Istraživanje: Za građane Srbije EU nije strateški cilj, Rusija i Kina najbolji prijatelji

Više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo države u Evropskoj uniji (EU), a kao najveće prijatelje identifikuju Rusiju i Kinu, rezultati su istraživanja nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), koje je sprovedeno tokom septembra i oktobra 2020. godine.

Građani Srbije kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete države vide Kosovo i jačanje saradnje sa susednim zemljama, te saradnje sa Rusijom, navodi se u istraživanju objavljenom u petak, 20. novembra.

Najviše ispitanika, njih 40 odsto, Rusiju doživljava kao najvećeg prijatelja Srbije, a 72 odsto veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan. Istraživači navodi da je to porast za 11 procenata u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine.

Dodaje se da samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski.

Nakon Rusije, 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije.

Kina i Srbija: 'Čelično prijateljstvo' u doba korone

Rast pozitivnih stavova prema Kini posebno je vidljiv nakon početka pandemije što, kako ocenjuju u BCBP, „dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije, iako o visini kineske pomoći zvanični podaci ne postoje.

EU je najveći donator, ali to prepoznaje tek 3 odsto građana

Prema dostupnim podacima, najveći donator Srbiji bila je Evropska Unija ali, kako je pokazalo istraživanje BCBP, to prepoznaje tek 3 odsto građana Srbije. Istovremeno, skoro 90 odsto ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast od preko 30 procenata u odnosu na istraživanje iz 2017. godine, navode u BCBP.

Karl Bilt za RSE: Kinesku pomoć Srbija slavi, iako je pomoć EU daleko značajnija

„Iako članstvo u EU predstavlja strateški cilj Srbije još od 2005. godine, samo 9 odsto ispitanika smatra da je to glavni spoljnopolitički prioritet Srbije“, saopštili su istraživači.

EU traži od Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku

Dodaje se da, mada je Srbija kandidat za članstvo u EU, samo petina ispitanika smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.

Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51 odsto ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo. Ovakav rezultat ukazuje na to da se broj protivnika evropskih integracija povećao od 2017. godine kada se samo 35 odsto građana izjasnilo protiv članstva u EU, navode u BCBP-u.

Regionalni odnosi

Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40 odsto, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od polovine građana.

Na pitanje koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju, a 13 odsto Sjedinjene Američke Države (SAD).

Nešto više od 70 odsto ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu.

Istovremeno, kako navode u BCBP, 52 odsto ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba, a 47 odsto ispitanika je reklo da bi se lično pridružilo u slučaju takvog sukoba.

Suprotno tome, 69 odsto ispitanika izjavilo je da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58 odsto ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini i većina građana se ne bi uključila u te sukobe.

Istraživači ističu i da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.

Istraživanje „Mnoga lica srpske spoljne politike - Javno mnjenje i geopolitičko balansiranje“ je za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sproveo CeSID u periodu od 15. septembra do 5. oktobra 2020. godine na reprezentativnom uzorku od 1200 građana Srbije.