Petritsch za RSE: Posle napada u Beču još teži dolazak migranata u EU

Nejasno je da li je ubijeni napadač u Beču delovao kao “usamljeni vuk”, ali kao kosmopolitiski grad pruža različite mogućnosti pa ima mladih koji se u potrazi za pripadnošću okreću ekstremistima, kaže za RSE Wolfgang Petritsch (Volfgang Petrič), bivši međunarodni posrednik u BiH, a sada predsednik Maršalovog fonda u Austriji.

Po njegovim rečima, Austrija je mnogo učinila u integraciji migranata u svoje društvo, navodeći kao pozitivan primer doseljenike iz bivše Jugoslavije.

Petritsch izražava bojazan da će posle terorističkih napada koji su se dogodili u ponedeljak uveče, 2. novembra, biti dodatno ograničen ulazak migranta u Austriju i druge evropske zemlje, iako su veoma potrebni starom kontinentu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova severne Makedonije saopštilo je u utorak (3. novembra) da je, osim Kujtima Fejzulua, još dvoje državljana Severne Makedonije umešano u napade u Beču u kojima je u ponedeljak ubijeno četvoro a ranjeno 22 ljudi.

Austrijske službe prate 100 ekstremista

RSE: Do napada je došlo ubrzo nakon nekoliko sličnih akcija islamista u Francuskoj.

Petritsch: Naravno, ne možemo još izvlačiti definitivne zaključke ali postoji vremenska podudarnost sa terorističkim napadima u Francuskoj. U slučaju Beča možda se radi o oponašanju tog modela. U Beču i Austriji postoji relativno mala grupa ekstremista i simpatizera Al Kaide ili “Islamske države”.

Službe bezbednosti kažu da nadgledaju aktivnosti oko 100 takvih lica. Kada je reč o poslednjim napadima, ne možemo sa sigurnošću reći da li se radi o “usamljenim vukovima” koji deluju samostalno ili su pripadnici ekstremističkih grupa.

U svakom slučaju, Beč je sve više kosmopolitski grad. On je to bio i u prošlosti u vreme Habsburške monarhije. Nakon Drugog svetskog rata nalazio se na granici kuda je prolazila “gvozdena zavesa” i služio kao neka vrsta zaštitnog pojasa, ako tako mogu da kažem. Sa članstvom Austrije u EU i povećanom mogućnošću kretanja, povećane su migracije podstaknute sukobima u Avganistanu, zatim u širem region Bliskog istoka.

To je stvorilo novu situaciju i izazove za Beč. To je tamnija strana otvaranja grada koji je sve više internacionalan. Istovremeno, Beč je među najefikasnije organizovanim i vođenim gradovima na svetu koji je mnogo učinio na integracija migranata, zapošljavanju i brige za njihovu decu.

Okretanje ekstremizmu u potrazi za identitetom

RSE: Od kada su počeli teroristički napadi u Evropi 2014-5. godine, Austrija je bila relativno pošteđena u poređenju sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Belgijom. Međutim, više izveštaja službi bezbednosti je sugerisalo da je Beč važan centar za prikupljanje i slanje novca i regruta iz Zapadne Evrope u Irak i Siriju dok je tamo trajao rat sa “Islamskom državom”.

Pomenuli ste da ima oko 100 ekstremista koji su pod nadzorom. Da li postoje podaci o ovim grupacijama koje deluju iz senke?

Petritsch​: Nemam precizne podatke o tim grupama, ali mislim da ih obaveštajne službe pažljivo prate. U Beču postoji relativno velika zajednica Čečena, čiji su pripadnici povremeno involvirani u kriminalne i terorističke aktivnosti. Tu su i grupacije iz Sirije, naročito nakon migrantskog talasa 2015. godine – između 40 i 60 hiljada.

Kada je reč o slučaju od ponedeljka, zanimljivo je da je jedan od napadača Albanac star 20 godina, koji je rođen u Beču, a čiji su roditelji došli iz Severne Makedonije.

RSE: Da li je delovao kao “usamljeni vuk” ili je bio povezan sa nekom grupom?

Petritsch​: Videćemo. On je poznat policiji odranije koja ga je pratila jer je bio umešan u nezakonite radnje. Kao što ste rekli, poslednjih godina bilo je mladića koji su želeli da odu u rat u Siriji, a i sada, iako je “Islamska država” tamo poražena i potisnuta.

Beč je inače jedan od najvećih gradova u kome žive građani iz bivše Jugoslavije različitog verskog i drugog porekla – muslimani, katolici, pravoslavci – koji su se uspešno integrisali. Međutim, grad sa više od dva miliona stanovnika pruža različite mogućnosti pa ima mladih koji se u potrazi za pripadnošću okreću ekstremističkim grupama.

Zatvaranje pojedinih džamija u Beču u prošlosti

RSE: Govorimo o ekstremistima koji deluju, ali da ponovim pitanje o grupama koje vuku konce iz pozadine. Neke su povezane i sa pojedinim džamijama koje vode radikalni imami. U tom kontekstu se pominje ideologija Muslimanskog bratstva koja nije nasilna kao u slučaju “Islamske države” i Al Kaide, ali je ipak radikalna.

Petritsch​:U nedavnoj prošlosti bilo je policijskih racija u pojedinim džamijama i kućama za molitvu za koje se sumnjalo da okupljaju ekstremiste. Međutim, koliko znam, nije mnogo toga pronađeno. Neki od tih centara su bili zatvoreni pre godinu-dve dana, ali su u međuvremenu otvoreni jer očigledno nije bilo suštinskih dokaza protiv njih. U svakom slučaju, postoji velika zabrinutost i vlasti nastoje da, na primer, imaju uvid u obrazovanje imama.

Desničari otežavaju integraciju migranata

RSE: Austrijska ministarka za integraciju Suzan Rab izjavila je da je cilj inicijative za registrovanje i kontrolu islamističkih grupa pokrenute u julu – da se “izdvoje, odnosno napravi razlika između islama kao religije od političkog islama kao opasne ideologije”.

Kao što ste rekli, Beč je dom mnogih migrantskih zajednica, ne samo muslimanskih, već i drugih od koje su mnoge i sa Balkana. U kojoj meri su one zaista integrisane i ravnopravne sa Austrijancima starosedeocima?

Petritsch​: Austrija zaista vodi tešku bitku sa pitanjem integracije, jer je ovde snažna desničarska politička opcija, uključujući i ultradesničarske ekstremističke grupe koje su antislamistički i rasistički orijentisane. Slobodarska partija, kao jedna od njih, jedno vreme je čak bila i deo vlade.

Međutim, većina u Austriji, osim očuvanja reda i mira, želi da se približi i integriše ljude koji su došli da u njoj žive. Oni su nam potrebni i to je paradoks, i to u celoj Evropi. S jedne strane, potrebne su migracije, a, s druge, postoji strah za bezbednost te da će dolazak drugih promeniti karakter našeg društva. Dakle, to je veliki izazov u 21. veku sa kojim se suočava i Beč.

Sukobi između Turaka i Kurda u Beču

U međuvremenu, najveća briga je zbog delovanja pojedinih ekstremističkih grupacija unutar turske zajednice kao najveće u Austriji u poređenju sa drugima koje su došle iz Bliskog istoka i drugih krajeva sveta. Ona je skoncentrisana u jednom delu Beča i u poslednja dva meseca bilo je nekoliko demonstracija kao i sukoba između Turaka i Kurda. Stoga su mnogi zabrinuti i kritikuju da je Beč postao poprište za razračunavanja unutar turske zajednice.

RSE: Međutim, to nije nužno u vezi sa islamističkim terorizmom.

Petritsch​: Nije nužno povezan i stoga vidite koliko je ovo pitanje složeno i višedimenzionalno. Mi u Evropi smo još u vek u fazi u kojoj pokušavamo da shvatimo šta se dešava i kako da pronađemo način da se suočimo sa pomenutim izazovima. Oni su takođe deo šire velike političke bitke između desničarske i umerene politike na starom kontinentu.

Nezaposlenost u vreme pandemije pojačava osećanje očaja

RSE: Osim mogućnosti da su napadači u Beču kao i u Francuskoj delovali kao “usamljeni vukovi” inspirisani ideologijom “Islamske države”, kakva je verovatnoća da se ova ekstremistička grupa nakon poraza na bojnom polju u Siriji i Iraku, povukla na rezervni položaj i sada pokušava da deluje, na primer, u Evropi?

Petritsch​:Nadajmo se da ćemo narednih dana saznati za pozadinu ovih napada, što je veoma važno. U svakom slučaju, to pogađa celu Evropsku uniju i zato je važna još bolja saradnja unutar nje kako bi zajednički reagovala na ovu pretnju. Ja čvrsto verujem da je društvena integracija najbolji put.

Zato je, na primer, važno da se pronađe rešenje za mlade koji su ostali bez posla u vreme pandemije korona virusa, jer je sada stopa nezaposlenosti najveća od 1945. Takođe, zatvorene su škole i to je posebno problem u porodicama u kojima roditelji ne mogu da podučavaju decu umesto učitelja.

To je srednjoročno i dugoročno dodatni izazov. Zabrinjava da usred pandemije imamo i terorističke napade. Jedno sa drugim nije na prvi pogled povezano ali kod građana pojačava osećanje teškoća sa kojima se suočavaju.

Migranti potrebni Evropi

RSE: Da li su izazovi koje pominjete razlog zbog koje su evropske zemlje veoma restriktivne prema talasu migranata od 2015. godine, a mnogi od njih su zaglavljeni na Zapadnom Balkanu?

Petritsch​: Apsolutno. To je nesrećna okolnost jer ekonomska kriza na Balkanu neće uskoro proći. Istovremeno, Evropi su potrebni ekonomski migranti čiji je legalni ulazak u mnoge njene članice u suštini zaustavljen. Dakle, ovim je zaoštrena kriza u balkanskim zemljama. Istovremeno, oni migranti koji su kasnije uspeli da dođu u Austriju imaju manje šansi da nađu posao. Dakle, ovo je prilično loš splet okolnosti koji se ubrzava.

Pogubne posledice po liberalno društvo

RSE: Da li bi Austrija i ostale evropske zemlje trebalo da liberalizuju ulazak migranata koji su sada blokirani?

Petritsch​: Bojim se da će posle ovih terorističkih napada biti dodatno ograničen dolazak migranata u Austriju i Beč. To je nesrećna okolnost i ja ne podržavam takav pristup, ali razumem nužnost da vlasti na taj način smanje strahovanja austrijskih građana.

Moji prijatelji i ostali ljudi sa kojima sam razgovarao su šokirani ovim što se desilo u ponedeljak i strahuju od posledica. Bojim se da te konsekvence neće biti dobre po liberalno društvo.

Kurc: Austrija će zaštititi svoje granice

Evropa na najvećim iskušenjima od svih kontinenata

RSE: Predsednik Francuske Emanuel Makron je izjavio da će njegova zemlja istrajati na sekularnim vrednostima, uključujući i pravo prikazivanja karikatura proroka Muhameda što je ražestilo mnoge u muslimanskom svetu uključujući i vodeće političare poput šefa turske države Redžepa Tajipa Erdoana koji je pozvao, između ostalog, i na bojkot francuskih proizvoda.

Da li će to dovesti do zatezanja odnosa između Francuske i zemalja koje je podržavaju sa delom muslimanskog sveta do nivoa posle koga neće biti lako spustiti tenzije?

Petritsch​:Francuska je snažni pobornik sekularizma i to je deo njenog istorijskog identiteta, što je izazvalo žestoku reakciju fundamentalista u muslimanskom svetu. Kada je reč o Turskoj, ona ima jednu od ključnih uloga za bezbednost Evropi, imajući u vidu i njenu geografsku blizinu.

Naime, Evropa je okružena velikim lukom sukoba – od Bliskog istoka, preko Avganistana do Rusije – i trpi njihove posledice kao nijedan drugi kontinent. To znači da ako članice EU ne budu zajednički delovale u smislu integracije svih građana i, istovremeno, uvažavanje sopstvenih vrednosti koje su ključne za njeno jedinstvo i identitet – onda nas čeka teško vreme. Istovremeno, nikome ne ide u prilog polarizacija odnosa između EU i muslimanskih zemalja.

Građani BiH najbolje integrisani u Austriji

RSE: Koliko je i EU, konkretno Francuska, odgovorna za tu radikalizaciju. Naime, u muslimanskom svetu se često ukazuje da je Francuska bila kolonijalna sila čija je vladavina učinila siromašnim zemlje iz kojih dolaze migranti. Istovremeno, ukazuju i da je stopa nezaposlenosti u Francuskoj mnogo veća među pripadnicima manjinskih zajednica nego ostatku populacije, što izaziva nezadovoljstvo koje koriste ekstremisti.

Petritsch​:Definitivno. Francuska se suočava sa mnogo većim izazovima nego Austrija. Pošto je nekada bila kolonijalna sila u nju su došli ljudi sa raznih strana, uključujući i Alžira. Situacija u Austriji je jednostavnija, ali i mi smo, da kažem, na prvo liniji fronta i ne možemo da se izolujemo.

Međutim, kada je reč o kolonijalnoj prošlosti Austrije, interesantno je da su ljudi koji su došli iz Bosne i Hercegovine, gde je Beč nekada vladao, najbolje integrisani od svih zajednica iz bivše Jugoslavije. To pokazuje koliko je važno preduzeti prave korake. U Austriju su tokom 1990-ih bile dobrodošle mnoge izbeglice iz bivše Jugoslavije i u međuvremenu su dobro integrisane.

RSE: S druge strane, iako je dosta istaknutih islamskih klerika i drugih poznatih ličnosti osudilo odsecanje glave francuskom nastavniku, mnogi smatraju da većina pripadnika u muslimanskim zajednicama nastanjenim u Evropi nije dovoljno glasno kritikovala ovaj i slične zločine, da, na primer, izađu na ulice u znak solidarnosti sa žrtvama. Verovatno je u pitanju strah od ekstremista.

Petritsch​:Slažem se. Od ključne važnosti je zajednički rad sa muslimanskim institucijama i organizacijama kako bi se fokusirali na budućnost. To se čini u Austriji, mada po mom mišljenju još uvek nedovoljno.