Sedam dana koji su promenili Kazahstan
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev okrivio je “jedan centar” da je tokom prošlonedeljnih nereda pokušao da preuzme kontrolu nad tom centralnoazijskom državom bogatom naftom, posle sastanka vojnog saveza predvođenog Rusijom, na kojem se razmatrao poslednji talas nereda koji je uzdrmao region, a nastao je zbog naglog poskupljenja goriva.
U svom govoru na sastanku Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (ODKB) Tokajev je 10. januara rekao da se u zemlju vratila stabilnost, nakon što su protesti i zahtevi za reformama u toj strogo kontrolisanoj, autoritarnoj državi eksplodirali u talas nasilja, neviđen za 30 godina nezavisnosti Kazahstana.
U Almatiju, najvećem kazahstanskom gradu, demonstranti su upali i na trenutak zauzeli aerodrom. Sporadična oružana paljba nekoliko dana se čula na gradskim ulicama.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je 10. januara da je 7.939 osoba privedeno tokom nemira koji su počeli 2. januara. Ranije je Ministarstvo zdravlja saopštilo da je u uličnom nasilju ubijeno 164 osobe, uključujući troje dece. Tokajev je, međutim, rekao da je tačan broj ubijenih još nepoznat i da je istraga u toku.
On je na sastanku ODKB ocenio da su prošlonedeljna zbivanja rezultat “terorističke agresije” na zemlju i “pokušaj vojnog puča”, nenavodeći nikakve dokaze. On je kao “dezinformacije” odbacio pojedine tvrdnje svedoka da su vladine snage napadale mirne demonstrante.
Od udaljene regije Manghujtau na zapadu zemlje, sve do Almatija, previranja započeta protestima zbog naglog skoka cene tečnog gasa, prošle sedmice zahvatila su čitav Kazahstan, zemlju veličine Zapadne Evropa, bogatu naftom i gasom.
Suočen sa širenjem nemira, Tokajev je proglasio vanredno stanje, a ODKB – savez od šest zemalja koji sačinjavaju Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Jermenija – 5. januara je brzo pristao da pomogne u uspostavljanju bezbednosti.
On je pokušao da umiri neslaganja tako što je najavio šestomesečno ograničavanje cena goriva i zaustavljanje rasta cena komunalnih usluga. Sve to u trenutku u kojem je od bivšeg predsednika Nursultana Nazarbajeva preuzimao vođstvo nad Nacionalnim savetom bezbednosti (NSB).
Mnogi demonstranti za probleme u zemlji okrivili su Nuzarbajeva, predsednika Kazahstana od proglašenja nezavisnosti do povlačenja s funkcije 2019. godine, kada je lično izabrao Tokajeva kao svog naslednika. Nazarbaev je, međutim, zadržao značajan deo moći kao šef Saveta.
Tokajev je nasilje u Almatiju okarakterisao kao napad “terorističkih grupa” i izrazio ogorčenost načinom na koji su strani i nezavisni mediji izveštavali o događajima u kojima je desetine osoba ubijeno i stotine povređeno, uključujući tu i pripadnike mirovnih snaga.
On je, s druge strane, pohvalio ODKB za, kako je rekao, “brz odgovor” na njegove zahteve za intervencijom, dodajući da je ukupno 2.050 pripadnika mirovnih trupa ODKB delovalo na kazahstanskoj teritoriji.
“U bliskoj budućnosti, sveobuhvatna antiteroristička operacija biće gotova, a s njom će se okončati i uspešna i efektivna misija trupa ODKB”, rekao je Tokajev.
On je dodao da će njegova vlada omogućiti svetu uvid u “dokaze da su međunarodni teroristi” napali Almati i još 11 regija u zemlji.
Ruski predsednik Vladimir Putin izneo je tvrdnju da će trupe ODKB osujetiti sve pokušaje spoljnih snaga da svrgnu bilo koju vladu u okviru alijanse, optuživši “teroriste” da su koristili društvene mreže kako bi, kao pokriće za svoje napade, izvele ljude na ulice.
Ove optužbe, za koje Putin nije ponudio nikakve dokaze, odbacio je kazahstanski opozicioni lider Žasaral Kuanišalin.
On je 9. januara za Radio Slobodnu Evropu rekao da su internet i telekomunikacione mreže širom zemlje bile isključene da bi se blokirala međusobna komunikaciju učesnika mirnih protesta.
On je takođe optužio vlasti da su među demonstrante podmetali inicijatore nasilja, kako bi diskreditovali mirne proteste i opravdali pojedine poteze vlasti, kao što je upotreba vatrenog oružja i produženi pozivi snagama ODKB da uđu u zemlju.
“Ljudi su zahtevali da vlastodršci koji su navikli da kradu od njih moraju otići. Vlasti koriste sopstveni narod kako bi destabilizovali situaciju, pretvorili proteste u haos i počeli da ubijaju ljude”, rekao je Kuanišalin koji nije ponudio dokaze za svoje tvrdnje.
Do 10. januara internet konekcija je, uz mestimične probleme, ponovo uspostavljena u većem delu zemlje.
Šta kriza u Kazahstanu znači za Kinu?
Posledice poziva kazahstanske vlade Rusiji u pomoć
Tokom nemira, predsednik Tokajev otpustio je šefa Nacionalnog komiteta za bezbednost (NKB), dugogodišnjeg Nazarbajevljevog saveznika Karima Masimova. Prema zvaničnim izveštajima, Masimov je uhapšen zbog veleizdaje.
Njegov blizak saradnik, pukovnik NKB-a Azamat Ibraev pronađen je mrtav u blizini višespratnice u kojoj je živeo u prestonici Nur Sultanu. Preliminarna istraga pokazala je da je skočio kroz prozor svog stana. Nije precizirano da li se sumnja na neko krivično delo.
Vlasti u južnoj regiji Žambil saopštile su 10. januara da je i regionalni policijski general Žanat Sulejmanov pronađen mrtav. Mediji su izvestili da je izvršio samoubistvo posle naznaka da i protiv njega postoje još uvek neutvrđene optužbe.
Vlasti Kazahstana proglasile su 10. januar danom žalosti zbog ubijenih tokom nemira.
Priredio: Danijel Apro