Ministarka pravde Srbije predstavila strategiju za procesuiranje ratnih zločina

Ministarka pravde Srbije Maja Popović izjavila je da je Predlog nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Akcionog plana za njeno sprovođenje "strateški dokument" koji predstavlja "putokaz reformi u toj oblasti".

Popović je 7. septembra, na predstavljanju Predloga nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina od 2021. do 2026. godine i pratećeg Akcionog plana, rekla da je "opšti cilj Strategije definisan kao osnaživanje procesnih i vanprocesnih mehanizama za suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina".

Kako je saopštilo ministarstvo, Popović je navela da Strategija predviđa i "zaštitu i podršku žrtvama, otkrivanje sudbine nestalih i izgradnju društvenog ambijenta tolerancije i pomirenja", što bi na širem planu "doprinelo rešavanju preostalih bolnih pitanja iz perioda raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije".

Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu pozdravio je napore Vlade Srbije usmerene ka procesuiranju ratnih zločina, ističući da Strategija i Akcioni plan "predstavljaju značajne strateške dokumente i korak napred na ovom polju", saopšteno je iz Ministarstva pravde.

Šta je Srbija do sada radila?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik podsetio 5. avgusta je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da njegov poslednji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji poziva na priznavanje i sprovođenje presuda za ratne zločine, te prestanak veličanja ratnih zločinaca.

Izvestilac za Srbiju je dodao da je u svom izveštaju, koji je u martu usvojio Evropski parlament, "jasno naveo da su pomirenje i regionalna saradnja ključni za buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji".

U polugodišnjem izveštaju o ispunjavanju ključnih poglavlja koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava, Evropska komisija je u maju ove godine ukazala na javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine.

U izveštaju se podvlači da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima. Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala), kao i da potpuno prihvati i sprovodi njegove presude i odluke.

Kada je reč o regionalnoj pravnoj saradnji, u izveštaju Evropske komisije navodi se da postoje bilateralni sporazumi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, da je saradnja sa BiH rezultirala sa pet optužnica u Srbiji, ali da sporazum sa Hrvatskom još nije pokazao nijedan opipljiv rezultat.