Čomić o istopolnim zajednicama: Nema ukaza koji može poništiti život
Ministarka za ljudska i manjinska prva u Vladi Srbije Gordana Čomić izjavila da kakva god da bude sudbina Zakona o istopolnim zajednicama "nema ukaza kojim možete poništiti život".
"I šta god Srbija bude odlučila, ljudi čije je lično svojstvo da žele da žive u istopolnim zajednicama, će živeti", poručila je Čomić 3. maja za televiziju K1.
Ona je tako prokomentarisala izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 1. maja rekao da neće moći da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, jer je "dužan da štiti Ustav", koji brak definiše "kao zajednicu muškarca i žene".
Čomić je rekla da bi volela da predsednik bude u situaciji da odlučuje o potpisivanju ukaza, "jer bi to značilo da je Skupština izglasala Zakon o istopolnim zajednicama", što bi "bio jako dobar korak za Srbiju".
Ona je dodala i da će, bez obzira na Zakon, ljudi nastaviti da žive u istopolnim zajednicama.
"Sa Zakonom će biti manje nesrećni, sa manje sistemske diskriminacije, bez Zakona će biti nesrećni jer nemaju rešene imovinske odnose, pravne, zdravstvene, penzione, sve ono što imaju ljudi koji inače žive u nekom obliku zajednice. Oni ostaju cimeri bez ikakvih međusobnih prava", rekla je Čomić.
Čomić je navela i da je Nacrt zakona o istopolnim zajednicama trenutno u očekivanju mišljenja eksperta Saveta Evrope koji će proceniti da li je taj predlog u skladu sa zabranom diskriminacije.
Ona je ponovila da Zakon o istopolnim zajednicama nije predmet Porodičnog zakona, jer nije reč braku, i nema usvajanja dece.
"Ako pažljivo pratite kako je predsednik Srbije birao reči u svojoj izjavi, videćete da se radi o vladavini prava, to je njegova nadležnost. I ono što je novost u toj izjavi, a koju je malo javnog mnjenja čulo, je da on govori o promeni Ustava. To do sada nikome u Srbiji nije palo na pamet, da se razgovara o promeni Ustava", ukazala je Čomić.
Vučić je u intervjuu za list Blic izjavio da je "dužan da štiti Ustav" koji, kako je rekao, upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene.
On je dodao da ne isključuje mogućnost da se u najavljenim izmenama Ustava, koje se trenutno tiču samo pravosuđa, uključe i odredbe koje bi omogućile takvim manjinskim zajednicama da ostvari svoja prava, ali da je najviši pravni dokument za sada jasan.
Predstavnici LGBT zajednice ukazali su da Zakon o istopolnim zajednicama ne može biti protivustavan, jer nije reč o zakonu o istopolnom braku.
Prema Nacrtu Zakona, koji je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava objavilo u martu ove godine, ovaj pravni akt neće priznati istopolni brak, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.
Zakon će istopolnim parovima dozvoliti registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nemaju, poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.