Ruski opozicionar za RSE: Moj kolega je uhapšen nakon sastanka u Beogradu

Ruski novinar i opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su predstavnici opozicionih organizacija održali sastanak u Beogradu polovinom maja, te da je u danima nakon toga njegov kolega i kritičar politike Kremlja Andrej Pivovarov uhapšen u Sankt Peterburgu.

Pozivajući se na pisanje beogradskog lista „Danas“, Kara-Murza tvrdi da je u hapšenju Pivovarova ulogu odigrala i srpska Bezbednosno-informativna agencija, kao i ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin.

Pivovarova su pripadnici ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) uhapsili 31. maja na aerodromu u Sankt Peterburgu i on se još uvek nalazi u zatvoru.

Pivovarov je bivši izvršni direktor organizacije “Otvorena Rusija”, prodemokratskog pokreta koji je osnovao kritičar Kremlja Mihail Hodorkovski. Rusko tužilaštvo je 2017. godine “Otvorenu Rusiju” proglasilo "nepoželjnom organizacijom".

Prema rečima Vladimira Kara-Murze, koji se poziva na pisanje „Danasa“, do hapšenja njegovog kolege je došlo nakon što je ministar Vulin obavestio prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa, sa kojim se sastao sredinom maja, o sastanku ruskih opozicionih aktivista.

“Naš seminar u Beogradu dogodio se početkom maja. Sredinom tog meseca, ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin predao je transkripte razgovora učesnika foruma sekretaru Saveta bezbednosti Rusije Nikolaju Platonoviču Patruševu, a krajem maja je iz aviona skinut Andrej Pivovarov, koji se već spremao da poleti sa peterburškog aerodroma Pulkovo”, kaže Kara-Murza za RSE.

Kako piše „Danas“, na sastanku održanom 14. maja, Nikolaj Patrušev se zahvalio Vulinu za snimke razgovora sa sastanka koji su članovi „Otvorene Rusije“ održali u Beogradu, pošto su u Rusiji imali problem da organizuju takav skup.

“Danas” piše i da je snimke napravila srpska Bezbednosno—informativna agencija (BIA).

Kara-Murza: Vlada Srbije na usluzi FSB-u

Prema rečima Vladimira Kara-Murze, informacije koje su objavili beogradski mediji bacaju važno svetlo na ono što se dešava.

“Ovo je paranoja aktuelne ruske vlasti, a Vlada Srbije se u ovom slučaju ponašala kao potrčko u kontekstu FSBa i Patruševa. Ovde je reč, naravno, o delovanju Kremlja i delovanju administracije predsednika, i akcijama FSB. Odavno je poznat paronoidni strah sadašnjih stanovnika Kremlja od mogućnosti, potencijalnih izgleda masovnih uličnih protesta, onoga što nazivaju ‘obojenim revolucijama’”, ocenjuje ruski opozicionar.

Radio Slobodna Evropa nije mogao da proveri ove navode, jer ni MUP niti BIA nisu odgovorili na molbu RSE da potvrde ili demantuju navode ruskog opozicionara.

Ruske vlasti su Zakon o "nepoželjnim organizacijama" usvojile u maju 2015. godine. Ovaj zakon je deo niza propisa koje je uspostavio Kremlj i koji su ugasili mnoge neprofitne i nevladine organizacije finansirane iz inostranstva – uglavnom iz Evrope i Sjedinjenih Država.

Zašto je uhapšen Pivovarov?

Aleksej Pivovarov uhapšen je zbog toga što je objavio post na Fejsbuku (Facebook) iz avgusta 2020. godine, u kojem je zatražio podršku za opozicione kandidate na u to vreme aktuelnim lokalnim izborima.

Istražni komitet Krasnodara, koji je protiv njega pokrenuo krivični postupak 29. maja, objavio je 1. juna saopštenje za javnost u kojem se navodi da je ova objava predstavljala javno širenje informacija u prilog nepoželjnoj organizaciji i da je priveden „tokom pokušaja bekstva u inostranstvo iz istrage”.

Tužioci tvrde da ponavljanje posta predstavlja "izvršenje radova nepoželjne organizacije".

Ako bude proglašen krivim, Pivovarov bi mogao dobiti dve do šest godina zatvora. On tvrdi da se protiv njega vodi postupak da ne bi mogao da učestvuje na izborima za Dumu.

U izjavi na sudskom ročištu u Krasnodaru 2. juna, Pivovarov je optužbe protiv njega nazvao "farsom", dodajući da tužioci mora da se "šale " tvrdnjom da post na Fejsbuku može biti pretnja vladi.

U danima nakon hapšenja Pivovarova, ruska policija je pretresla stanove još nekoliko opozicionih aktivista, od kojih su neki bili članovi “Otvorene Rusije”.

Ta organizacija je ugašena 27. maja da bi zaštitila zaposlene i pristalice od represije vlade.

Šta je ‘Otvorena Rusija’?

“Otvorena Rusija” registrovana je u Rusiji pošto je organizaciju s istim imenom, koju je osnovao prognani bivši naftni tajkun Mihail Hodorkovski i koja je bila registrovana u Velikoj Britaniji, ruska vlada proglasila "nepoželjnom organizacijom" 2017. a potom je i zatvorena.

Pivovarov i drugi aktivisti iz nove “Otvorene Rusije” kažu da je ta organizacija bila potpuno odvojena od one registrovane u Velikoj Britaniji, ali ju je vlada svejedno tretirala kao "nepoželjnu organizaciju".

Odnos Srbije i Rusije

Odnose sa Ruskom Federacijom zvaničnici Srbije opisuju kao “odlične”, pa čak i “bratske”. Zvanični Beograd prvenstveno se oslanja na podršku Kremnja po pitanju dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

Moskva je jedan od najjačih „oslonaca“ Srbije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde se svakih šest meseci predstavlja izveštaju o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).

Istovremeno, Srbija pruža podršku Rusiji u međunarodnim organizacijama po pitanju poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine.

Beograd je više puta u Ujedinjenim nacijama glasao protiv rezolicija kojom se osuđuje kršenja ljudskih prava na Krimu, a Rusija se navodi kao "okupaciona sila".

Takav slučaj je bio 2019. i 2017. godine.

Srbija takođe odbija da se pridruži sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji, uprkos tome što su evropski zvaničnici više puta skrenuli pažnju da se od Srbije očekuje da usaglasi svoju spoljnu politiku sa Briselom na putu ka članstvu u EU.