NATO kaže da neće slati trupe u Ukrajinu ako Rusija izvrši invaziju

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da zapadna vojna alijansa neće slati borbene trupe u Ukrajinu u slučaju da Rusija izvrši invaziju na tu zemlju.

„Nemamo planove da rasporedimo borbene trupe NATO u Ukrajinu... mi se fokusiramo na pružanje podrške“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Bi-Bi-Si u nedelju, 30. januara.

„Postoji razlika između članstva u NATO i jakog i visoko cenjenog partnera kao što je Ukrajina“, dodao je Stoltenberg.

Stoltenbergovi komentari dolaze u periodu pojačanih tenzija između NATO i Moskve, pošto je Rusija okupila više od 100.000 vojnika duž ukrajinske granice, što je dovelo do zabrinutosti da sprema invaziju.

Kremlj, koji je negirao da planira invaziju kao što je to uradio 2014. kada je zauzeo ukrajinsko poluostrvo Krim, insistirao je u nedavnim pregovorima sa Vašingtonom i NATO da se daju garancije da Ukrajina i druge bivše sovjetske države neće biti primljene u Alijansu. Ukrajina traži članstvo u NATO, ali joj nije ponuđen Akcioni plan za članstvo, koji bi dao mapu puta za pridruživanje.

Međutim, NATO je rekao da politika „otvorenih vrata“ nije nešto o čemu se pregovara, a Vašington je naglasio da suverene države imaju pravo da biraju sopstvene vojne saveze.

Nakon što su Sjedinjene Države pismeno odgovorile na zahteve Moskve, ruski predsednik Vladimir Putin je 28. januara rekao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu (Emmanuel Macron) da smatra da je Zapad „ignorisao“ bezbednosne brige Moskve.

NATO je rekao da je spreman da pojača prisustvo svojih trupa u svojim istočnoevropskim državama članicama ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, a mnoge članice Alijanse dostavile su vojnu opremu, uključujući smrtonosno oružje, Kijevu dok tenzije rastu.

Očekuje se da će Velika Britanija ove nedelje objaviti novi zakon kojim bi se proširile ekonomske sankcije Rusiji ako odluči da izvrši invaziju na Ukrajinu.

„Ono što nam zakon omogućava je da pogodimo mnogo širi spektar ciljeva. Tako da ne može postojati niko ko misli da će biti imun na te sankcije“, rekla je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus (Truss) za Skaj njuz 30. januara.

„Bilo koja kompanija interes za Kremlj i režim u Rusiji bi mogao da bude meta, tako da Putinovi oligarsi, ruske kompanije uključene u podržavanje ruske države neće imati gde da se sakriju”, rekla je Tras.

Tras, za koju se očekuje da će ovog meseca otputovati u Rusiju na razgovore sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, je rekla da je "veoma malo verovatno" da će britanske trupe biti poslate da se bore u Ukrajini u slučaju rata.

Očekuje se da će britanski premijer Boris Džonson (Johnson), koji razmatra opcije za ublažavanje ruske agresije, uključujući jačanje odbrane NATO, otputovati u Ukrajinu i održati planirani telefonski razgovor sa Putinom ove nedelje u nastojanju da "ubrza diplomatske napore".

U tvitu od 30. januara, Džonson je napisao da nastavlja da „poziva Rusiju da se uključi u pregovore i izbegne nepromišljenu i katastrofalnu invaziju“.

Vašington je saopštio da traži diplomatsko rešenje, ali je dodao da Rusija prvo mora da odustane od nagomilavanja trupa blizu granice sa Ukrajinom.

„Ruska vlada je javno rekla da nema nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali činjenice na terenu govore mnogo drugačiju priču“, rekao je 28. januara američki ambasador u Moskvi Džon Salivan (John Sullivan).

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da očekuje da će se sastati sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom (Anthony) u narednim nedeljama radi nove runde pregovora, ali da će ruski predsednik Vladimir Putin na kraju odlučiti kako da odgovori na naveden odgovor Vašingtona na zahteve Moskve.

Lavrov je na državnoj televiziji 30. januara rekao da će Rusija tražiti od NATO i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) da pojasne svoje stavove o regionalnoj bezbednosti i da će nastaviti da zahteva pravno obavezujuće bezbednosne garancije „sa punim jednakim poštovanjem u vezi sa legitimnim interesima Rusije“.

Moskva podržava separatističke borce u tekućem ratu na istoku Ukrajine koji je odneo više od 13.200 života od 2014. godine, iste godine kada je Rusija nezakonito anektirala poluostrvo Krim.