Godina Bajdenove vlasti i nesmanjenih podela

Sada postoji mnogo veća zabrinutost za stanje demokratije u Sjedinjenim Državama nego mnogo decenija unazad – kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rik Pildis (Rick Pildes), profesor Pravnog fakulteta u Njujorku (The New York University School of Law), povodom prve godišnjice inauguracije predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).

On ističe da ne želi da pothranjuje narativ o građanskom ratu koji preti SAD, na šta upozoravaju mnogi eksperti.

"Međutim, mnogo više ljudi iz oba politička tabora nema poverenje u izborni sistem. Ukoliko rezultati izbora 2024. budu veoma tesni, postoji zabrinutost da li će kandidat koji gubi prihvatiti legitimnost procesa", ukazuje Pildes.

Po njegovim rečima, bivši predsednik SAD Donald Tramp (Trump), koji je bez dokaza tvrdio da je pokraden, jeste i refleksija, ali i jedan od uzroka ovih trendova.

Polarizacija i plemenska politika

RSE: Na prvu godišnjicu inauguracije predsednika Džoa Bajdena, podele u Sjedinjenim Državama se produbljavaju, a neki stručnjaci upozoravaju da je zemlja "blizu građanskog rata". Bivši predsednik Džimi Karter (Jimmy Carter) takođe je kazao da je demokratija ugrožena širom zemlje, ističući da se "naša velika nacija sada tetura na ivici sve većeg ambisa". Koji su uzroci ovako sumorne situacije? Zašto su SAD tako polarizovane po mnogim linijama?

Pildes: Nema sumnje da su SAD podeljene o mnogim pitanjima, što seže ne samo u blisku već i dalju prošlost – pre 20 i više godina – a sada se situacija pogoršava. Zemlja je sve polarizovanija, politika je na neki način postala plemenska. To znači da se sve posmatra kroz prizmu pripadnosti partiji u smislu podrške nekoj opciji ili nastojanja da se našteti politici drugog tabora.

Pomalo je zagonetno i nejasno zašto je društvo tako podeljeno pa i tribalističko, jer situacija nije takva da bi generisala tu atmosferu. Naime, SAD trenutno nisu uključene ni u jedan veliki oružani sukob, ekonomija relativno dobro funkcioniše s obzirom na pandemiju. Tačno je da nekim ljudima ide bolje nego drugima, odnosno više zarađuju, ali zemlja ne trpi posledice velike ekonomske depresije.

Međutim, kulturna pitanja postala su važan element politike, izazivajući velike podele.

Takođe, smatram da revolucija u komunikacijama, društveni mediji i internet, prilično doprinose polarizaciji u SAD.

RSE: Rekli ste da se podele produbljuju u poslednjih 20 godina. Šta je razlog? Zaoštravanje socijalnih razlika, rasna, identitetska pitanja?

Pildes: Migracije izazivaju velike napetosti u SAD, isto kao i u Evropi. Ovo pitanje naročito je zaoštreno u poslednje dve decenije, pre svega ilegalne migracije. Takođe, rastuće socijalne nejednakosti doprinose polarizaciji. Međutim, nije lako odgovoriti zašto je sve to uticalo na jačanje podela u ovim razmerama.

Tramp kao refleksija i uzrok problema

RSE: Situacija se pogoršala tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa. Međutim, u kojoj meri su Tramp i "trampizam" samo odraz dubljih trendova koji su tinjali i pre 2016. a koji su tada omogućili njegovu pobedu? “Trampizam” je i dalje snažno prisutan, uprkos Trampovom odlasku sa vlasti.

Pildes: To je dobar način da se definiše situacija. Njegov izbor je istovremeno refleksija ključnih trendova koji su postojali i pre nego što se pojavio na političkoj sceni. Međutim, Tramp je sa svoje strane tokom predsedničkog mandata ubrzao i osnažio te procese.

On je bio veoma polarizirajuća ličnost. Kao predsednik je naglašavao pitanja iz naše političke kulture koja izazivaju podele. Neka od tih pitanja su postojala i pre njega, ali on je podsticao "povišenu temperaturu". Dakle, Tramp je i refleksija, ali i uzrok ovih trendova.

Blokada u Senatu

RSE: Iako je izgubio izbore, Tramp i dalje ima veliki uticaj u Republikanskoj partiji. Devetnaest saveznih država, u kojima republikanci čine većinu, prošle godine je usvojilo restriktivne izborne zakone, a očekuje se da će ove godine biti usvojeno još takvih akata poput prekrajanja granica izbornih jedinica (gerrymandering), dok demokrate pokušavaju da odgovore uvođenjem Zakona o slobodi glasanja na federalnom nivou kako bi uspostavili zajedničke standarde u celoj zemlji. Kakav će biti ishod ovog nadmetanja?

Pildes: Čini se da za sada Kongres neće podržati ni jedan od dva zakona koje predlažu demokrate (zakon o slobodi glasanja, i zakon kojim se dodatno učvršćuje Zakon iz 1965. o glasačkim pravima i zahteva federalna potvrda za novousvojenu izbornu regulativu na nivou saveznih država).

Naime, za usvajanje pojedinih akata u Senatu nije dovoljna standardna većina, već super većina od 60 glasova (od 100) - takozvani filibuster. Za sada Senat nema većinu za ukidanje filibuster, jer se tome protivi i nekoliko članova ovog tela iz Demokratske partije.

To znači da će teško proći i pomenuta dva zakona. Mislim da će Kongres razmotriti ostale akte čije bi usvajanje otklonilo pravne nejasnoće za predstojeće predsedničke izbore, odnosno smanjio rizik da se njima može manipulisati.

Ti predlozi još nisu stigli do Kongresa, ali postoje jasni signali da su obe partije zainteresovane za njihovo usvajanje.

Mnogi ne veruju u legitimnost izbora

RSE: Da li bi predsednički izbori 2024. mogli da budu okidač za nemire, pa čak i neku vrstu građanskog rata na šta mnogi upozoravaju, u smislu da Tramp ili drugi kandidat odbiju da priznaju pobedu svog protivnika izvlačeći lekcije iz burnih izbora 2020. godine uz milione gnevnih i naoružanih Amerikanaca spremnih da se bore za takav ishod?

Pildes: Ne želim da pothranjujem narativ o građanskom ratu koji preti SAD-u. To je provokativno i ekstremno viđenje mogućeg razvoja događaja. Međutim, mnogo više ljudi iz oba politička tabora nema poverenje u izborni proces. Stoga moramo da učinimo sve što je moguće do izbora 2024. da stvorimo pravni okvir koji će sprečiti bilo kakve manipulacije.

Brine me veliko nepoverenje javnosti u izborni sistem. Ukoliko rezultati izbora budu veoma tesni, postoji zabrinutost da li će kandidat koji gubi prihvatiti legitimnost procesa. No, to će prilično zavisiti od mera koje se u međuvremenu usvoje da izbori budu fer i u skladu sa zakonom.

Nikad veća zabrinutost za stanje demokratije

RSE: Više istraživanja pokazuje da su SAD postale "anokratija" – "negde između demokratije i autokratije". Da li je to preterana ocena ili realno stanje stvari?

Pildes: Sada postoji mnogo veća zabrinutost za stanje demokratije u SAD nego mnogo decenija unazad. Stoga je važno otkloniti probleme i slabosti koje su se pokazale na izborima 2020.

Naravno, teško je reći u kojoj meri će se neka od teškoća ponovo iskazati na sledećim izborima 2024. Dakle, postoje razlozi za brigu, ali ne treba ih prenaglašavati.

RSE: Imajući u vidu sadašnje političke podele i druge probleme, postoje li razlozi za optimizam da će oni biti prevaziđeni ili će se ovi negativni trendovi nastaviti?

Pildes: Najpre se postavlja pitanje u kojoj meri je vlada u stanju da efikasno rešava ključne probleme. To znači da li će Bajdenova administracija uspeti da izdejstvuje u Kongresu mere u cilju poboljšanja položaja mnogih Amerikancima koji teško žive. Što je vlada efikasnija na praktičnom planu, ispunjavajući obećanja, to utiče na smanjenje nepoverenja i otuđenosti građana.

U tom smislu, izbori ove godine na sredini mandata biće test. Istovremeno, pokazaće i u kojoj meri ih birači doživljavaju kao legitimne u smislu prihvatanja njihovih rezultata, kakvi god da budu.

Ukoliko se to dogodi, to će biti značajan razlog za optimizam. Naravno, pitanje je da li će se to i desiti.