Poskupljenja izvode ratare u Srbiji na ulice

"Skuplje od suvog zlata", tako Nedeljko Savić iz Ćirikovca kod Požarevca na istoku Srbije gleda na povećanje cene tog đubriva, koje je od protekle jeseni poskupelo čitavih 300 odsto.

Nekoliko stotina poljoprivrednika Braničevskog okruga na istoku Srbije, sa više od 150 traktora protestovalo je 2. februara u Požarevcu zbog visoke cene mineralnog đubriva. Najavljeni su i novi protesti.

Ratari od vlasti u Srbiji traže nižu cenu đubriva, regresiran dizel za poljoprivrednike i subvencije od države po hektaru. Skok cena ne pogađa samo poljoprivrednike u Srbiji. U sredu su njihove poljske kolege izvele, kako prenosi Beta, pedeset blokada u toj državi, pri čemu su kao prvi među razlozima naveli talas poskupljenja. 

Prisiljeni na uštedu

Nedeljko Savić iz Ćirikovca kod Požarevca, koji je i na čelu Udruženja poljoprivrednika Stiga, protekle jeseni pšenicom je zasejao 50 hektara koju krajem februara treba prihraniti mineralnim đubrivom.

"Cena (azotnog) đubriva UREA na berzi se kreće od 850 do 900 evra po toni, plus PDV i plus troškovi prevoza. Prošle godine UREA me je koštala 34,6 dinara (0,30 evra) kilogram isporučena u dvorište, a danas me to isto đubrivo košta 112 dinara (0,95 evra) plus PDV i prevoz. Prošle godine (azotno đubrivo) KAN sam kupovao za 27 dinara (0,23 evra), a sada ga plaćam 85 dinara (0,72 evra)", kaže Savić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prema njegovim rečima, izvesno je da će zbog poskupljenja ratari štedeti na mineralnom đubrivu, smanjiti količine ili potpuno preskočiti zimsko prihranjivanje pšenice. To bi, kako podvlači, drastično smanjilo prinose, zbog čega bi štetu trpeli i država i proizvođači, ali i potrošači.

"Država zbog toga što neće biti velikih tržišnih viškova pšenice za izvoz, proizvođači jer neće moći da nadoknade već uložena sredstva u setvu, a potrošači će kupovati skuplji hleb", objašnjava Savić.

Đubrivo nije jedini razlog za protest

Savić dalje objašnjava da poljoprivrednici godinama ukazuju da imaju najmanje državne subvencije u Evropi, od samo 4.000 dinara (34 evra).

Zvaničnici Evropske unije su juna 2021. postigli sporazum o subvencionisanju poljoprivrednika. Prema pisanju Rojtersa, dogovor podrazumeva da oko trećina budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine bude izdvojena za plaćanja poljoprivrednicima i podršku ruralnom razvoju.

"Pored toga, mi plaćamo najskuplje dizel gorivo u Evropi, a sada država zamrzava cene pojedinih prehrambenih proizvoda što će dovesti do pada proizvođačkih cena. Sve su to razlozi zbog kojih smo izašli na ulice", kaže Savić.

Cena dizel goriva u Srbiji iznosi 180 dinara (1,53 evra) po litru.

Prema podacima sajta tolls.eu, Srbija je sa tom cenom skuplja od Austrije, Hrvatske, Češke, Francuske, Italije, Poljske.

Evropska zemlja sa najskupljim dizelom je Švedska, u kojoj je litra ovog goriva košta 2,04 evra.

Koje cene su zamrznute?

Vlada Srbije je u decembru, sa ciljem zaštite standarda građana, po drugi put ograničila cene pojedinih namirnica. Cene tih namirnica, među kojima je i brašno, ne smeju da pređu nivo koje su imale 15. novembra 2021. godine.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za novembar 2021. godine, prosečna cena jestivog suncokretovog ulja je 197 dinara po litru (1,6 evra), kilogram pšeničnog brašna iznosi 67 dinara po kilogramu (0,57 evra), dok se u proseku kilogram belog kristal šećera može kupiti za 85 dinara (0,72 evra). Litar kravljeg mleka sa 2,8 procenata mlečne masti košta 93 dinara (0,79 evra), a kilogram svinjskog mesa sa kostima košta 579 dinara po kilogramu (4,94 evra).

"Kod nas vlast ograniči rast cena naših proizvoda na tri-šest meseci, a ne ograniči cene repromaterijala i ne reši nijedan od ozbiljnih problema koji opterećuju poljoprivrednu proizvodnju. I tako već deset godina vlast lomi kičmu svojim poljoprivrednicima. A želi da ima sigurnu prehrambenu proizvodnju. To je nemoguće", kaže Dragan Kleut iz sela Stajićeva u Vojvodini, koji je i predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Zašto optužuju nadležne?

Kleut je prošle jeseni pšenicom zasejao je deset hektara. Za RSE kaže da su ratari dovedeni u potpuno bezizlaznu situaciju i da se boje ulaganja u kupovinu veštačkog đubriva.

"Došli smo u ovakvu situaciju ne samo zbog poremećaja i poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi", ocenjuje Kleut situaciju za RSE.

On objašnjava da ratari retko rizikuju i zadužuju se, jer ne znaju koliko će iznositi tržišna cena pšenice i da li će biti isplativa, odnosno da li će moći da povrate uložen novac u đubrivo.

"Pogotovo što je poslednjih desetak godina cena pšenice bila na nivou od 15-16 dinara (0,14 evra)", kaže Kleut.

Dodaje da da se zemlja ne može prevariti – “Koliko joj damo toliko nam vrati” i da je nezahvalno praviti kalkulacije sa primenom agrotehničkih mera.

"Pitanje je šta je nenormalnije – primenjivati agrotehniku, kupovati ovako skupo đubrivo i svesno ići u bankrot, ili jednostavno štedeti i proizvoditi minimum hrane na svojim njivama", ističe Kleut.

Pitanje subvencija

Ratari inače traže da se subvencije u poljoprivredi vrate na 16.000 dinara (136 evra) po hektaru, za 100 hektara obradive poljoprivredne površine i da se za svaki taj hektar obezbedi 60 litara regresirane nafte, bez akcize za gorivo.

Kako je za portal VOICE rekao Daniel Kovačić, iz nekadašnjeg Udruženja poljoprivrednika Subotice, 2010. i 2011. godine ukupna davanja po hektaru biljne proizvodnje su iznosila blizu 16.000 dinara za površinu do 100 hektara.

Kleut dodaje da sve zemlje u okruženju redovno subvencionišu poljoprivrednu proizvodnju.

Prema podacima portala Agro klub, prosek subvencija po hektaru u zemljama Evropske unije iznosi oko 260 evra. U poređenju sa time, prema podacima tog portala, Hrvatska po hektaru subvencioniše sa oko 380 evra, a jedino više od nje izdvaja Malta - oko 665 evra.

Šta je učinila susedna Hrvatska?

Sagovornik RSE navodi da u ovakvim situacijama kada dolazi do potresa na globalnom tržištu na koje zemlje poput Srbije ne mogu da utiču, mogu da urade ono što je uradila Hrvatska koja je obezbedila skoro 10 miliona evra za ublažavanje troškova izazvanih poskupljenjm repromaterijala u poljoprivredi, a na tu pomoć ima pravo 37.000 poljoprivrednih gazdinstava.

Iz Ministarstva poljoprivrede Hrvatske saopšteno je 2. februara da će poljoprivrednicima za olakšanje tereta troškova nadolazeće setve namenjeno 80 milijuna kuna (oko 10 miliona evra), a ribarima, uzgajivačima i prerađivačima 50 milijuna kuna (oko 7 miliona evra).

Hrvatska zamrznula cijene goriva

Reagujući na nezadovoljstvo poljoprivrednika srpsko Mnistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je 2. februara izdalo kratko saopštenje i objavilo spisak deset banaka kojima će poljoprivrednici moći da se obrate za korišćenje beskamatnih kredita.

Ta institucija je navela i da pruža punu podršku u svakom daljem naporu da se položaj poljoprivrednika u Srbiji zaštiti i dodatno unapredi, "posebno kroz zajedničku saradnju nadležnih institucija i udruženja".

Zašto se odustalo od zamrzavanja protesta?

Nedeljko Savić, koji je i na čelu Udruženja poljoprivrednika Stiga koje je organizovalo protest ratara u Požarevcu, kaže da su oni još u novembru, nakon obećanja ministra Nedimovića da će država rešiti problem sa mineralnim đubrivom, zamrzli protest dajući šansu Ministarstvu da se fokusira na donošenje odgovarajućih mera koje bi pomogle proizvođačima pšenice da obezbede đubrivo za zimsku prihranu useva.

"Umesto toga, Ministarstvo nam je ponudilo brojeve telefona kod 10 komercijalnih banaka koje nude beskamatne kredite ističući to kao ogromnu pomoć poljoprivrednicima. A ta navodna pomoć izgleda kao da vam neko ponudi da kupite automobil po trostruko većoj ceni, ali da možete da ga kupite na kredit bez kamate, iako taj isti automobil možete da kupite po regularnoj ceni uz kamatu od dva do tri odsto", kaže Savić.

Po mišljenju Aleksandra Babića, koji predvodi Udruženje poljoprivrednika Šumadije, pomoć države u vidu beskamatnih kredita ništa ne rešava.

"Nije mudra politika države koja svoj narod gura u kredite za koje mora da garantuje sopstvenom imovinom", ocenjuje Babić.

Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata objašnjava da rešenje koje je ponudio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nije rešenje.

"Nudi nam kredit da se dodatno zadužujemo i samo produžavamo agoniju koja vodi u bankrot. Kredit za samo jedno đubrenje jednog useva, u ovom slučaju pšenice, bi bio kredit na tri godine. Postavlja se pitanje šta ćemo sa ostalim usevima i kulturama? Kako ćemo da finansiramo njihovo đubrenje? Da li će da nam da kredite i za kupovinu goriva po ceni od 180 dinara (1,53 evra) za litar", kaže Kleut.

U međuvremenu, ministar Branislav Nedimović je, gostujući na RTS-u, izjavio da beskamatni krediti podrazumevaju da će država nadoknaditi celokupni iznos obračunate kamate, a da će poljoprivrednici krajem godine vraćati glavnicu.

"Vraća se glavnica, prvi deo tek kada prođu sve žetve, u oktobru. Ne trebaju nikakva posebna sredstva obezbeđenja, dobijate novac potpuno besplatno da možete jeftinije da uzmete đubrivo", poručio je ministar Nedimović.

Pojedini odustali od mineralnog đubriva

Pojedini ratari centralne Srbije odlučili su da svoje njive zaseju merkantilnom pšenicom, bez upotrebe mineralnog đubriva. Po oceni agrarnih stručnjaka, prinosi na tim površinama biće manji za 50 do 60 odsto, ali će ta količina biti njihova, neopterećena dugovima.

Aleksandar Babić, iz Desimirovca kod Kragujevca, koji je takođe u lokalnom udruženju ratara, nije želeo da kalkuliše sa primenom agrotehničkih mera, pa je pšenicom zasejao samo 12 hektara, odnosno onoliko koliko je mogao da isfinansira sopstvenim sredstvima.

"Prošle godine ulaganje u proizvodnju pšenice po hektaru bilo je oko 550 evra, ako imamo svoju mehanizaciju, a ove godine je za to potrebno skoro 1.000 evra. Svi imputi koje koristimo u proizvodnji su duplo skuplji", rekao je on za RSE.

Babić dodaje da nije u pitanju samo đubrivo, već i nafta, rezervni delovi, seme, sredstva za zaštitu.

"Zbog toga je naša proizvodnja veoma skupa. U međuvremenu neznatno su poskupeli i naši proizvodi, ali ne u iznosu koji bi nam omogućio da se ponovo zadužimo u nadi da će rod biti bogat, a cene veće nego sada, pa da vratimo dug i nešto zaradimo", kaže Babić.

Politika 'gašenja požara'

Izostanak stručnog i svrsishodnog ponašanja države u kriznim situacijama poput ove, Babić opisuje kao "politiku konstantnog gašenja požara" i guranja problema pod tepih.

“Siguran sam da je Ministarstvo još prošle jeseni znalo da će doći do ozbiljnog poskupljenja mineralnog đubriva i da će Rusija zabraniti izvoz đubriva i svih hemijskih komponenti potrebnih za njegovu proizvodnju. Dobar domaćin oličen u liku države bi u takvoj situaciji iskoristio priliku i, navodno dobre odnose sa Rusijom, i unapred kupio potrebne količine đubriva, čak i po cenu da država u tom trenutku izgubi neki novac, jer se radi o proizvodnji hleba”, kaže Babić.

Rusija je 2. februara uvela zabranu izvoza veštačkog đubriva na dva meseca, sve do 2. aprila tekuće godine. Kako su vlasti objasnile, to je privremena mera, a izvoz će biti nastavljen kada ruske kompanije budu snabdevene odgovarajućim količinama đubriva i kada tražnja na domaćem tržištu bude zadovoljena.

Posledice ruske odluke

Prema pisanju portala “Biznis i finansije“, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo, te stoga najveći deo uvozi i to oko 60 odsto iz Rusije, a potom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske, Rumunije, ali u daleko manjim količinama.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je u decembru da država neće dodatno izdvajati novac za veštačko đubrivo, već da će, pored onoga što sama proizvede, deo biti uvezen iz Rusije. Ministar je tada dodao i da će država uraditi sve što može da iz Rusije u Srbiju dođe 100.000 tona đubriva.

“Srbiji je potrebno 400.000 tona đubriva i ona u ovom trenutku ima 150.000 tona u razervama i još 100.000 tona koje je navodno predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo da obezbedi prilikom nedavnog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Znači, biće veliki problem obezbediti još 150.000 tona, jer ga nema na tržištu”, naglašava ratar Aleksandar Babić.

RSE je Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputio više pitanja vezanih za problem astronomske cene mineralnog đubriva, ali iz Ministarstva nije stigao odgovor.