Savet UN za ljudska prava imenuje izvestioca za Avganistan
Savet UN za ljudska prava saglasio se u četvrtak da se imenuje specijalni izvestilac za Avganistan koji će sprovesti istragu o optužbama da su talibani i druge strane tokom sukoba u toj zemlji kršili ljudska i ostala prava.
U Ženevi je usvojena rezolucija koju je predložila EU, ali su aktivisti iz "Amnesti internešnela" izrazili žaljenje jer nije osnovana misija koja bi istražila izveštaje o ubistvima koje su počinili talibani, ograničenjima prava žena i slobode govora, prenosi Rojters.
Prilikom glasanja, 28 država je bilo "za", dok je pet, uključujući Kinu, Pakistan i Rusiju, bilo "protiv", uz 14 uzdržanih.
Kineski diplomata Đijang Duan rekao je da rezolucija EU ima "ozbiljne propuste" i da su SAD delimično odgovorne za kršenja ljudskih prava u Avganistanu u proteklih dve decenije i zatražio da se poštuje suverenitet Avganistana.
Specijalni izvestilac počeće da radi u martu.
U saopštenju EU ističe se da rezolucija šalje snažan signal da je međunarodna zajednica i dalje uz avganistanski narod.
"To je neophodna faza da se osigura kontinuirano praćenje preko nezavisnog stručnjaka i da se pomogne u sprečavanju novog pogoršanja situacije sa ljudskim pravima u Avganistanu", rekla je predstavnica EU pri Ujedinjenim nacijama Lote Knudsen.
Tokom specijalne sesije Saveta UN o Avganistanu, 24. avgusta, neposredno posle dolaska talibana na vlast, neke zemlje su uzalud tražile uspostavljanje mehanizma za praćenje situacije u toj zemlji vezano za ljudska prava. To pitanje je nedavno ponovo pokrenuto.
Izvestilac će biti zadužen da prati razvoj situacije po pitanju ljudskih prava u Avganistanu i da daje preporuke, uz podršku visokog komesarijata UN za ljudska prava u oblastima koje se odnose na prava žena i devojčica, prava pripadnika manjina, mučenja i prava na obrazovanje.
U rezoluciji se traži da odmah prestanu sva kršenja ljudskih prava i sva narušavanja tih prava kao i kršenja međunarodnog humanitarnog prava u Avganistanu.
Od preuzimanja vlasti 15. avgusta talibani pokušavaju da ubede stanovništvo i međunarodnu zajednicu da su se promenili i da će njihov režim biti manje brutalan nego prethodni između 1996. i 2001, kada žene nisu mogle da rade ni da uče.