Bramerc pred Savetom bezbednosti osudio veličanje Mladića u Beogradu
Glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc (Serge Brammertz) i ambasadori zapadnih zemalja osudili su na sednici Saveta bezbednosti veličanje ratnih zločinaca, navodeći kao primer mural posvećen Ratku Mladiću u centru Beograda.
Oni su na sednici 13. decembra ponovo pozvali vlasti u Srbiji da Mehanizmu, nasledniku Haškog tribunala, isporuče dvoje članova Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu, koji su optuženi za nepoštovanje suda.
Bramerc: Glorifikacija ratnih zločinaca
Predstavljajući šestomesečni izveštaj pred Savetom bezbednosti, Bramerc je upozorio na kontinurano negiranje genocida i glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca.
"Mural Ratku Mladiću u Beogradu pokazuje da danas, 25 godina kasnije, i dalje ima onih koji negiraju, relativizuju i umanjuju sudski utvrđene činjenice o genocidu, zločinima protiv čovečnosti i ratnim zločinima. To bi trebalo da bude nezamislivo", rekao je Bramerc.
Mural sa likom Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini pred Haškim tribunalom, već pet meseci nalazi se na fasadi zgrade u širem centru Beograda.
Naslikan je krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna Mladiću potvrdio doživotni zatvor. Sumnja se da autori murala pripadaju desničarskim i navijačkim grupama.
Policija je sprečila aktiviste nevladinih organizacija za ljudska prava da 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, prekreče mural.
Bramerc je upitao kako je moguće da "mnogi još uvek Mladića vide kao heroja srpskog naroda, nakon što je osuđen na doživotni zatvor na sudu na osnovu ogromnih dokaza o njegovim zločinima".
Istovremeno, glavni tužilac je osudio vlasti Hrvatske zbog sprečavanja istraga o zločinima hrvatskih vojnika nad pripadnicima srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
"Kakvu poruku šalje Vlada Hrvatske kada svoje sudove sprečava da istraže optužbe o zločinima nad bosanskim Srbima", rekao je Bramerc.
On je upitao i "kako bošnjački političari mogu da insistiraju da se poštuju presude o njihovim žrtvama, a krivični progon njihovih komandanata nazivaju politički motivisanim".
"Realnost je da se negiranje genocida i slavljenje ratnih zločinaca koristi za sprečavanje pomirenja, izazivanje mržnje i za destabilizaciju mira i bezbednosti", podvukao je Bramerc.
On je naglasio važnost saradnje haškog tužilaštva sa tužiocima za ratne zločine u zemljama bivše Jugoslavije.
SAD i Velika Britanija pozvale na izručenje Jojića i Radete
Predsednik Mehanizma sudija Karmel Ađijus (Carmel Agius) i predstavnici Sjedninjenih Američkih Država i Velike Britanije u Savetu bezbednosti još jednom su pozvali Srbiju da ispuni svoje međunarodnu obavezu i izruči Hagu dvoje radikala Petra Jojića i Vjericu Radetu.
Predstavnik SAD je izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog nesaradnje Srbije sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.
"Srbija ima obavezu da saradjuje sa Mehanizmom i pozivamo je da postupi po nalogu tog suda, da uhapsi i izruči bivše poslanike Srpske radikalne stranke, Petra Jojića i Vjericu Radetu", kazao je američki diplomata.
On je ukazao i na problem negiranja genocida i na pojavu murala u Beogradu sa likom Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog u Hagu za genocid i zločine protiv čovečnosti.
Predstavnik Velike Britanije je pozvao Srbiju "da se povinuje naređenju Mehanizma".
On je dodao da je veličanje ratnih zločinaca neprihvatljivo, navodeći da je taj fenomen vidljiv u mnogim oblastima Zapadnog Balkana, uključujući Beograd, gde se na fasadama nalaze murali sa likom Ratka Mladića.
I predstavnik Norveške je osudio neizručenje Jojića i Radete Hagu, navodeći da Srbija time šalje lošu poruku svetu.
Zbog odbijanja da uhapsi Jojića i Radetu, predsednik Mehanizma Karmel Ađijus Srbiju je do sada tri puta prijavio Savetu bezbednosti.
Njih je Haški tribunal 2012. optužio da su pretnjama, ucenama i mitom uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv lidera radikala Vojislava Šešelja.
Vlasti Srbije od 2015. godine odbijaju da uhapse i izruče Jojića i Radetu, uz obrazloženje da za to nisu ispunjeni uslovi.
Predstavnik Srbije: Posvećeni smo saradnji
Ambasador Srbije pri UN Nemanja Stevanović ponovio je tokom izlaganja pred Savetom bezbednosti zahtev Beograda da se Jojiću i Radeti sudi u Srbiji. On je kao razloge naveo zaštitu svedoka u tom postupku i njihov strah za bezbednost.
Stevanović je rekao i da je Srbija posvećena saradnji sa Mehanizmom. On je ponovio poziv Srbije da njeni državljani koji su osuđeni u Hagu izdržavaju kaznu u zemlji.
"Prihvatamo međunarodnu superviziju i spremni smo da pružimo snažne garancije da optuženi neće biti pušteni pre vremena bez konsultacija sa Mehanizmom", rekao je Stevanović.
On je takođe zatražio da se prilikom određivanja zemlje u kojoj će Ratko Mladić izdržavati kaznu "uzmu u obzir humanitarni aspekti".
"Govorimo o starijoj osobi koja pati od mnogo ozbiljnih zdravstvenih problema", rekao je Stevanović pred Savetom bezbednosti.
On je dodao i da je Vlada Srbije 14. oktobra usvojila petogodišnju Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina.
Reč je o dokumentu čiji je cilj suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratova devedesetih. Prethodna Strategija važila je do 2020. godine, a neki od ciljeva do danas nisu ispunjeni.
Uz nekažnjavanje veličanja ratnih zločinaca, pojedini visoki zvaničnici u Srbiji negiraju i zločine. Tako je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin 10. decembra kao "veliku laž i strašan falsifikat" opisao masakr u selu Račak na Kosovu kada su srpske snage januara 1999. godine ubile 45 albanskih civila.
Masakr je 2019. godine "fabrikovanim zločinom" nazvao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zvaničnici Srbije odbijaju da prizanju i da su srpske snage jula 1995. godine izvršile genocid na bošnjačkim stanovništvom u enklavi Srebrenica. Ubijeno je više od 8.000 mahom muškaraca i mladića.
Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.
Na najveću kaznu, doživotni zatvor, uz Ratka Mladića osuđen je i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Predstavnici Hrvatske i BiH osudili veličanje zločinaca
Ambasador Hrvatske pri UN Ivan Šimonović rekao je povodom slučaja Jojića i Radete da je zastrašivanje svedoka "ozbiljan zločin" i da kao takav treba da bude tretiran.
Šimonović je rekao i da je veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida i drugih ratnih zločina neprihvatljivo i da udaljava region od pomirenja.
Naveo je i da Zagreb čeka odgovor Srbije o potpisivanju bilateralnog sporazuma o procesuiranju ratnih zločina.
Ambasador BiH pri UN Sven Alkalaj takođe je kao neprihvatljivo osudio veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida i drugih ratnih zločina.
On je naveo da je kažnjavanje svih odgovornih za zločine neophodno radi pomirenja, koje je deo puta ka članstvu u Evropskoj uniji.
Članice SB različito o ulozi Mehanizma
Stalne članice SB UN iznele su različita viđenja uloge i opravdanosti postojanja Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
Dok su predstavnici zapadnih zemalja pružili punu podršku radu tog suda, Rusija je kritikovala izostanak aktivnosti na okončanju njegovog rada.
Predstavnik Rusije je upitao "zašto se troši ogroman novac na rad tog suda" i kritikovao ga zbog odnosa prema zdravstvenim problemima Ratka Mladića, navodeći da mu je "onemogućena adekvatna nega".
Predstavnik SAD je rekao da je Vašington "duboko zahvalan posvećenosti i napornom radu" suda, ukazavši na njegovu važnu ulogu u obezbeđivanju pravde za žrtve u bivšoj Jugoslaviji i u Ruandi.
Predstavnik Velike Britanije je naveo da Mehanizam i dalje igra ključnu ulogu za izbegavanje nekažnjivosti i za obezbeđenje pravde za žrtve.
On je naveo je da je sud ove godine priveo kraju tri važna slučaja, među kojima su i osuđujuće presude Mladiću, kao i bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije, Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću, nepravosnažno osuđenim na 12 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Predstavnica Francuske je takođe izrazila podršku Mehanizmu, dok je predstavnik Kine rekao da je potrebno smanjiti troškove rada Mehanizma u Hagu, ali je i ukazao na značaj saradnje zemalja sa tim sudom.