Drugi pokušaj izbora predsednika Kosova

Kosovska skupština nastavila je u nedelju, 4. aprila popodne vanrednu sednicu za izbor predsednika Kosova.

Sednica je prekinuta 3. aprila kasno uveče, jer nije bilo kvoruma za odlučivanje, nakon pauze koja je trajala više od sat vremena.

Glasanje je počelo, a u sali su 84 poslanika.

Sednici prisustvuju i poslanici romske i goranske zajednice, Adem Hodža i Fadil Gaši, koji dan ranije nisu bili prisutni.

Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najviše glasova na nedavno održanim parlamentarnim izborima, kandidovao je za mesto predsednika Vjosu Osmani i Nasufa Bejta.

U dva neuspešna pokušaja prvog kruga glasanja glasalo je prvo 78 poslanika, a zatim 79, od 82 prisutna. Za izbor predsednika Kosova potrebno je 80 glasova.

Poslanici opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Avdulah Hoti, Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj) i Agim Veljiu odbili su da glasaju jer se protive kandidaturi Vjose Osmani.

Ukoliko se u prva dva kruga glasanja ne izabere predsednik organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61 glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

Prethodno je vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj (Enver Hoxhaj) rekao da se njegova stranka protivi izboru Vjose Osmani za predsednicu Kosova jer smatra da Osmani nije osoba koja će ujediniti narod Kosova.

Osam poslanika iz redova nesrpskih manjinskih zajednica su pre početka sednice saopštili da će glasati za izbor predsednika, odnosno za Vjosu Osmani. Inače, manjinske nesrpske zajednice imaju ukupno deset poslaničkih mesta u Skupštini Kosova ali poslanik Romske Inicijative i Jedinstvene goranske zajednice nije prisustvovao izboru predsednika.

Na vanrednoj sednici nisu bili ni poslanici Srpske liste, koja je dobila deset mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu.

Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova građana.

Pokret Samoopredeljenje je 2. aprila, pre sednice o izboru predsednika, inicirao vanrednu sednicu o izmenama Zakona o opštim izborima u petak (2. aprila) što je naišlo na veliko protivljenje opozicionih albanskih partija.

Taj Zakon bi građanima, koji žive van teritorije Kosova, omogućio da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa. Inače, glasanju putem pošte prethodi period prijave i verifikacije birača.

Demokratski savez Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku), koji je ranije saopštio da će ta partija učestvovati u procesu izbora predsednika, je potom u petak naveče zatražio od premijera Aljbina Kurtija (Albin) da odustane od izmena Izbornog zakona i "ucene opozicije". U suprotnom, rekao je Abdižiku, Kurti namerno šalje zemlju na vanredne izbore.

Slično su reagovale i druge dve opoziciona partije, DPK Envera Hodžaja i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj). Međutim, te dve partije su i pre inicijative o izmeni Zakona o izborima rekle da neće podržati Vjosu Osmani za predsednicu Kosova a Ramuš Haradinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.

Uprkos pozivima opozicije i civilnog sektora da se povuče sporni Zakon, Pokret Samoopredeljenje nije odustajao od njegovog usvajanja po hitnom postupku ali je taj pokušaj na kraju propao. Izmene Zakona o opštim izborima sada bi pred poslanicima Skupštine Kosova trebao da se nađe u redovnoj proceduri.

Ambasador Sjedinjenjih Američkih Država na Kosovu Filip Kosnet (Philip Kosnett) pozvao je 3. aprila poslanike Skupštine Kosova da ispune svoju odgovornost prema građanima Kosova tako što će učestvovati u izboru predsednika.

„Stav američke vlade ostaje nepromenjen. Podržavamo glasanje u Skupštini. Pozivamo sve članove Skupštine da ispune svoje odgovornosti prema narodu Kosova i učestvuju u glasanju, kako bi se obezbedio kvorum“, napisao je Kosnet na Twitteru.

Kosovo je bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta Gljauku Konjufci.

Gljauk Konjufca predsednik Skupštine Kosova u novom sazivu

Funkcija predsednika Kosova može da se vrši najduže šest meseci.

U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.