Izručenja Turskoj iz Srbije: Ministarstvo ima, pa nema podatke

Ministarstvo pravde Srbije tvrdi da ne poseduje detalje o izručenjima turskih državljana od 15. jula 2016. godine do 2020. godine.

„Ovo ministarstvo ne poseduje dokument koji sadrži tražene statističke podatke, odnosno tražene informacije, tako da po zahtevu ne možemo pristupiti“, navelo je Ministarstvo pravde u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

RSE je u zahtevu za slobodni pristup informacijama od javnog značaja tražio odgovore na pitanja koliko je bilo zahteva Turske za izručenje i po kojem osnovu u periodu od 15. jula 2016. do 2020. godine.

Tog datuma u Turskoj se dogodio pokušaj puča, a nakon neuspele smene vlasti veliki broj onih za koje je ta država smatrala da su učestvovali u akciji je izbegao u inostranstvo.

RSE je tražio i koliko je zahteva odobreno i po kojem osnovu su ta lica izručena, te koliko je zahteva odbijeno i koji je bio osnov za izručenje u tim slučajevima.

Ministarstvo pravde je navelo da se ne radi o zahtevu u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja već o dostavljanju statističkih podataka, te iznelo tvrdnju da takve podatke ne poseduje.

Ministarstvo prethodno dostavilo podatke o broju izručenih

Međutim, isto ministarstvo je samo godinu ranije, u vreme prethodne ministarke Nele Kuburović, dostavilo redakciji RSE deo traženih podataka - o broju zahteva Turske po kojima je odlučivano.

Kako se navodi, od 2016. godine do 2020. rešeno je 15 zahteva Turske za izručenje državljana te zemlje. Od tog broja, dodaje se, pet ljudi je izručeno Turskoj, dok je 10 zahteva rešeno tako da nije dozvoljeno izručenje traženih lica, navelo je Ministarstvo pravde u odgovoru RSE 13. marta 2020.

Nakon toga, RSE je tražio dodatne podatke, a ministarstvo odgovorilo da ne poseduje ni one koje je prethodno dostavilo.

U javnosti u Srbiji, sem jednog slučaja, nisu poznati druge ekstradicije Turskoj. Iz odgovora ministarstva se može zaključiti da je, pored slučaja Dževdeta Ajaza, toj zemlji izručeno još četvoro ljudi. 

Predmet zahteva neke države za izručenje su svi oni za koje je utvrđeno da su počinili neko krivično delo. Međutim, nisu svi zahtevi opravdani.

Slučaj Dževdeta Ajaza prešao granice Srbije

Na problem ekstradicije iz Srbije u Tursku pažnju javnosti je skrenuo slučaj izručenja turskog državljanina Kurda Dževdeta Ajaza u decembru 2017. godine.

Srbija je Ajaza izručila i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Beograd uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji.

Ajaz je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN stigla nakon donošenja odluke o izručenju.

Hapšenja nakon pokušaja puča

Turske vlasti su nakon neuspelog pokušaja državnog udara 15. jula 2016. pokrenule akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u tu akciju.

Ankara je takođe od određenih zemalja tražila izručenje gulenista, ljudi koje je označila kao sledbenike turskog imama u egzilu u SAD Fetulaha (Fethullah) Gulena.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) optužuje Gulena i njegov pokret FETO, za pokušaj državnog udara. Gulen je te optužbe odbacio.

Ankara je od SAD tražila izručenje Gulena što se nije dogodilo.

Šta je utvrdio Poverenik?

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, postupajući po žalbi RSE, pobio je tvrdnju Ministarstva pravde da tražene informacije predstavljaju statističke podatke.

On je utvrdio, nakon žalbe RSE od 5. februara, da su tražene informacije „nesumnjivo sadržane u dokumentima“ koji su u posedu ministarstva.

Naime, prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći ministar pravde donosi rešenje kojim se dozvoljava ili ne dozvoljava izručenje.

Poverenik, koji se stara o poštovanju Zakona o informacijama od javnog značaja, je takođe ocenio da javnost ima opravdani interes da zna informacije o izručenjima u Tursku.

„Te informacije ne moraju biti sadržane u jednom dokumentu, već mogu biti sadržane u više dokumenata“, dodaje se u rešenju Poverenika.

U tom rešenju je navedeno da je tačno da organ vlasti nije dužan da „stvara nove informacije“, ali da je dužan da RSE pruži dokumente u kojima su sadržane informacije.

Kako je Ministarstvo odgovorilo?

Ministarstvo pravde obavestilo je RSE da nije u mogućnosti da postupi po rešenju Poverenika.

Naime, ovo ministarstvo je ponovilo da je utvrđeno da se ne vodi evidencija o osnovama za izručenje i razlozima zbog kojih je ekstradicija odobrena ili odbijena, kao i da nema zakonsku obavezu da to čini.

Navedeno je da bi postupanje po rešenju Poverenika podrazumevalo sačinjavanje novog dokumenta, angažovanje dodatnih resursa, opterećenje zaposlenih, ali i povlačenje velikog broja predmeta iz arhive uz tvrdnju da to nije u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama.

Ministarstvo ne zna kako je imalo podatke

Osvrćući se na to da je Ministarstvo prethodno dalo podatke našoj redakciji o broju izručenja i odbijenih zahteva, u dopisu se navodi da „Sektor za međunarodnu pravnu pomoć ne raspolaže informacijama na koji način se došlo do ovih podataka jer ne poseduje dokument koji sadrži tražene podatke“.

U tom dopisu je napomenuto da je Služba za informisanje podatke o broju dozvoljenih i odbijenih izručenja Turskoj dostavila našoj redakciji u vreme trajanja epidemije COVID-19 kada je većina zaposlenih Ministarstva bila upućena na rad od kuće.

„Zaposleni koji su u Službi za informisanje dali podatke više nisu angažovani u Ministarstvu pravde, pa nije moguće proveriti od koga i kada su dobili podatke o državljanima Turske koji su izručeni od 2016. do 2020. godine“, navodi se.

Takođe je dodato da je tadašnji pomoćnik ministra u Sektoru za međunarodnu pravnu pomoć preminuo od posledica korona virusa.

Kada je u oktobru 2020. formirana nova Vlada Srbije nakon parlamentarnih izbora, na čelo Ministarstva pravde došla je Maja Popović umesto Nele Kuburović.

Nije poznato da li su tada zamenjeni i neki od zaposlenih u tom ministarstvu.

Redosled komunikacije RSE i Ministarstva pravde

9. mart 2020.

Upit RSE za dostavljanje dokumenata koji se odnose na postupke ekstradicije državljana Turske od 15. jula 2016. godine do tog trenutka.

13. mart

Služba za informisanje Ministarstva pravde šalje odgovor u kome se navodi broj zahteva Turske po kojima se postupalo i njihovom ishodu.

RSE šalje dodatni upit sa pitanjem šta je bio osnov zahteva za izručenje, odnosno za koja dela su u Turskoj bili optuženi državljani ove zemlje čije se izručenje zahtevalo.

Na ovaj mejl ministarstvo nije odgovorilo.

20. januar 2021.

Zahtev RSE ministarstvu za slobodni pristup informacijama od javnog značaja sa pitanjima o broju i osnovu izručenja, odnosno odbijenih zahteva Turske.

1. februar 2021.

Ministarstvo odgovara da se ne radi o informacijama od javnog značaja nego o statističkim podacima koje ne poseduje.

5. februar 2021.

RSE se žali Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

24. maj 2021.

Poverenik nalaže Ministarstvu pravde da bez odlaganja dostavi tražene informacije u vezi sa ekstradicijom turskih državljana za period od 15. 7. 2016. do 20.1. 2921.

7. jul 2021.

U odgovoru za RSE Ministarstvo navodi da nije u mogućnosti da postupi po rešenju Poverenika jer ne poseduje dokument koji sadrži tražene podatke.

Kako je moguće imati, pa nemati podatke?

„Deluje kao da nadležni organi Srbije, pre svega Ministarstvo pravde koje je poslednja instanca u postupcima ekstradicije, pokušava da sakrije podatke, da je ljude koji su pobegli od progona u Turskoj Srbija izručivala po političkoj liniji“, ocenio je za RSE pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević.

Kovačević, koji je bio angažovan kao pravni zastupnik na pojedinim predmetima u zahtevima Turske za ekstradiciju, upravo slučaj Dževdeta Ajaza pominje kao referencu za ovu svoju tvrdnju.

„…koji je bez obzira što nije postojao pravni osnov ni po našem Ustavu ni po međunarodnom pravu izručen 2017“, naveo je Kovačević.

On dalje kaže da je nemoguće da Ministarstvo pravde nema podatke o broju donetih rešenja od strane ministra pravde kojima se u trećoj instanci donosi konačna odluka da li će neko biti izručen ili ne.

„Ako pogledamo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, to su podaci koji su nastali u radu tog ministarstva. I oni ih imaju i moraju da ih imaju“, naveo je Kovačević.

On kaže da mu je osim Dževdeta Ajaza poznat još jedan slučaj u kome osoba nije izručena odlukom Apelacionog suda.

„To je bilo posle Dževdeta Ajaza“, napomenuo je. Kovačević, iz bezbednosnih razloga, nije pružio više detalja o tom slučaju.

Kako je rekao kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji mogu biti interesantni turskim vlastima, naročito od pokušaja državnog udara u Turskoj i progona neistomišljenika.

Turska i Srbija neguju dobre odnose, predsednici Redžep Tajip Erdoan i Aleksandar Vučić ih ocenjuju kao „veoma dobre“ u poslednjih nekoliko godina.

Tokom posete Beogradu u oktobru 2019. turski predsednik se osvrnuo i na borbu koju vodi protiv FETO organizacije, koju turske vlasti optužuju da stoji iza pokušaja državnog udara u Turskoj 2016. godine.

"Ne možemo da zaboravimo podršku Vučića. Hvala od moje zemlje i mog naroda", poručio je tada Erdoan.

Vučić je uzvratio rečima da Srbija nema „nikakvu vrstu saradnje ni sa Gulenovim sledbenicima niti sa bilo kim drugim“, već da sarađuje sa legalno izabranim turskim vlastima.