Konferencija: Pandemija omela planove Berlina za Zapadni Balkan
Nemačka je kao predsedavajuća EU imala velike ambicije za evrointegracije Zapadnog Balkana, ali su te ambicije u velikoj meri potisnule u drugi plan pandemija Covid-19 i druge krize sa kojima se Evropa suočila, ocenili su danas učesnici konferencije "Nemačko predsedavanje Savetom EU - ujedinjena i ojačana Evropa".
Na video-koferenciji u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer Srbija i dnevnog lista Danas, izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Vladimír Bilčik je rekao da Nemačka i EU ostaju privrženi evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i angažovani na politici proširenja, prenosi Beta.
Bilčik je naglasio da proširenje EU nije stvar dnevno političkih odluka, nego dugoročno, strateško pitanje.
On je rekao da se do kraja godine nada pozitivnom vestima i za Srbiju, ali je dodao da pred Beogradom još uvek stoji nekoliko teških zadataka i neispunjenih uslova.
Ocenivši da je podrška koju vlasti Srbije uživaju jasan signal da one te uslove mogu i da ispune, Bilčik je rekao da je potreban angažman svih zainteresovanih strana, civilnog društva i medija, i bolja informisanost javnosti koja nije uvek svesna uloge EU kao glavnog ekonomskog i političkog partnera Srbije.
Bilčik se osvrnuo i na blokadu početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i izarazio nadu da Nemačka pre kraja mandata, u decembru, u tom pitanju može da postigne opipljiv napredak, jer bi to bio važan signal za ceo region.
Bivši ambasador Srbije u Berlinu i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Ivo Visković ocenio je da je prilika koju su Srbija i region mogli da imaju sa nemačkim predsedavanjem propala i da je sa pandemijom sve otišlo u drugi plan.
Visković je kazao da za Srbiju odnos sa Nemačkom u velikoj meri određuje i odnose sa EU, i da druge zemlje nemaju takav uticaj na evrointegracije Beograda i na stav srpske javnosti.
On je precizirao da je Srbija u specifičnoj situaciji u kojoj se odnos sa EU definiše kroz odnos sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Prema njegovim rečima, pandemija je došla u trenutku kada je Nemačka imala nameru da utiče na integraciju regiona i kada je Srbija očekivala jasniji signal kolike su njene šanse da se u dogledno vreme uđe u EU. Loše što je to sada palo u drugi plan i što se o tome gotovo više i ne raspravlja, rekao je Visković.
Bivši diplomata je, međutim, upozorio da odnosi Nemačke i Srbije već duže vreme beleže stagnaciju.
Ti odnosi su se, prema njegovim rečima, sveli na dva pitanja, i to na pregovore Beograda i Prištine i na pitanje vladavine prava, ljudskih prava i slobode medija.
Kada je reč o dijalogu, nemačka su očekivanja porasla, model dve Nemačke je odbačen i Berlin sada računa sa priznanjem nezavisnosti Kosova, a u pogledu vladavine prava Nemačka vodi dobru politiku da pohvali ono sto je dobro, a kritikuje ono sto nije, rekao je Visković.
Međutim, i u oblasti vladavine prava, prema rečima Viskovića, Berlin ne može da previdi da je kod srpskih vlasti prevladao utilitaran stav i da čine samo onoliko koliko je neophodno.
Visković je naveo i pitanje jednopratijskog parlamenta koji, kako je rekao, može da donosi odluke, ali da daje loš primer za razvoj demokratije.
On je ocenio i da Nemačka počinje da oseća jednu vrstu nelagode zbog odnosa Srbije prema Kini i Rusiji, pri čemu se odnosi sa Kinom tolerišu jer su uglavnom ekonomski, dok se u pogledu Rusije od Srbije očekuje da se izjasni o pitanjima vezanim za politiku Moskve o kojima EU ima jasne stavove.
Visković je rekao da se stagnacija u odnosima dve zemlje vidi i po tome što su se odnosi umnogome sveli na ekonomsku saradnju, što su posete na visokom nivou gotovo potpuno prestale, a posete na nižim nivoima prolaze potpuno nezapaženo.
Visković je ocenio da je odnose Beograda i Berlina moguće unaprediti kroz zajednički rad na projektima koje je inicirao Berlinski proces, i da treba napredovati malim koracima u konkretnim pitanjima koja se tiču života građana.