Dodik kaže da Hrvati u BiH imaju pravo da traže jednaka prava kao i Srbi i Bošnjaci

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da ne vidi ništa sporno u zaključcima Hrvatskog narodnog sabora (HNS), jer smatra da Hrvati imaju pravo da zahtevaju jednaka prava kao i ostala dva konstitutivna naroda u BiH.

"Odbijanje muslimana da prihvate činjenicu da BiH nije njihov eksluzivitet dovela je BiH, a posebno Federaciju BiH, u tačku u kojoj se danas nalazimo", kazao je Dodik za novinsku agenciju Srna, a prenosi Beta.

On je rekao da "povlađivanje američke i briselske administracije željama muslimana dugoročno destabilizuje BiH", dodavši da samo dijalog i razgovor svih u BiH garantuje da bi ona mogla da opstane onako kako je definisana Ustavom.

"Problem jednog naroda u BiH problem je svih i to je valjda svima jasno. Ignorisanje preglasavanja jednog naroda BiH gura u dugoročnu nestabilnost i odgovornost za to snosiće oni koji to ne žele da vide i da reše", naveo je Dodik.

HNS, krovna politička organizacija koja okuplja hrvatske stranke u BiH, 19. februara je u Mostaru usvojio zaključke prema kojima ne postoje uslovi da u oktobru budu održani opšti izbori u BiH, te da će, ako propadnu pregovori o izmenama Izbornog zakona, zatražiti "reorganizaciju BiH na principu federalizma".

Predsednik HNS-a i Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović pozvao je predstavnike bošnjačkih političkih i drugih stranaka na nastavak pregovora o izbornoj reformi, te najavio kako će se pregovori o izmenama Izbornog zakona nastaviti u Mostaru 22. februara.

Inače, svi dosadašnji pregovori o izmeni izbornog zakonodavstva završeni su bezuspešno, a najspornija pitanja su izbor članova Predsedništva BiH i izbor u domove naroda o čemu su stavovi hrvatskih i bošnjačkih stranaka godinama suprotstavljeni.

Jevreji, Romi i drugi "nekonstitutivni narodi" u BiH, kao i oni građani koji ne žele da se nacionalno izjasne, od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i završetka rata 1995. čekaju mogućnost kandidovanja i biranja za članove Predsedništva BiH, te delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH u kojem u tri kluba sedi po pet Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Prema Ustavu BiH, u Predsedništvo BiH se biraju tri člana, "Bošnjak i Hrvat iz entiteta Federacija BiH " i "Srbin iz entiteta Republika Srpska".

Takođe, Bošnjaci i Hrvati iz entiteta Republika Srpska, kao ni Srbi iz entiteta Federacija BiH ne mogu da se kandiduju ili delegiraju na te pozicije.

Krajnji rok za izmjene izbornog zakonodavstva je maj, kad se očekuje raspisivanje opštih izbora u BiH.

Novac za njihovo održavanje još nije osiguran, s obzirom da nije usvojen ovogodišnji budžet institucija BiH.

Opšti izbori bi trebalo da busu održani u oktobru.