Srbija na Olimpijadi uz Kinu
U trenutku kada su sve oči uprte u Kinu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je seo u avion i odleteo za Peking.
Pored ruskog lidera Vladimira Putina, Vučić je na otvaranju Zimskih olimpijskih igara (ZOI) u Pekingu. Za to vreme zapadne zemlje, predvođene Sjedinjenim Državama, diplomatski bojkotuju ovaj sportski događaj zbog kineskog odnosa prema ljudskim pravima.
Predsednik Srbije tokom radne posete Kini imaće i sastanak sa Si Đinpingom.
Vučić će tako biti među malobrojnim svetskim liderima koji su na ovaj način podržali Si Đinpnga.
Iz Predsedništva Srbije nije odgovoreno na upit RSE zašto misle da je dobro za Srbiju da predsednik Aleksandar Vučić bude na otvaranju ZOI dok Zapad ne šalje diplomatske delegacije.
U Vučićevoj vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) kažu da bi po Srbiju bilo pogubno da se svrsta na nečiju stranu.
"Mi gledamo naš interes, a ne tuđi", rekao je za RSE Vladimir Đukanović, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.
Prema Đukanovićevim rečima, u Pekingu će biti i predsednik Rusije Vladimir Putin i drugi svetski lideri, pa prisustvo Aleksandra Vučića, ne treba da čudi nikoga.
Na pitanje RSE, da li očekuje da bi ipak, takav potez mogao da ima neke negativne diplomatske posledice, Đukanović kaže da to ne interesuje nikoga.
"Pravo da vam kažem, baš nas briga. Nas zanima da imamo saradnju sa svima, jer je to u interesu Srbije", dodaje Đukanović.
Kako tvrdi, Srbiju interesuje da dođe što više investicija iz Rusije i Kine, iz istočnih zemalja, isto kao što je, kako kaže, u interesu Srbije da dođe što više investicija iz zapadnih zemalja.
Zašto Zapad bojkotuje ZOI u Pekingu?
Američka vlada je početkom decembra odlučila da neće slati zvaničnu delegaciju na Zimske olimpijske igre zbog kršenja ljudskih prava u Kini i navoda o represiji nad muslimanskom manjinom Ujgura.
Toj odluci su se pridružili Australija, Velika Britanija, Kanada, Japan, Danska, Nemačka, Belgija i mnoge druge.
Peking je na to odgovorio da se protivi politizaciji u sportu.
Naim Leo Beširi, izvršni direktor u nevladinom Institutu za evropske poslove iz Beograda, ocenjuje za RSE da u vođenju sprske spoljne politike, kako za vreme ove tako i bivše vlasti, ne postoji nikakva strategija već da je reč o trenutnim interesima vladajuće političke elite.
"Vučićevo prisustvo u Pekingu u trenutku kada postoje nesuglasice između naših najvažnijih ekonomskih partnera i Kine govori o tome da on ne mari za to što se preko 75 posto proizvodnje Srbije izvozi na tržište Evropske unije (EU)", navodi Beširi.
'Čelično' prijateljstvo
Partnerstvo Srbije i Kine, koje zvaničnici obe zemlje nazivaju "čeličnim prijateljstvom" intenzivirano je tokom prethodnih nekoliko godina.
Kinezi su u Srbiji prisutni u brojnim poslovima preko kredita i direktnih investicija.
Srbija je takođe i deo kineske ekonomske i političke inicijative Pojas i put koja okuplja zemlje Centralne i Istočne Evrope.
Zvanični Beograd se oslanja na Kinu, kao i na Rusiju, računajući na njihovu podršku u blokadi Kosova kao nezavisne države u međunarodnim institucijama i organizacijama. Zauzvrat podržava Kinu u politici prema Hongkongu i Tajvanu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom 2020. godine slao svom kineskom kolegi pisma podrške u vezi sa aktivnostima Pekinga prema prodemokratskim demonstrantima u Hongkongu i poručujući da je za Beograd Tajvan sastavni deo Kine.
Srbija je te godine podržala i deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma".
Time se našla naspram država Evrope i sveta koje najoštrije osuđuju kinesku kampanju represije nad muslimanskom manjinom Ujguri.
Vučić je više puta u svojim izjavama hvalio kineskog predsednika. Obraćajući se na onlajn samitu Komunističke partije Kine u leto prošle godine, predsednik Srbije je rekao da su ta partija i njen lider inspiracija.
Istovremeno jačaju i odnosi između dve vladajuće stranke u Srbiji i Kini, pa je tako delegacija SN-a bila 2019. u studijskoj poseti ekonomskim i političkim centrima Kine.
Kako je Vučić tada objasnio, na stranačkom Glavnom odboru, tamo su išli "da nauče mnogo toga, išli su na obuku da vide kako to Komunistička partija Kine radi".
Iako priznaje da je EU ubedljivo najveći investitor i donator u Srbiji, Vučić je ipak na početku pandemije korona virusa 2020. godine veličao doprinos Kine u medicinskoj pomoći. Ta pomoć je dočekivana sa državnom pompom za razliku od one koje je stizala sa Zapada.
Igor Novaković iz beogradskog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) navodi da treba videti kakvo će biti Vučićevo ponašanje u Pekingu i kakve će izjave davati.
"Jedno je kad vas neko slika da ste prisutni na određenom događaju, a drugo je koje ćete izjave dati", kaže Novaković za RSE.
Pre najavljenog susreta Vučića i Si Đinpinga na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu, srpski i kineski predsednik sreli su se šest puta, u više zemalja. Poslednji put, Vučić je sa Đinpingom je razgovarao takođe u Pekingu, u aprilu 2019. godine, na Samitu u okviru inicijative "Pojas i put".
Kineski predsednik Si Đinping boravio je u Srbiji u junu 2016. godine, kada ga je primio tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Prilikom te posete potpisana je deklaracija o strateškom partnerstvu Srbije i Kine i više međudržavnih sporazuma.
Tada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je takođe u Srpskoj naprednoj stranci, poručio da je poseta kineskog predsednika "kao kada posle duge zime dođe proleće".
Kritike za Zapada
Na Zapadu postoji zabrinutost zbog sve većeg uticaja Kine u Srbiji, kao i širom Zapadnog Balkana i načina na koji se odvijaju kineske poslovne aktivnosti.
Tako su poslanici Evropskog parlamenta (EP) krajem prošle godine pozvali Srbiju da istraži izveštaje o tretmanu vijetnamskih radnika na gradilištu kineske fabrike Linglong u Zrenjaninu, gradu na severozapadu Srbije.
Kineska ambasada u Beogradu tada je saopštila da ta rezolucija na osnovu lažnih informacija diskredituje kineska preduzeća i kinesko-srpsku saradnju.
Prethodno su fotografije koje su pokazale nehigijenske uslove, krevete bez dušeka I neadekvatnu infrastrukturu u kojoj borave vijetnamski radnici zainteresovale i svetske medije.
Evropski parlament je u prvoj polovini 2021. doneo Rezoluciju kojom je Srbija pozvana da ojača mehanizme kojima bi se kineske poslovne aktivnosti uskladile sa zakonskim standardima.
Tada je izražena zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti kineskih investicija i zajmova i procene kakav je socijalni i ekološki uticaj tih poslova.
Da li se Vučić zbog ZOI zamera Zapadu?
Boravak predsednika zemlje u Pekingu na otvaranju Olimpijskih igara nije prvi put da se Srbija razilazi sa odlukama zapadnih zemalja, uključujući i članice EU sa kojom vodi pregovore o pridruživanju.
"Rezultate takvog vođenja spoljne politike mi već vidimo dobrih 10 godina, Srbija ne napreduje ka članstvu u EU", navodi Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.
Igor Novaković iz ISAK fonda ne očekuje previše pozitivnu reakciju Zapada na boravak predsednika Srbije u Pekingu. Ali uzima u obzir i realpolitiku u vezi sa Zapadnim Balkanom.
Srbija, kako kaže, pokušava da igra određenu vrstu konstruktivne uloge, pogotovo kada je reč o Bosni i Hercegovini.
"U tom kontekstu, ne kažem da neće biti oštrijih reakcija prema Srbiji, biće verovatno ograničene. Ali mene brinu posledice na neki duži rok", ocenjuje Novaković.
Ko prisustvuje otvaranju ZOI?
Sa Zapadnog Balkana u Peking je, osim Vučića, otputovao predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija. On će se, kako je najavljeno, sastati sa premijerom Kine Li Kećijangom.
Tegeltija je funkcioner Saveza nezavisnih socijaldemokrata na čijem je čelu Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.
Ruski predsednik Vladimir Putin je gost najvišeg profila na otvaranju Igara u Pekingu. Tokom susreta sa kineskim liderom Putin je pozdravio bliske veze Moskve i Pekinga u momentu kada dvojica lidera žele da se predstave kao protivteža Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima.
Na otvaranju zimskih Igara su, pored ostalih, i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus i generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu Daren Tang.
Među gostima su i poljski predsednik Andžej Duda, egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi i prestolonasljednik Saudijske Arabije princ Mohammed bin Salman.
Lideri pet bivših sovjetskih centralnoazijskih zemalja, koje imaju bliske veze i sa Rusijom i sa Kinom, sledili su Putinov primer i prisustvuju otvaranju ZOI, zajedno sa zvaničnicima drugih država koje imaju političke i ekonomske veze sa Pekingom.
Portal Politico piše kako evropske nade da će biti zaustavljena osovina Moskva-Peking, zbog moguće invazije na Ukrajinu, leže u rukama poljskog predsednika Andžeja Dude.
Iz kancelarije poljskog predsednika poručili su da će Duda Siju izneti evropske argumente u vezi sa potencijalnom ruskom agresijom na Ukrajinu.
Rusija je negirala bilo kakve planove za invaziju na Ukrajinu nakon što su mnoge zapadne zemlje izrazile zabrinutost zbog raspoređivanja više od 100.000 ruskih vojnika u blizini granice.
Rusija je 2014. godine anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim zbog čega je pod sankcijama Zapada.
*Saradnja na tekstu: Predrag Urošević