Građani Srbije glasaju o promeni Ustava

Građani Srbije na republičkom referendumu danas (16. januar) odlučuju o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa.

Glasačka mesta su otvorena u sedam časova ujutro, a zatvoriće se u 20 časova.

Pravo glasa na referendumu ima 6.510.233 birača, podaci su Republičke izborne komisije (RIK).

Referendumsko pitanje glasi: "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?", a građani mogu da zaokruže "da" ili "ne".

Ukoliko se promene usvoje, prema tvrdnjama vlasti u Srbiji, politika bi bila isključena iz izbora sudija i tužilaca, a srpsko zakonodavstvo bi se uskladilo sa evropskim.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU).

Uspeh referenduma nije uslovljen cenzusom, odnosno nije određen najmanji broj birača koji treba da izađe na glasanje.

Odluka doneta na referendumu je obavezujuća - promena Ustava se usvaja ako je za nju glasala većina izašlih birača.

Gde se sve glasa?

Referendum u Srbiji održava se na više od 8.000 glasačkih mesta, na kojima građani inače glasaju na izborima.

Glasanje se odvija u danima kada se u Srbiji beleže rekordni brojevi zaraženih korona virusom, a RIK je doneo uputstvo za glasanje u uslovima epidemije.

Uputstvom je određeno kako se dezinfikuje glasačko mesto, procedura tokom glasanja i uslovi zaštite od korone – pored ostalog, obavezno je da svi na biralištu nose zaštitne maske.

Utvrđena su i pravila za glasanje van glasačkog mesta za građane zaražene koronom ili u karantinu. Njima članovi glasačkog odbora dolaze ispred ulaznih vrata gde se obavlja glasanje.

U sredinama gde žive Srbi na Kosovu nema biračkih mesta, a birači mogu da glasaju putem pošte ili putem Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu.

Određeno je deset glasačkih mesta u inostranstvu, gde se prijavilo najmanje sto birača - u Beču, Briselu, Oslu, Rimu, Moskvi, Minhenu, Strazburu, Cirihu, Skoplju i Vukovaru.

Šta se menja u Ustavu?

Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu – to je ocena vlasti u Srbiji, čiji su poslanici u Skupštini izglasali promene Ustava koje treba da se potvrde na referendumu.

Sudije i tužioce neće birati Skupština Srbije, kao što je to do sada bio slučaj, već Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST).

Mandat sudija i javnih tužilaca biće stalan – od dolaska na funkciju do odlaska u penziju.

Smatra se da su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca nezavisni organi, koji obezbeđuju i garantuju nezavisnost pravosuđa.

Sa izmenama Ustava, članovi Visokog saveta sudstva i tužilaštva – po 11 u oba saveta, biće izabrani po novoj proceduri.

Da "opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava" bio je stav institucija Evropske unije u pređašnjim izveštajima o Srbiji.

Kritičari iz dela stručne javnosti u Srbiji smatraju da bi i nakon usvajanja izmena mogao da postoji politički uticaj na pravosuđe – kroz članove Visokog saveta sudstva i tužilaštva koje bira Skupština.

Primedba je i što Vrhovnog javnog tužioca, što je najvažnija tužilačka funkcija u državi, i dalje bira parlament.

Ko je za promene Ustava?

Predsednik Srbije Aleksdandar Vučić i lider vladajuće Srpske napredne stranke izjavio je 12. januara da se će glasati za promene Ustava "jer do sada nismo uspeli da uredimo pravosudni sistem da ljudi budu zadovoljni".

"Država, Skupština i Vlada izgubiće deo ingerencije, neće biti političkih pritisaka", rekao je Vučić.

Ranije je u spotu na društvenim mrežama pozvao građane da učestvuju u referendumu, jer on nije "ni partijski, ni politički".

"Ali ja mislim da je ovaj referendum važan za budućnost naše zemlje. Važan zbog toga što mi moramo da kažemo sebi hoćemo li da nastavimo svoj evropski put. Hoćemo li zaista da pokušamo da imamo nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo", naveo je Vučić u spotu.

Da građani glasaju za promene Ustava, pozvala je na društvenim mrežama i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Ko je protiv promena Ustava?

Iz vladajuće većine, koju čine Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije predsednika Skupštine Ivice Dačića, javno su se protiv promena Ustava izjasnila dvojica poslanika – Vladimir Đukanović iz SNS-a, inače predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, i advokat Toma Fila, poslanik SPS-a.

Opozicione partije u Srbiji protive se predloženim izmenama Ustava.

Koalicija oko Stranke slobode i pravde (SSP), Demokratske stranke (DS) i Narodne stranke poručivala je da parlament koji je raspisao referendum nema legitimitet, nazivajući ga "jednopartijskim". U sadašnjem sazivu Skupštine kao opozicija deluje samo sedam poslanika, jer je većina stranaka tog bloka bojkotovala poslednje izbore.

Zamerke opozicione koalicije oko SSP-a su i da stručne i društvene debate nije bilo i pozivaju se na primedbe dela pravnika, stručnih i nevladinih organizacija koji se protive predloženim izmenama.

SSP i DS su za bojkot referenduma, dok je Narodna stranka svojim biračima prepustila da odluče da li će bojkotovati ili glasati "ne".

Bivši predsednik Srbije i predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić stava je da na referendum treba izaći i glasati protiv predloženih promena Ustava koje je nazvao "Vučićevim".

Pokret slobodnih građana (PSG) ocenio je da predložene promene "neće suštinski doprineti jačanju nezavisnosti pravosuđa" i pozvao građane da glasaju protiv, istog stava je i Nova stranka.

Poziv građanima da na referendumu zaokruže "ne" uputio je i pokret Ne davimo Beograd.

Desno orijentisani pokret Dveri smatra da na referendumu građani "imaju prvu priliku da poraze vlast" tako što će glasati protiv promena Ustava, a lider Demokratske stranke Srbije i desne koalicije NADA je svojim biračima poručio da bi bojkot išao na ruku vlastima i da predlažu da se na referendumu zaokruži "ne".

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), opoziciona stranka iz Vojvodine koja je sa SNS-om na vlasti u gradskoj koaliciji u Novom Sadu, ocenila je da je Vojvodini i Srbiji potreban "moderan Ustav koji će biti garant decentralizacije nepodnošljivo centralizovane države" i pozvala građane da 16. januara glasaju protiv promena.

Šta je rekla struka?

Venecijanska komisija, telo međunarodnih stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, "pozdravila" je izmene Ustava u Srbiji. U svom poslednjem mišljenju naveli su da je većina ključnih preporuka ispunjena.

Međutim, Venecijanska komisija je insistirala na potrebi da se smanje rizici od politizacije Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Deo stručnih organizacija u Srbiji, kao što su Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca, pozvao je građane da iskoriste svoje pravo i da se na referendumu izjasne za ili protiv ustavnih promena. Građanima, međutim, nisu uputili "savet" kako da glasaju, već da sami izaberu.

Goran Ilić iz Udruženja tužilaca ocenio je za televiziju N1 22. decembra da postoji "znatan napredak u pogledu emancipacije javnog tužilaštva, a naročito sudstva, od politike", ali da "nisu sva rešenja idealna".

Deo pravnika je u medijskim izjavama bio različitog stava. Dok su pojedini isticali da su izmene Ustava "korak napred" ka nezavisnosti pravosuđa, čule su se i primedbe da izmene Ustava, svega tri meseca pre izbora u Srbiji, "probleme (politizacije) u pravosuđu neće rešiti", a vlastima su u medijima upućene kritike da vrše pritisak na sudije i tužioce.

Šta se ne menja?

Državni zvaničnici su u više navrata ponovili da se promena Ustava odnosi samo na deo o pravosuđu, kako bi ono bilo nezavisno i profesionalno, a ne na preambulu o Kosovu.

U preambuli, odnosno uvodu u Ustav Srbije, piše da je "Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije".

Kosovo, nekadašnja južna sprska pokrajina, je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Beograd ne priznaje.