Godinama posle taksi Srbija na Kosovo izvozi 37 posto manje

Iz Srbije se danas na Kosovo uvozi 37 odsto manje robe nego pre pet godina, kada su uvedene sporne carine na uvoz proizvoda iz Srbije.

Prema podacima Carine Kosova, vrednost uvoza iz Srbije je sa 450 miliona evra u 2017. godini, pala na 389 miliona evra u 2018., onda na šest miliona u 2019. U 2020. je nešto porasla - na 174 miliona, a u 2021. godini na 305 miliona. Ipak, ostaje manja nego 2017. godine.

Privrednici i građani sa Kosova sa kojima je Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao, navode da se nisu vratili srpskim proizvodima nakon što su na njihov uvoz na Kosovo ukinute takse od 100 odsto koje su bile uvedene 2018. godine.

RSE se o pitanju smanjenja izvoza na Kosovo obratio Privrednoj komori Srbije i nekim kompanijama iz te zemlje koje izvoze svoje proizvode na Kosovo, kao što su Metalac, Point Group, Mladost i Polimark – ali niko nije želeo da javno govori na ovu temu.

Iz kompanije Alco Group iz Srbije za RSE su samo kratko potvrdili da izvoze svoje proizvode na teritoriju Kosova i da je taj "izvoz u jednom trenutku opao". Nisu, međutim, želeli da iznose podatke koliko izvoze i da li su imali gubitke. Ova kompanija se bavi različitim privrednim delatnostima, ali i proizvodnjom različitih brendova, od kojih su poznatiji Pionir čokolade i bombone i Hisar proizvodi od voća i povrća.

Srbija je gotovo dve decenije, odnosno do 2018. godine, bila zemlja sa najvećim izvozom na kosovsko tržište. Za jedan dan Srbija je na Kosovo izvozila robu u vrednosti od oko 1,2 miliona evra. Radi se uglavnom o proizvodima iz prehrambene i građevinske industrije.

Vlada Kosova, na čelu sa tadašnjim premijerom Ramušom Haradinajem (Ramush Haradinaj), uvela je u novembru 2018. godine takse od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kako bi ojačala lokalnu proizvodnju, privredu i državnost Kosova. 

Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine.

Nakon Hardinaja, poziciju premijera u martu 2020. godine preuzima Aljbin (Albin) Kurti, koji je takse od 100 odsto za proizvode iz Srbije zamenio recipročnim merama. One su se odnosile na praksu i politiku koju Srbija primenjuje u trgovinskim odnosima sa Kosovom, što je izazvalo nezadovoljstvo zvaničnog Beograda.

Kurtijeva Vlada je ubrzo srušena, a njegov naslednik Avdula (Avdullah) Hoti je juna 2020. ukida recipročne, trgovinske mere prema Srbiji sa obrazloženjem da su time otklonjene prepreke u procesu dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Međutim, takse od 100 odsto, a potom i recipročne mere, koje su bile na snazi duže od godinu i po dana, doprinele su smanjenju prisustva srpskih proizvoda na kosovsko tržište, kao i smanjenju potražnje za srpskim proizvodima.

"Pre 2018. godine, pre taksi, kupovala sam i srpske proizvode, nisam gledala poreklo", kaže u izjavi za RSE Jasmina (Hasangjekaj) Hasanđekaj, koja kupuje u jednoj lokalnoj prodavnici u Prištini.

"Nakon uvođenja taksi i dalje u 99 odsto slučajeva gledam poreklo proizvoda. Ako je iz Srbije, ne kupujem. Sada znam njihove proizvode i ne stavljam ih u korpu", kaže ona.

Iz kompanije Viva Fresh, koja ima lanac supermarketa na Kosovu, za RSE su potvrdili da je, nakon uvođenja taksi na robu iz Srbije, došlo do smanjenja potrošnje proizvoda poreklom iz te zemlje i povećanja potrošnje kosovskih proizvoda, ali i proizvoda drugih zemalja, kao što su Severna Makedonija ili Turska.

Smanjena potražnja za srpskim proizvodima i za 70 odsto

Fidaim Rušiti, vlasnik jedne prodavnice prehrambenih proizvoda u centru Prištine, navodi da se trenutna potražnja za proizvodima iz Srbije ne može porediti sa periodom pre 2018. godine.

"U mojoj radnji se beleži pad kupovine srpskih proizvoda i do 70 odsto u odnosu na prethodne godine. Tako da sam smanjio količinu nabavke jer je nepotrebna. Ti proizvodi, posebno keks, čokolade, kečap, majonez, koji su se nekada dosta prodavali, danas su malo traženi", kaže Rušiti.

Predsednik organizacije Alijanasa za biznis Kosova Agim (Shahini) Šahini kaže da je nedostatak srpskih proizvoda na kosovsko tržište određeno vreme, naterao građane i trgovce da potraže alternative.

Dodaje i da cena nekog proizvoda utiče na odluku kupaca i trgovaca.

"Građani žele domaće proizvode, ali ipak, kada je u pitanju cena, oni ih zamene za druge izložene proizvode u radnji", ističe Šahini.

Povećan uvoz proizvoda iz Nemačke, Albanije...

Podaci Kosovske agencije za statistiku pokazuju da je od 2018. godine uvoz nemačkih proizvoda na kosovsko tržište povećan za 13 odsto, iz Albanije i Severne Makedonije za oko šest odsto, dok je uvoz proizvoda iz Hrvatske povećan za tri odsto.

Iako Kosovo i Srbija nastoje da se dogovore o normalizaciji odnosa u okviru dijaloga, koji se vodi u Briselu posredstvom EU, i dalje su prisutne mnoge trgovinske barijere.

Prošle godine, prema podacima Agencije za statistiku, Kosovo je u Srbiju izvezlo robu u iznosu od 42 miliona evra, u 2020. godini 30 miliona evra, dok je u 2019. godine izvoz bio 27 miliona evra. Ove cifre su znatno manje u odnosu na vrednost uvoza Srbije na Kosovo proteklih godina.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je u nekoliko navrata rekao da će reciprocitet biti princip na kome će se zasnivati delovanje Kosova, te da nije odustao od uspostavljanja punog reciprociteta sa Srbijom.

Priredila: Sandra Cvetković