Trgovinski sporazum Srbije i Kine sa oročenim trajanjem
Najava potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini nije izazvala zvanične reakcije u međunarodnoj zajednici, ali iz Evropske unije(EU) nezvanično upozoravaju na ograničen rok trajanja.
Prema najavama najviših državnih zvaničnika, Srbija i Kina bi do kraja 2022. godine trebalo da potpišu taj sporazum, a u izjavama se navodi da će posle njega "samo nebo biti granica".
Sporazumi o slobodnoj trgovini podrazumevaju da se većina proizvoda izvozi i uvozi bez carina.
Kako je iz EU nezvanično rečeno za Radio Slobodna Evropa (RSE) Srbija pre ulaska u EU može da sklapa trgovinske sporazume, ali u trenutku stupanja u EU moraće da se povuče iz njih.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu Dragana Mitrović ocenjuje da srpske vlasti nastoje da velikom zamahu saradnje sa Kinom dodaju još jedan značajan deo.
"Međutim, zašto Kina, kao takav veliki prijatelj Srbije, nije do sada u okviru formata saradnje 16+1 otvorila daleko više svoje tržište za naše proizvode tamo gde smo imali šta da ponudimo", primećuje ona.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala.
Budući da se radi o najvećoj svetskoj trgovačkoj velesili, objašnjava Mitrović, Kina ima da ponudi mnogo više od onog što imaju druge države ukoliko nisu tehnološke supersile ili izvoznici retkih resursa koji su potrebni Kini.
"A naša ponuda za kinesko tržište je veoma upitna. Mi nemamo obim proizvodnje koji bi omogućavao višegodišnje prisustvo na tom tržištu i pogotovo se pokazalo kao problem održavanje kvaliteta jednog proizvoda", navela je Mitrović.
Šta Srbija izvozi u Kinu, a šta uvozi?
Kina je, kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, najvažniji trgovinski partner Srbije u Aziji.
U periodu od januara do oktobra 2021. obim robne razmene iznosio je 3,59 milijardi evra, od čega je izvoz Srbije bio 653,63 miliona evra, a uvoz iz Kine 2,937 milijarde evra.
U 2020. godini obim robne razmene dve zemlje je iznosio 3,2 milijarde evra, od čega je izvoz iz Srbije iznosio 329 miliona evra, a uvoz iz Kine 2,87 milijarde evra. Tada je dve trećine izvoza Srbije u Kinu, odnosno 67,6 odsto, otišlo na bakar.
Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost, primećuje da su najveći izvoznici iz Srbije, koji će imati lakši pristup kineskom tržištu i koji će biti oslobođeni carina, zapravo kineske kompanije.
"Dva najveća izvozna proizvoda iz Srbije u Kinu jesu bakar i određene legure bakra. Oni su izvozni proizvod kineske kompanije Ziđin koja posluje u Boru", navodi za RSE Vladisavljev.
Kineska kompanija Ziđin je većinski vlasnik Rudarsko-topioničarkog basena Bor u kome se proizvode bakar i plemeniti metali.
Među proizvodima koji su se najviše uvozili iz Kine u Srbiju su nerazvrstana roba u vrednosti oko 418 miliona evra, telefoni za mrežu stanica ili za druge mreže (oko 152 miliona), prsluci i pojasevi za spasavanje (oko 80 miliona), mašine za prijem, konverziju i prenos podataka (oko 60 miliona).
Vladisavljev kaže da bi sporazum o slobodnoj trgovini omogućio i Srbiji da prodre na kinesko tržište sa svojim proizvodima, ali da Srbija ni do sada nije bila previše uspešna u tome.
Dodaje da je pitanje koji su kapaciteti domaće privrede i preduzetnika da naprave proizvod koji će biti konkurentan na kineskom tržištu.
"Ako pogledao šta će sporazum doneti, vidimo da će Kina biti ta koja će mnogo više profitirati nego Srbija i srpske kompanije", zaključuje Vladisavljev.
Šta kaže vlast, a šta opozicija?
"Sa ovim ugovorom, nebo je granica za srpsku privredu", tako je premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila značaj najavljenog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom.
Uz to, ona je 5. februara napisala na Tviteru da je Srbija u 2021. godini imala rekordan izvoz u Kinu, oko milijardu dolara, što je 157,7 odsto više nego u 2020. godini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da će sporazum o slobodnoj trgovini osim što će značiti srpskim izvoznicima, poljoprivrednim proizvođačima, prerađivačima, kao i IT sektoru, privući i nove investicije u Srbiju.
Vučić je o ovom ugovoru razgovarao 5. februara sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pekingu gde je sa nekolicinom svetskih lidera prisustvovao otvaranju Zimskih olimpijskih igara.
"To nije pitanje samo za naše poljoprivredne proizvođače, za naše vinare i vinogradare, proizvođače rakije i svega drugog, da svoje velike količine mogu da prodaju na zahtevnom ali najvećem tržištu na svetu kakvo je kinesko, već je to pitanje i dovođenja novih investicija", rekao je Vučić 5. februara za RTS.
Vučić smatra da bi ovaj sporazum bio važan i za Zapad i za druge delove sveta.
"Kada budu znali da Srbija ima Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom, onda zaista postajemo ubedljivo najbolje mesto za ulaganje u čitavom tom delu Evrope", naveo je.
Nasuprot optimizmu zvaničnika u Beogradu, iz dela opozicije stižu upozorenja da bi sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom bio rizičan za Srbiju.
"Sporazum koji ste najavili nemaju ni EU, SAD ili Rusija, a potpuno je suludo da ga potpiše Srbija, koja Kini može da ponudi samo jeftine sirovine, dok kineske firme preko noći mogu da zatrpaju naše tržište i potpuno uguše domaću proizvodnju", saopštio je 6. februara Dušan Nikezić iz SSP-a.
Predstavnici vlasti odbacili su kritike opozicije navodeći da je svakoj državi u interesu da sa najvećim ekonomskim silama ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Međutim, profesorka na Fakultetu političkih nauka Dragana Mitrović, koja rukovodi Centrom za studije Azije i Dalekog istoka, navodi i da neuporedivo tehnološki naprednije ekonomije i trgovačke velesile, kao što su Japan i Južna Koreja, godinama pažljivo pregovaraju o uspostavljanju slobodnog tržišta i njegovom produbljivanju u slučaju Južne Koreje, kako bi se superiornost Kine umanjila.
"Kina je izuzetno vešta da carinskim i necarinskim barijerama koje izmiču radaru Svetske trgovinske organizacije zaustavi, spreči, uspori, umanji prodor na njeno tržište, a izuzetno efikasno prodire na strana tržišta", upozorava Mitrović.
Saradnja Srbije i Kine iz ugla EU
Profesorka Dragana Mitrović ocenjuje da se EU ne dopada da Srbija jača privrednu saradnju sa Kinom i intenzivira političke odnose.
"Recimo, Nemačka koja nove članice Unije i one koje su na putu vidi kao zonu svoje ekonomske dominacije, nerado će videti Kinu kao takmaca koji se ovde ubacio", navodi ona.
Procenjuje da će na sličan način reagovati i Vašington.
"Svako približavanje Kine nekoj drugoj državi smatraju izazovom njihovoj dominaciji", kaže Mitrović.
Takođe, govoreći o odnosu Srbije prema Kini, profesorka Mitrović primećuje da je podrška teritorijalnoj celovitosti i suverenosti Srbije uvek prisutna kao podkontekst okretanju Kini bez obzira što se naizgled nekada radi o čisto ekonomskim pitanjima.
Srbija računa na Kinu u podršci teritorijalnom integritetu budući da ne priznaje nezavisnost Kosova, svoje nekadašnje južne pokrajine.
Sa kim Srbija ima trgovinske sporazume?
Srbija na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini može da izvozi bez carina na tržišta CEFTA, EFTA, Turske i Evroazijske unije kojoj pripada i Rusija.
Uključujući preferencijalne uslove trgovine (povlastice u trgovini) sa EU, SAD, Japanom i Australijom ukupni izvozni potencijal Srbije iznosi 1,3 milijarde potrošača, navodi se na sajtu Razvojne agencije Srbije, vladine organizacije.
Bescarinski režim pokriva većinu ključnih industrijskih proizvoda, uz nekoliko izuzetaka i godišnjih kvota za ograničeni broj robe.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom Srbija je potpisala 2008. godine. On podrazumeva izvoz bez carine industrijskih i većine prehrambenih proizvoda.
Srbija je od 2006. članica CEFTA-e, zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, koja omogućava bescarinski pristup za svu robu. CEFTA obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo.
U julu 2021. potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Ovaj sporazum podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju. Srbija je pojedinačne ugovore sa pojedinim od ovih zemalja imala još ranije.
Ipak, uprkos tome, Belorusija je krajem januara odlučila da uvede sankcije protiv Srbije i ograniči uvoz hrane. Mera je usledila nakon što se Srbija usaglasila delimično sa evropskim sankcijama protiv Minska zbog odnosa prema ljudskim pravima.
Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske potpisan je sredinom 2009.
Srbija je 2009. potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) čije su članice danas Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Zemlje članice CEFTA, EFTA i Turska su članice regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe. Ova konvencija obezbeđuje ista pravila o poreklu robe što dodatno olakšava trgovinu. Sa druge strane je blok Evroazijske ekonomske unije (EAEU).