strana je već uzvratila", rekla je portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan.
Istovremeno, jermenski premijer Nikol Pašinjan je rekao da je propao još jedan pokušaj da se upostavi primirje
"Želeo bih da istaknem da je propao još jedan pokušaj međunarodne zajednice, ovoga puta uz posredovanje SAD, da se uspostavi primirje. Kao rezultat kontinuiranog granatiranja od strane Azerbejdžana, ubijeni su civili u Artsaku (jermenski naziv za Nagorno Karabah)," kazao ja Pašinjan.
S druge strane, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana odbacilo je izjavu kao "lažnu i provokativnu" i optužilo jermenske snage za granatiranje azerbejdžanskog grada Tertera i okolnih sela.
Prekid vatre dogovoren je u nedelju uz posredovanje SAD, posle dva neuspela pokušaja Rusije da postigne trajno primirje u rasplamsavanju višedecenijskog sukoba.
Nagorno-Karabah je formalno deo Azerbejdžana, ali Baku od 1994. godine nema kontrolu nad tom oblašću većinski naseljena Jermenima čija separatistička vlast ima podršku Jerevana.
Najnoviji sukob, započet 27. septembra, najteži je od okončanja rata 1994. godine.
Prema zvaničnicima Nagorno-Karabaha, do sada je u sukobima poginulo 1.009 njihovih trupa i 39 civila, dok je 122 civila ranjeno. Azerbejdžanske vlasti nisu saopštile svoje vojne gubitke, ali kažu da je u sukobima ubijeno 65 civila i ranjeno skoro 300.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je prošle nedelje da Moskva ima informaciju da je u sukobu poginulo oko 5.000 ljudi, što je mnogo više od izveštaja obe strane.
Rusija, Sjedinjene Države i Francuska kopredsedavaju takozvanom Minskom grupom koju je osnovala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju za posredovanje u sukobu, ali njihovi pokušaji da pregovaraju o političkom rešenju su blokirani.
Novi sporazum o prekidu vatre uz posredovanje SAD uključio je i ministre spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana i kopredsednike Minske grupe.
Kopredsedavajući grupe u nedelju su najavili još jedan sastanak sa dvojicom ministara spoljnih poslova u Ženevi u četvrtak.
Šef američke diplomatije Majk Pompeo je u utorak odvojeno razgovarao sa zvaničnicima dve zemlje koje je pozvao na poštovanje prekida vatre i pronalazak diplomatskog rešenja, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je u obraćanju naciji u ponedeljak da njegova zemlja želi da reši problem Nagorno Karabaha političkim ili vojnim putem, te da jermenske snage moraju da se povuku iz te oblasti.
On je rekao da Azerbejdžan ima pravo da povrati svoju teritoriju silom, pošto međunarodni posrednici nisu uspeli.
U jučerašnjem intervjuu Alijev je rekao da Minska grupa za 28 godina nije postigla nikakve rezultate i, umesto da ga reši, radi na "zamrzavanju sukoba" nudeći "samo obećanja i birokratske procedure".
SAD, Francuska i Rusija, kao koopredsedavajući Minsk grupe, saopštili su da će se njihovi ministri inostranih poslova sastati u četvrtak u Ženevi gde će razgovarati o pitanju Nagorno Karabaha.
Ona je saopštila da će se na sastanku "razgovarati, postići sporazum i započeti sprovođenje, u skladu s vremenskim okvirom koji će biti dogovoren, svih koraka potrebnih za postizanje mirnog rešenja sukoba oko Nagorno-Karabaha."