Izbor novog premijera na istoku, UN priznaju postojećeg

Parlament na istoku Libije je danas imenovao novog premijera Fatija Bašagu (Fathi Bashagha), što je u suprotnosti sa naporima Ujedinjenih nacija u pravcu pomirenja podeljene zemlje i verovatno će rezultirati sa dve paralelne administracije.

Odluka parlamenta je usledila posle neuspeha dosadašnjeg premijera Abdula Hamida Dbejbe (Dbeibah) da organizuje izbore u decembru, što je bilo dogovoreno u okviru mirovnog procesa uz posredovanje UN.

Neodržavanje izbora bio je veliki udarac međunarodnim naporima na okončanju desetogodišnjeg haosa u naftom bogatoj Libiji.

Očekuje se da će imenovanje Bašage produbiti podele rivalskih frakcija u zemlji pogođenoj građanskim ratom, jer je malo verovatno da će dosadašnji premijer Dbejba prepustiti vlast, prenosi AP.

Iz privremene administracije u glavnom gradu Tripoliju nije bilo hitne reakcije na njegovo imenovanje.

U Ujedinjenim nacijama, novinari su tražili odgovor od portparola Stivena Dudžarika (Stephane Dujarric) o imenovanju i kojeg libijskog premijera UN priznaje. Dudžarik je potvrdio da je to još uvek Dbeibah, ali da se specijalna savetnica UN-a za Libiju Stefani Vilijams (Stephanie Williams) „vratila u Tripoli, gde sarađuje sa ključnim akterima u Libiji kako bi olakšala sporazum o putu napred”.

„Pokušavamo da dobijemo detalje o odluci koju je donelo drugo zakonodavno telo“, rekao je Dudžarik.

U tekstu u četvrtak u Vašington tajmsu (Washington Times), Bašaga je obećao da će obezbediti bolji život Libijcima i fer i slobodne izbore. „Moramo raditi na kredibilnim izborima koji su sigurni i inkluzivni. Ovo će biti moj najvažniji cilj kao premijera“, navodi se u uvodniku objavljenom u četvrtak.

Bašaga, 59-godišnji bivši ministar unutrašnjih poslova, nekadašnji pilot vazduhoplovnih snaga i biznismen, moćna je ličnost u Libiji.

Dok je bio ministar policije, od 2018. do početka 2021. godine, negovao je veze sa Turskom, Francuskom i SAD, ali i sa Egiptom i Rusijom, koje su podržavale njegove rivale u libijskom sukobu.

Veruje se da Bašaga ima veze i sa naoružanim grupama u zapadnom gradu Misrati, koje su igrale ključnu ulogu u odbrani glavnog grada Tripolija tokom ofanzive sa istoka 2019. godine. Tu ofanzivu su predvodile snage predvođene Halifom Haftarom, najmoćnijom ličnosti na istoku Libije. Haftarove snage i njihov saveznik, Egipat, pozdravili su imenovanje Bašage za premijera.

Tokom sednice u četvrtak, održane u istočnom libijskom gradu Tobruku, poslanici su takođe glasali za set ustavnih amandmana koji predstavljaju novu mapu puta za prelazak na demokratski izabranu vladu. Amandmani predviđaju stvaranje nove izborne komisije i imenovanje 24-člane komisije, koja predstavlja sva tri regiona u zemlji, za izradu nacrta novog ustava.

Prema planu, očekuje se da će Bašagina vlada organizovati predsedničke izbore u roku od 14 meseci.

Stotine ljudi izašlo na ulice Tripolija u znak protesta zbog odluke parlamenta da imenuje novog premijera. Dbejna je upozorio da će njegova smena vratiti zemlju nazad u "podelu i haos" nakon skoro dve godine relativnog mira. Rekao je da će svoju funkciju prepustiti samo izabranoj vladi.

Ranije u četvrtak, lokalni mediji su izvestili da je Dbejna preživeo pokušaj atentata nakon što su nepoznati napadači otvorili vatru na njegov automobil u Tripoliju. Izveštaji nisu mogli biti nezavisno potvrđeni, a iz Dbejnine kancelarije nije bilo komentara o navodnom napadu.

Dbejna, moćni biznismen iz Misrate, imenovan je za premijera u februaru prošle godine u sklopu političkog procesa uz posredovanje UN-a, kojeg podržava Zapad. Glavni zadatak njegove vlade bio je da usmeri podeljenu zemlju ka nacionalnom pomirenju.

Ali sadašnji premijer je postao polarizujuća ličnost otkako je najavio svoju predsedničku kandidaturu, prekršivši svoje obećanje da se neće kandidovati na izborima kada je imenovan za privremenog premijera.

Dbejna je rekao da je sada u konsultacijama oko predloga za održavanje odloženih izbora u junu. Zapadne vlade su pozvale da aktuelna vlada ostane na mestu do održavanja glasanja kako bi se izbegao haos.

U Libiji je 24. decembra trebalo da budu održani predsednički izbori, ali je glasanje odloženo jer rivalske frakcije nisu mogle da se dogovore o izbornim zakonima. Poslanici sa istoka Libije tvrde da je mandat Dbejbine vlade istekao tog dana.

Libija je razorena sukobom otkako je 2011. godine tokom pobune, podržane od NATO-a, sa vlasti zbačen i ubijen višedecenijski lider Moamer Gadafi. Zemlja je godinama podeljena između dve rivalske vlade, na istoku i zapadu, od kojih svaka ima podršku određenih naoružanih grupa i stranih vlada.