Evroparlamentarci sa Vučićem i opozicijom o izbornim uslovima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Beogradu sa posrednicima Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima u Srbiji.
Vučića se sastao sa poslanicima Evropskog parlamenta (EP) Tanjom Fajon i Vladimirom Bilčikom, kao i bivšim evropskim parlamentarcima Knutom Flekenštajnom i Eduardom Kukanom.
Iz Predsedništva Srbije je nakon sastanka saopšteno da je razgovarano o predlozima i sugestijama u vezi sa procesima koji se odnose na predstojeće izbore u Srbiji, kao i o poteškoćama sa kojima se suočavaju Srbi sa Kosova u ostvarivanju glasačkih prava.
U Srbiji bi trebalo 3. aprila da budu održani predsednički, vanredni parlamentarni i beogradski izbori.
U saopštenju iz Predsedništva Srbije je navedeno da su evropski posrednici razgovor sa predstavnicima opozicije ocenili kao konstruktivan i upoznali predsednika sa pojedinim sugestijama u vezi sa izbornim procesom, ali i sa predloženim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i o tekućem radu Privremenog nadzornog tela za praćenje medija.
"Predsednik je istakao da je od početka pokazao spremnost i volju da sasluša sve argumentovane predloge i da je mnogo toga već urađeno u cilju unapređenja izbornih uslova", navedeno je.
Dodaje se da je Vučić "posebno istakao brojne i konstantne opstrukcije kojima vlasti u Prištini pokušavaju da liše Srbe sa Kosova da ostvare svoje biračko pravo na aprilskim izborima".
Kosovske vlasti nisu dozvolile održavanje referenduma o promeni Ustava Srbije na Kosovu.
Navedeno je i da su posrednici Evropskog parlamenta pozdravili izmene Ustava u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.
"Rad na nezavisnosti pravosuđa mora da se nastavi. Nezavisnost pravosuđa ostaje jedan od najjačih stubova svake moderne demokratije", dodaje se.
Referendum za promenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa održan je 16. janauara i na njemu je većina izašlih glasača podržala ustavne izmene.
Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji (EU), kako bi se zakonodavstvo uskladilo sa evropskim.
Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu, navodili su državni zvaničnici.
Šta su opozicionari rekli evropskim posrednicima?
Evroparlamentarci su se sastali i sa predstavnicima opozicionih stranaka.
Predstavnik Socijaldemokratske stranke (SDS) Konstantin Samofalov izjavio je za agenciju Beta da ima još uvek dovljno vremena da se naprave još neki pomaci u pravcu slobodnijih i poštenijih izbora.
Rekao je da se primedbe odnose na ukidanje žreba za određivanje redosleda predsedničkih kandidata na glasačkom listiću kao i da je ukazano na neophodnost da Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) vrati nadležnost u vezi sa poništavanjem glasanja na biračkim mestima.
Kako je objasnio po vladinom predlogu Zakona o izboru narodnih poslanika, umesto RIK, po prigovorima i zahtevima za poništavanje glasanja će odlučivati 195 lokalnih izbornih komisija.
"Zahtevali smo da se ne poništava stara odredba po kojoj ni jedna stranka ili koalicija ne može da ima više od 50 odsto kontrolora na biračkim mestima", rekao je on navodeći da je ta odredba izbrisana u nedavno usvojenom Zakonu o referendumu i iz predloga Zakona o izboru narodnih poslanika.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić rekao je novinarima da nije bilo nikakvih bitnijih razgovora o izbornom procesu.
„Razmenili smo informacije šta se desilo od poslednjeg sastanka, gvoorili smo o ukupnim okolnostima u zemlji, ali nije ovo adresa na kojoj bi se rešavali problemi o izbornim uslovima“, rekao je Jeremić.
Predsednik Nove stranke Aris Movsesijan preneo je novinarima da je izneo zahtev da se, kroz dijalog Beograda i Prištine, obezbedi da Srbi na Kosovu mogu da glasaju na aprilskim izborima, uz posredovanje misija EULEX i OEBS.
Sa evroparlamentarcima su razgovarali i potpredsednik Demokratske stranke (DS) Miodrag Gavrilović, predstavnik Pokreta slobodnih građana (PSG) Natan Albahari, predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović i predstavnik Građanskog demokratskog foruma (GDF) Rade Veljanovski.
Kako je tekao međustranački dijalog u Srbiji - pogledajte OVDE:
Prethodnih meseci održano je više sastanaka u okviru međustranačkog dijaloga, uz posredstvo evroparlamentaraca, kako bi se poboljšali izborni uslovi.
U okviru Međustranačkog dijaloga, održanog 17. i 18. septembra prošle godine dogovoren je radni dokument koji je predviđao
uspostavljanje privremenog nadzornog tela u oblasti monitoringa medija uz učešće predstavnika opozicije, usvajanje obavezujućeg pravilnika za nacionalni javni servis, privremenu promenu stalnog sastava Republičke izborne komisije dodavanjem šest dodatnih članova iz redova celokupne opozicije u zemlji.
Veći deo opozicije bojkotvao je prethodne ozbore, održane u leto 2020. smatrajući da izborni uslovi nisu fer i slobodni.
To je dovelo do uspostavljanja izrazite većine partija okupljenih oko Srpske napredne stranke (SNS) predsednika države Aleksandra Vučića.
Evroposlanici Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, koji su bili posrednici u ranijem dijalogu koji je započet 2018. godine, apelovali su na vraćanje predstavnika vlasti i opozicije za pregovarački sto.
To je učinjeno 1. marta 2021. kada jepokrenuta druga faza međustranačkog dijaloga. Tada je održana video-konferencije kojom su predsedavali Dejvid Mekalister, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije.
Na sastanku su učestvovala i četiri predstavnika Evropskog parlamenta - Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, kao i bivši evroparlamentarci Eduard Kukan i Knut Flekenštajn-