Članovi američkog Kongresa traže sankcije Rusiji zbog pritisaka na RFE/RL

Nekoliko članova Kongresa u Sjednjenim Američkim Državama (SAD) iz redova republikanaca i demokrata zatražili su nove sankcije Moskvi, ukoliko Kremlj počne da primenjuje stroga ograničenja i novčane kazne koje prete novinarima Radija Slobodna Evropa/Radio Liberty (RFE/RL) u Rusiji, piše redakcija RSE na engleskom jeziku.

Ruski regulator medija Roskomnadzor objavio je ovog meseca da izriče novčane kazne u stotinama hiljada dolara redakciji RFE/RL u Rusiji, optužujući je da nije poštovala nova ograničenja rada koja nameće zakon o "stranim agentima".

Između ostalog, zakon zahteva da određene novinske organizacije u Rusiji koje imaju inostrano finansiranje svoj materijal objavljuju pod oznakom „produkcija stranih agenata“. Zakon takođe izlaže novinare RFE/RL riziku od krivičnog gonjenja.

RFE/RL, kao nezavisna neprofitna korporacija koja prima novčana sredstva od američkog Kongresa, nije ispoštovala naredbu ruskih vlasti, a sve veće novčane kazne mogle bi potencijalno prisiliti kompaniju da zatvori svoju redakciju u Rusiji.

„Ako Moskva nastavi sa ovim akcijama, mi smo spremni da sarađujemo sa vašom administracijom u razmatranju korišćenja postojećih američkih zakona za kažnjavanje Rusije“, navodi se u pismu administraciji Džoa Bajdena, objavljenom 22. januara. Pismo su potpisali Greg Meeks i Michael McCaul, najviši zvaničnici demokrata i republikanaca u Komitetu za spoljne poslove, zajedno sa još tri člana američkog Kongresa.

Pismo referiše na američke zakone koji omogućuju uvođenje sankcija zvaničnicima – zabranu izdavanja viza i zamrzavanje imovine. SAD su 2012. godine usvojile Magnitski zakon i uvele sankcije mnogim ruskim zvaničnicima, a 2016. ga proširile tako da se obuhvate pojedinci iz drugih država.

U pismu se navodi i da je izveštavanje RFE/RL „presudno sredstvo za jačanje demokratija u državama saveznicama, kako bis e sprečilo urušavanje demokratije koje bi otvorilo vrata Rusiji, Kini i drugim autokratskim konkurentima da uspostave svoje interese“.

Bajdenova administracija nagovestila je da planira da zauzme novi pristup u američkim odnosima sa Rusijom, što se odnosi na proširenje sporazuma o kontroli naoružanja i izražavanje podrške opozicionarima u Rusiji, koje predvodi Aleksej Navaljni.

Međutim, ruski zvaničnici su već povukli nekoliko agresivnih poteza, među kojima su i optužbe protiv Vašingtona da stoji iza masovnih antivladinih protesta koji su počeli 23. januara širom Rusije u znak podrške Navaljnom.  

Navaljni je pre nedelju dana uhapšen po sletanju u Moskvu. Prethodno je boravio u Nemačkoj gde se lečio od trovanja, za koje optužuje Putinovu administraciju, a Kremlj je porekao bilo kakvu umešanost u taj čin.

Zvanična Moskva je od stupanja na vlast Vladimira Putina neprekidno suzbijala medijske slobode. Rusija se nalazi na 149. od 180 mesta na svetskom indeksu slobode štampe kojeg objavljuju Reporteri bez granica.

U pismu se administracija predsednika SAD Džoa Bajdena takođe  poziva da učini više u cilju jačanja redakcije Radija Slobodna Evropa u Belorusiji, koja je pod pritiskom režima Aleksandra Lukašenka, nakon što su u avgustu prošle godine u toj državi počeli antivladini protesti zbog nepriznavanja izbornih rezultata.

Opozicija u Belorusiji ističe da je Lukašenko namestio izborni rezultat, a mnoge zapadne države odbile su da priznaju Lukašenkovu pobedu.