Ministar finansija Srbije vidi trgovinski sporazum sa Kinom kao razvojnu šansu
Ministar finansija Srbije Siniša Mali saopštio je 10. februara da je najavljeni Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom razvojna šansa za Srbiju, kao i da se izvoz proizvoda iz Srbije u Kinu u poslednjih deset godina povećao 152 puta.
Prema najavama najviših državnih zvaničnika, Srbija i Kina bi do kraja 2022. godine trebalo da potpišu spomenuti ugovor, a sporazumi o slobodnoj trgovini podrazumevaju da se većina proizvoda izvozi i uvozi bez carina.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je o ovom ugovoru razgovarao 5. februara sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pekingu gde je sa nekolicinom svetskih lidera prisustvovao otvaranju Zimskih olimpijskih igara.
Mali je povodom najave potpisivanja ovog ugovora naveo da svi žele da imaju dobre odnose sa Kinom i da Srbija želi da iskoristi tu priliku.
"Hoćemo da našoj privredi otvorimo tržište od 1,3 milijardi ljudi", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Mali je rekao da Srbiju tek čekaju "teški razgovori i pregovori oko sporazuma" koji će značiti, kako navodi, "nova radna mesta, nove fabrike, nove izazove, ali i ulaganja u nove tehnologije, organizacije, upravljanje".
Mali je naveo i da izvoz Srbije u Kinu višestruko povećao, pa je 2012. godine izvoz bio oko 7,3 miliona dolara (6,3 miliona evra), a 2021. skoro milijardu dolara (875 miliona evra).
U periodu od januara do oktobra 2021. obim robne razmene Srbije i Kine iznosio je 3,59 milijardi evra, ali Srbija mnogo više uvozi iz Kine nego što izvozi. Vrednost izvoza Srbije bio je 653,63 miliona evra, a uvoz iz Kine 2,937 milijarde evra.
U tom periodu dve trećine izvoza Srbije u Kinu, odnosno 67,6 odsto, otišlo je na bakar. Kineska kompanija Ziđin je, inače, većinski vlasnik Rudarsko-topioničarkog basena Bor u kome se proizvode bakar i plemeniti metali.
Portparol Evropske unije (EU) Peter Stano saopštio je 9. februara da Srbija može da sklapa trgovinske sporazume sa drugim državama ili organizacijama pre pristupanja Evropskoj uniji, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa odredbama Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji.
Ipak, kako dalje navodi Stano, Srbija će morati da se povuče iz svih ostalih trgovnskih sporazuma u trenutku kada bude postala punopravna članica EU.
Stano je naveo i da je EU najvažniji trgovinski i investicioni partner Srbije. On je podsetio da je EU činila 61 odsto ukupne trgovine Srbije u 2020. godini, uz veoma dobru dinamiku rasta.
Dodaje i da je trgovina sa Kinom bila oko 8%.
Srbija na osnovu ugovora o slobodnoj trgovini može da izvozi bez carina na tržišta CEFTA, EFTA, Turske i Evroazijske unije kojoj pripada i Rusija.