Evropski parlament osudio nasilje nad demonstrantima u Srbiji

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) izrazili su zabrinutost i pozvali Srbiju da istraži izveštaje o tretmanu vijetnamskih radnika u fabrici Linglong u Zrenjaninu.

U Rezoluciji usvojenoj na sednici u četvrtak (16. decembar) evroparlamentarci su osudili i nasilje “ekstremističkih i huliganskih grupa” protiv ljudi koji su mirno protestovali na ekološkim demonstracijama proteklih sedmica u Srbiji.

Uz to evroparlamentarci izražavaju i i žaljenje zbog količine sile koju je policija upotrebila protiv demonstranata.

Proces usvajanja Rezolucije je pokrenut hitnom procedurom u EP zbog poslednjih dešavanja u toj državi. Za ovu rezoluciju je glasalo 586 zastupnika, protiv je bilo 53, a 44 uzdržanih.

Informaciju o tome je, ubrzo po izglasavanju, na Tviteru podelio Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

"Nadam se da otvaranje Klastera 4 u pristupnim pregovorima sa EU, može pomoći u okvirima rada Srbije na rešavanju ovih pitanja", napisao je Bilčik.

Podsećamo zvaniči Beograd je pre tri dana otvorio prvi klaster (Transportna politika, Energetika, Trans-evropske mreže i Životna sredina i klimatske promene), u pregovorima sa EU. ​

Prva reakcija iz Beograda je stigla iz kabineta Aleksandra Vulina, ministara unutrašnjih poslova Srbije. On je nedvosmisleno odbacio ocene evroparlamentaraca.

"Poslanici Evropskog parlamenta(EP) se u svojim zemljama ne pitaju ništa, zato svoje frustracije hoće da leče na Srbiji”, naveo je Vulin u saopštenju emitovanom ubrzo nakon što je Rezolucija o Srbiji izglasana na sednicu u Strazburu.

Šta stoji u tekstu Rezolucije?

Tekst Rezolucije su pripremile političke grupacije u EP, njih ukupno šest.

Evropski poslanici su usvojenim dokumentom pozvali vlasti u Srbiji da pažljivo istraže slučaj "Linglong" i obezbede poštivanje osnovnih ljudskih prava. Zatražili su i da srpski zvanični organi dostave Evropskoj uniji(EU) zaključke svojih istraga, kao i da počinioce pozovu na odgovornost.

Vlasti su posebno pozvane da omoguće slobodan i nesmetan pristup fabrici Linglong u Zrenjaninu i smeštajnim objektima vijetnamskih radnika za nevladine organizacije, organizacije civilnog društva, zvaničnike EU i druge zvaničnike iz međunarodnih organizacija.

Polovinom novembra domaću i širu javnost šokirali su snimci iz kineske fabrike u Zrenjaninu, oko 80 kilometara severno od Beograda, te optužbe zaposlenih radnika koji su u Srbiju stigli iz Vijetnama o teškim higijenskim i uopšte neprihvatljivim uslovima rada. Zvanična istraga o ovom slučaju nije pokrenuta.

Ocena o ekološkim protestima

Između ostalog, u Rezoluciji se izražava duboka zabrinutost zbog ozbiljnih problema korupcije i vladavine prava u oblasti životne sredine u Srbiji. Podvlači se opšti nedostatak transparentnosti i procene uticaja infrastrukturnih projekata na životnu sredinu i društvo, uključujući kineske investicije i zajmove, kao i multinacionalne kompanije “kao npr. Rio Tinto”.

Ova multinacionalna kompanija, jedna od dve najveće svetske rudarske kompanije, među lokacije u kojima je planirala iskopavanje litijuma uvrstila je i one na zapadu Srbije.

Nakon protesta građana i blokada puteva, uključujući i međunarodne saobraćajnice, Skupština grada Loznice donela je odluku o ukidanju Prostornog plana tog grada. Taj plan je predviđao izgradnju rudnika litijuma "Rio Tinta".

Igrom slučaja odluka u Loznici doneta je istog dana u kom je Evropski parlament usvojio Rezoluciju.

Ocena o uticaju Kine u Srbiji

Evropski zastupnici putem rezolucije izražavaju i zabrinutost zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji i širom Zapadnog Balkana.

Srbiji se upućuje poziv “da ojača svoje zakonske standarde za kineske poslovne aktivnosti”. Navodi se i da bi zakoni o radu i zaštiti životne sredine u Srbiji trebalo da se primenjuju i na kineske kompanije koje posluju u zemlji.

Usvojen i amandman o Mladićevom muralu

Zastupnici su usvojili i uvrstili u tekst rezolucije i amandman koji se tiče murala Ratka Mladića u Beogradu.

„Takođe, u ovom kontekstu, osuđuje se uloga huliganskih grupa u zaštiti murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu, i odgovarajući incidenti koji su razotkrili bliske veze između huligana i policije. Izražava se zabrinutost zbog očigledne nespremnosti vlasti da obezbedi trajno uklanjanje murala u suprotnosti sa željama stanara i formalne opštinske odluke”, stoji u amandmanu koji je izglasan u četvrtak, 16. decembra.

Ovaj amandman je predložen u sredu, 15. decembra, uoči rasprave i glasanja o Rezoluciji.

Mural osuđenom ratnom zločincu, nekadašnjem komandantu vojske bosanskih Srba u BiH, osvanuo je nedavno u Njegoševoj ulici u centru Beograda. Nekoliko pokušaja aktivista da ga uklone nisu urodili plodom, kao ni poslednji pokušaji nadležnih iz beogradske opštine Vračar.

Šta su rekli evroparlamentarci?

Tokom rasprave koja je prethodila usvajanju Rezolucije, koautorka Viola von Cramon je naglasila da je srpski režim širom otvorio vrata kineskim investicijama koje nemaju nikakvog poštovanja za radna i ekološka prava i ljudsko dostojanstvo.

Nemačka poslanica je navela kako nije ništa novo da je Srbija zarobljena država sa veoma slabim rezultatima u reformskom procesu”.

„Ono što je novo je način na koji se vijetnamski radnici tretiraju u Srbiji dok rade u fabrici Linglong. To je ono što mi zovemo modernim ropstvom. Bez vode, hrane ili grejanja. Da li je ova slika koju EU želi da pošalje?”, podvukla je Von Cramon.

Poslanik iz Hrvatske Tonino Picula, koji je takođe jedan od autora teksta, je naglasio da nije čest slučaj da se u ovoj instituciji kao o hitnom slučaju ugrožavaja ljudskih prava raspravlja kada je u pitanju zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU. Međutim, naglasio je, trenutna situacija sa ljudskim i radničkim pravima u Srbiji „u potpunosti opravdava ovakav presedan“.

„U Srbiji nisu usamljeni slučajevi vanjskih uticaja kroz sumnjive investicije neusklađene s europskim standardima i vrijednostima. A takve rezultiraju prisilnim radom. A sve to uz direktnu podršku vladajućih struktura koji učesnike prosvjeda za očuvanje okoliša upoređuju sa fašistima, dok huligani uz zaštitu policije brane murale osuđenim ratnim zločincima“, naglasio je Picula.

Nadovezujući se na nedavno otvaranje klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom a koji se tiče upravo tiče životne sredine, samo par dana nakon što su širom Srbije održani protesti dodao je:

“Građanski otpor uspio je dovesti do povlačenja spornog zakona, ali je otpor Brisela prema takvim politikama vlade, na žalost, izostao. Poruka koju time šaljemo glasi da jedino Srbiju, zemlju koja pokazuje znakove nazadovanja u području vladavine prava, nagrađujemo otvaranjem novih poglavlja. Dok su Albanija i Sjeverna Makedonija koje su ispunile sve uvjete i dalje u čekaonici a građani Kosova i dalje jedini trebaju vizu za EU”.

Naveo je i kako "ovakve odluke neće obnoviti kredibilitet politike proširenja”.

Picula je ocenio posebno ironičnim to što je u sredu (15. decembra) baš za klaster životne sredine održana međuvladina konferencija za otvaranje novog klastera pregovaračkih poglavlja sa Srbijom. Samo nekoliko dana, podsjetio je, nakon masovnih protesta u Srbiji upravo protiv zakonodavnog predloga vlade kojima bi se opasno ugrozili životna sredina i narušilo zdravlje građana.

Evropski poslanik iz Slovačke Klement Grošelj, koji je takođe potpisnik nacrta rezolucije, je izrazio razočarenje dešavanjima u Srbiji.

„Ova Rezolucija nije protiv Srbije niti srpskog naroda već je upozorenje za srpske vlasti. Potpuno je neprihvatljivo da se u zemlji kandidatu krše ljudska prava kao što je to slučaj u fabrici ‘Linglong’ u Zrenjaninu”, poručio je Grošelj.

O situaciji oko stanja u fabrici Linglong i protestima koji su održani u Srbiji je na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta govorio je i evropski komesar za vanredne situacije Janez Lenarčiċ, koji je, međutim, pozdravio otvaranje klastera 4 u pristupnim pregovorima sa Srbijom.

Ocenio je da se radi o jakom signalu o jačanju angažmana Srbije i Evropske komisije u oblasti Zelene agende i primene evropskih standarda.

”EU očekuje da domaće zakonodavstvo u Srbiji bude usklađeno sa EU i međunarodnim pravom, a na dobrobit svih radnika u Srbiji”, naveo je Lenarčić.

EU izveštaj o napretku: Srbiji dva klastera, BiH najlošije ocene