Zašto se dovodi u pitanje legitimitet srpskog kandidata za filmsku nagradu Oscar?

Filmski centar Srbije (FCS) negirao je 2. decembra navode tri strukovna filmska udruženja o nepravilnostima izbora kandidata Srbije za nagradu "Oskar" (Oscar).

FCS je 30. novembra objavio da je sedmočlana komisija izabrala film reditelja Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca" da predstavlja Srbiju na 93. izboru za nagradu "Oskar", u kategoriјi za naјbolji međunarodni film (International Feature Film Award).

Pored Antonijevićevog ostvarenja, u konkurenciji su bili i filmovi: "Otac" Srdana Golubovića, "Pijavice" Dragana Marinkovića, "Moj jutarnji smeh" Marka Đorđevića, "Ime naroda" Darka Bajića i "Realna priča" Gordana Kičića.

"Prošle godine, kao i ranijih godina, isti argumenti su se koristili protiv izbora za sprskog kandidata za "Oskara" koji je sprovodio AFUN (Akademija filmske umetnosti i nauke), i to od strane onih koji nisu izabrani. Ove godine, kada smo imali transparentan i inkluzivan izbor, u potpunosti usklađen sa pravilima Američke filmske akademije, koriste se isti argument", navedeno je u saopštenju Filmskog centra Srbije.

Kako se izgubio legitimitet?

Međutim, proceduru ovogodišnjeg izbora srpskog filma za kandidata za nagradu "Oskar" osporila su stručna udruženja koja tvrde da je bila obeležena neregularnostima i kršenjem uputstva Filmskog centra Srbije o izboru, zbog čega je izbor srpskog kandidata za najvažnije američko filmsko priznanje izgubio legitimitet.

Iza takvih tvrdnji u zajedničkom saopštenju, dan posle objavljenog izbora, stali su Udruženje filmskih producenata Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije i udruženje DokSrbija.

Ta tri udruženja isti dopis, osim Filmskom centru, poslali i Ministarstvu kulture i informisanja.

Ističu da su grubo prekršena prava, iznevereno poverenje producenata i autora prijavljenih filmova, zbog čega od Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture i informisanja traže hitan sastanak, kako bi unapredili proceduru i onemogućili dalje manipulacije.

Koja su pitanja bez odgovora?

Među nezadovoljnima postupkom izbora srpskog kandidata za "Oskara" je i reditelj Srdan Golubović, koji je za list Danas izjavio da je izbor od početka obeležen netransparentnošću i kršenjem procedure.

Dodao je da su Filmskom centru uputili pitanja na koje nisu dobili konkretne odgovore.

Pitali su, kako je naveo, po kom kriterijumu je birana komisija, zašto imena njenih članova nisu javno objavljena, kako bi se ukazalo na potencijalne sukobe interesa, da li je održana osnivačka sednica komisije, zašto je član komisije odmah iz nje istupio, zašto je druga članica komisije, rediteljka Mila Turajlić, koja je i članica Američke filmske akademije, podnela neopozivu ostavku na članstvo, da li su svi filmovi-kandidati imali premijeru, javno prikazivanje, da li su bili na redovnom bioskopskom repertoaru u Srbiji sedam sukcesivnih dana, što nalažu pravila.

Kanditat ne ispunjava uslove?

Golubović ističe da izabrani film "Dara iz Jasenovca" nije ispunjavao propisane kriterijume pre svega zato što nije bio u distribuciji u Srbiji, dakle, stručna i šira javnost nije mogla da ga vidi. Prikazivan je od 25. novembra sedam dana u Domu kulture u Gračanici, što se ne može smatrati javnim prikazivanjem.

Premijera filma zakazana je tek za 22. april iduće godine, na dan proboja logora Jasenovac.

Film "Dara iz Jasenovca" američki distributeri kandidovali su i za nagradu Zlatni globus, saopštio je pre nekoliko dana producent filma Maksa Ćatović.

Kako je saopštio Filmski centar Srbije, članovi komisije bili su: Dobrivoje Tanasijević - Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, po predlogu FCS-a), Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a).

Ponovljene kritike

Istaknuti filmski režiser Srđan Dragojević, autor kultnog filma "Lepa sela lepo gore", koji je bio srpski kandidat za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja za 1996. godinu, za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa kaže da se gotovo svake godine upućuju kritike zbog načina glasanja i izbora srpskih filmskih kandidata za Oskara.

Dragojević podseća da se nešto slično dogodilo i pre osam godina, kada je, kako navodi, Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) Srbije, koja je do ove godine birala kandidata, film Gorana Paskaljevića “Kad svane dan” izabrala za srpskog kandidata za nagradu "Oskar", u kategoriji za najbolji strani film. U konkurenciji je, kako navodi, tada bio i njegov film "Parada". Dragojević je tada izneo tvrdnju da izabrani film niko nije video i da je glasanje namešteno, koju je AFUN odbacio.

Ko treba da glasa?

Jedini način da se izbegnu sumnje u integritet izbora, kaže on, jeste da sva strukovna udruženja demokratski glasaju.

"Moj jedini predlog jeste da svi članovi udruženja, dramskih umetnika, filmskih, scenografa, scenarista, imaju mogućnost da glasaju – to je 500 ljudi – i tako se dolazi do demokratske odluke, a ovo sve drugo je podložno opravdanoj sumnji", kaže Dragojević za Radio Slobodna Evropa.

On ističe da se za to zalagao pre više godina, a da se to demokratsko glasanje sada može mnogo lakše sprovesti zbog velikog tehnološkog napretka.

"Svi članovi strukovnih udruženja mogu da dobiju VIMEO link sa filmovima-kandidatima, mogu da glasaju e-mailom. Mislim da 500 glasova u igri omogućava jedno autentično, pravo, neosporivo, demokratsko odlučivanje."

Sve drugo, kaže on, dovodi do sumnje, kao gotovo svake godine, ali se pouka ne izvlači jer je ovako jednostavnije.

"Producent koji je jači, veštiji, on se dovija, lobira i na kraju bude izabran. Demokratija je zastrašujuća, naravno. Kada ne možete da kontrolišete rezultat glasanja, to je, prosto, ljudima koji žele vlast, žele uticaj, zastrašujuća stvar, ali mislim da je ovo jedini način", uveren je Dragojević.

On podseća da se tako glasa i u zemlji u kojoj se "Oskar" dodeljuje.

"Uostalom, i Američka akademija glasa tako što 3000 članova glasa. I tamo ima lobiranja, ali vi ne možete lobirati 3000 ljudi, kao što ni ovde ne možete lobirati 500 do 700 članova raznih strukovnih udruženja. Mogu jedino da uputim pozitivnu poruku i predlog, a to je da svi članovi udruženja jednostavno potpišu jedno saopštenje i preporuku Filmskom centru da se stane na put ovakvom biranju filmova", kaže Dragojević za RSE.

Šta kaže ministarka kulture?

U međuvremenu se saopštenjem oglasila i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković. Ona je čestitala nominaciju filma "Dara iz Jasenovca" za nagradu Zlatni globus i navela da je to veliku priznanje ne samo za taj film "već i dobar znak za čitavu srpsku kinematografiju, koja se ovom kandidaturom vraća na svetsku filmsku pozornicu".

Najviše Oskara po prvi put filmu van engleskog govornog područja

Zbog pandemije izazvane korona virusom, Američka filmska akademija pomerila je ceremoniju dodele "Oskara" na 25. april 2021. godine, a širi izbor devet nominovanih filmskih ostvarenja u kategoriji najbolji međunarodni film biće poznat 9. februara.