Šefovi EU izrazili zabrinutost Erdoanu zbog stanja ljudskih prava u Turskoj
Visoki zvaničnici Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) izrazili su duboku zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Turskoj, nakon prvog sastanka posle godinu dana sa predsednikom te zemlje Redžepom Tajipom Erdoanom u utorak, 6. aprila.
Važno je da Turska poštuje Evropski sud za ljudska prava koji je jasno doneo presudu o zatvorenim građanima Turske Osmanu Kavali i Selahatinu Demirtasu, izjavila je Fon der Lajen.
"Razgovarali smo o tome da je Evropski sud jasan za Kavalu i Demirtasa", rekla je predsednica Evropske komisije, prenosi agencija Rojters. "Kao član osnivač Evropskog saveta, važno je da Turska poštuje presude Evropskog suda za ljudska prava."
Evropski sud za ljudska prava je doneo odluku o hitnom puštanju Kavale, filantropa koji je zatvoren više od tri godine bez presude, i Demirtasa, bivšeg čelnika turske prokurdske Demokratske stranke (HDP) koji je bio zatvoren više od četiri godine, podseća agencija Rojters.
"Vladavina zakona i poštovanje osnovnih ljudskih prava su osnovne vrednosti Evropske unije i podelili smo se predsednikom Turske našu duboku brigu u vezi poslednjih dešavanja u tom domenu u Turskoj", napisao je Mišel na Twitteru nakon skoro trosatnog sastanka sa Erdoanom u Ankari, javlja agencija Frans pres (AFP).
Spor oko gasa u Sredozemlju
On je pozvao Tursku da nastavi da radi na rešavanju sporova sa Grčkom i Kiprom oko prava na gas u Sredozemlju.
Poseta Mišela i Ursule fon der Lajen usledila je nakon samita EU prošlog meseca na kojem je blok saopštio da bi mogao započeti rad na dubljim trgovinskim vezama i na obezbeđivanju više novca za izbeglice i migrante u Turskoj, navodi Asošijejted pres (AP).
Spor između Turske i članica EU, Grčke i Kipra oko jurisdikcije na moru zaoštrila je veze Atine i Ankare, dostigavši vrhunac prošlog leta kada su fregate turske i grčke mornarice pratile brodove koji istražuju izvore energenata u spornim vodama.
EU podržava Atinu, dok je Ankara optužila blok za pristrasnost kao i da nije ispoštovala svoja obećanja prema migrantskom sporazumu iz 2016. godine, podseća AP.
EU je prošlog meseca otvorila vrata za početak ažuriranja propisa Carinske unije što je zahtevala Ankara. To bi omogućilo kandidatu EU Turskoj pristup tržištu najvećeg svetskog trgovinskog bloka i omogućilo nesmetan protok robe i usluga.
Očekuje se da će šefovi EU, koji su posljednji put lično razgovarali sa Erdoanom pre godinu dana, predstaviti Ankari tri mogućnosti ako se nastavi deeskalacija spora na moru, uključujući poboljšanje ekonomskih veza, pomoć za više od četiri miliona izbeglica u Turskoj, kao i načine za povećanje kontakta.
Na samitu prošlog meseca, EU je takođe upozorila Ankaru na sankcije ako ponovo započne istraživanje energenata u spornim vodama i izrazila zabrinutost zbog situacije u Turskoj u vezi sa ljudskim pravima.
I EU i SAD kritikovale su potez Turske da se naglo povuče iz Istanbulske konvencije koja štiti žene od nasilja, kao i pravni slučaj zabrane rada trećoj najvećoj stranci, prokurdskoj Narodnoj demokratskoj partiji (HDP).