Manjak prakse menja fakultetske agende u Srbiji

Piše: Iva Gajić

"Niko neće da te zaposli, a ti ne možeš da dobiješ praktičan rad jer niko neće da te zaposli".

Ovo je jedan od problema kada je reč o praksi na fakultetima na koji ukazuje Milica Bojović, studentkinja treće godine Biološkog fakulteta u Beogradu.

Studenti beogradskih univerziteta najčešće tokom osnovnih studija imaju praksu u trajanju od 10 do 15 radnih dana, ili je uopšte nemaju.

Praksa, tokom koje studenti stiču praktična znanja iz oblasti koju studiraju, neophodna im je i kao priprema za ono što ih čeka po završetku fakulteta.

Osnovne studije u Srbiji traju četiri godine, a različiti stručni predmeti se obično slušaju tokom tri godine studija. Problem na koji su za Radio Slobodna Evropa (RSE) ukazali neki od studenata je i razlog zbog kojeg pojedini fakulteti najavljuju promene u radu.

Bez obavezne prakse

Milica Bojović kaže da na Biološkom fakultetu u Beogradu nema obavezne prakse tokom osnovnih studija. Ipak, studentima se daje mogućnost letnje prakse u kompanijama sa kojima Bološki fakultet sarađuje.

"To je, naravno, dobrovoljnog tipa, nije nikakva obaveza. Jedini benifit, pored konkretne prakse, jeste po koji ESPB bod za dodatnu vannastavnu aktivnost", objašnjava Milica i dodaje da je jako bitno da studenti odu i oprobaju se u različitim praksama, kako bi pronašli ono što im najviše leži.

"Malo je glupo da završiš fakultet i jako si zagrejan da radiš nešto, na primer rad u laboratoriji, i onda shvatiš zapravo kako izgleda realnost rada tamo i da to jednostavno nije za tebe", objašnjava Milica.

Iako na fakultetu koji ona pohađa praksa nije obavezna, ona smatra da bi to trebalo da bude slučaj, jer benefiti postoje i za studente i za kompanije.

"Mislim da jednostavno na taj način može da se stvori neka konekcija i pre završetka fakulteta. To bi omogućilo mladim ljudima da se lakše zaposle. Vrlo često je problem taj nedostatak praktičnog rada: niko neće da te zaposli, a ti ne možeš da dobiješ praktičan rad jer niko neće da te zaposli", objašnjava Milica.

Ona dodaje da bi po njenom mišljenju praksa trebalo da traje dve nedelje u toku godine, i da podrazumeva do četiri radna sata dnevno.

Fakulteti najavljuju promene

Sa ovim se slaže i Andreja Đorđević, apsolvent na Matematičkom fakultetu u Beogradu. On ističe da sam fakultet iziskuje dosta vremena, te da, ako bi se uz trenutne predmete dodala i obavezna praksa, studentima ne bi bilo jednostavno sve postići.

"Jedna od dobrih stvari bi bila kada bi se jedan ili dva ispita izvukla iz samog programa, i da se umesto tog vremena koje bismo proveli slušajući i spremajući ispite ubaci ta praksa na koju bismo išli, pa bi eto trajala 20-25 sati nedeljno, u periodu od nekih mesec do dva", predlaže Andreja.

Ni fakultet koji on pohađa ne propisuje obaveznu praksu tokom osnovnih studija. Ipak, sa ovog fakulteta podvlače da je to samo trenutno, te da će prelaskom na novu akreditaciju svi studenti biti u obavezi da idu na praksu. Matematički fakultet nije jedini koji će u Beogradu menjati akreditaciju, a koja će podrazumevati obaveznu praksu na svim studijskim programima. Takav plan ima i Fizički fakultet, čija bi nova akreditacija trebalo da stupi na snagu sledeće školske godine.

Iako praksa nije obavezna na Matematičkom fakultetu, Andreja Đorđević se za nju ipak odlučio, i to u trajanju od šest meseci. Kako kaže, želeo je da vidi kako ono što je naučio na fakultetu funkcioniše u stvarnosti. On smatra da bi se tako postavile i njegove kolege.

"Mislim da bi ljudi imali dosta motivacije da rade, pogotovu što je kod nas gradivo malo suvoparno, jer je samo matematika u pitanju, i onda svaki put kad imaš neku primenu matematike ume da bude dosta uzbudljivije nego samo učenje", objašnjava Andreja.

On dodaje da, iako je na praksi morao da uči kako se posao zapravo radi, ono što ga je fakultet naučio jeste sistematičnost, drugačiji način razmišljanja i originalni prilazak problemima.

Neusklađenost tržišta rada sa obrazovnim sistemom pokazuje i činjenica da više od petine ukupno nezaposlenih u Srbiji čine upravo mladi. U Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji nevladine Krovne organizacije mladih (KOMS) iz 2021. godine stoji da čak 55 odsto mladih nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo. Tranzicija od škole do prvog stabilnog i zadovoljavajućeg posla traje skoro dve godine, piše u izveštaju.

Ipak, i sama stopa neaktivnosti mladih je 2019. godine iznosila 53 odsto. Kako piše u KOMS-ovom izveštaju, ovako visoka stopa neaktivnosti može se u određenoj meri objasniti školovanjem, jer su mladi u Srbiji koji su u procesu obrazovanja "manje prisutni na tržištu rada u odnosu na njihove vršnjake iz zemalja Evrpske unije".

Većina beogradskih fakulteta propisuje obaveznu praksu za studente osnovnih studija najčešće u trajanju od 10 do 15 radnih dana. Takav je slučaj i na Ekonomskom fakultetu gde je praksa sastavni deo studijskog programa, a odvija se u nekoj od partnerskih kompanija. Marija Raičević je na drugoj godini ovog fakulteta, i smatra da je praksa neophodna.

"Uvođenje prakse je neki način da se možda malo poboljša praktičnost našeg znanja, pre nego što mi izađemo na tržište rada. Nezapošljivost mladih je veliki problem - mi nemamo dovoljno kvalifikacija, jer smo se samo bavili fakultetom", smatra Marija.

Ona podvlači da bi više praksi omogućilo studentima i da pronađu posao koji je dobar za njih.

"Sve je to prilika prosto da mi vidimo šta nam više leži - ne našem znanju, nego nama kao osobama i našem karakteru. Mislim da bi bilo super kad bismo mi mogli da vidimo kako je to u startapu, u manjoj, većoj kompaniji, u korporaciji, porodičnoj firmi, jer svakom odgovara nešto drugačije. To može da bude osoba koja ima najbolje kvalifikacije, ali prosto se ne snađe u nekom okruženju", ističe Marija.

Fakultet koji se izdvaja u trajanju praksi u Beogradu svakako jeste Farmaceutski fakulet, koji u svom studijskom programu predviđa praksu u ukupnom trajanju od šest meseci.

Manjak praktične nastave problem i u Bosni i Hercegovini i Crnog Gori

U Studiji o mladima u Bosni i Hercegovini iz 2018/2019. godine navodi se da je jedna od negativnih strana obrazovanja u ovoj državi manjak praktične komponente u nastavi, kao i činjenica da se predaje zastarela teorija, umesto da se sprovode programi pripravničkog rada i stručnog osposobljavanja.

Ovo potvrđuju i mladi koji smatraju da ih obrazovanje nedovoljno priprema za uključivanje u tržište rada. U anketi sprovedenoj u ovoj studiji, više od 46 odsto mladih navodi da nikad nije prošlo praktični ili pripravnički rad, dok 58 odsto smatra da bi sa svojim stepenom stručne spreme teško. Skoro 15 odsto navodi da vrlo teško nalazi posao.

Ni u Crnoj Gori nije mnogo drugačije. U studiji Mladi o društvu – Istraživanje percepcije i položaja mladih u Crnoj Gori iz 2021. godine navodi se da čak 37 odsto ispitanika smatra da bi bilo korisno uključiti više prakse u obrazovni sistem, a sedam odsto kaže da je glavni problem obrazovnog sistema upravo nedostatak prakse. Nezadovoljstvo mladih obrazovnim sistemom pokazuje i broj od oko 43 odsto nezadovoljnih ispitanika.

Situacija je malo bolja u Hrvatskoj, gde je kvalitetom obrazovanja nezadovoljno 22 odsto ispitanika, piše u Istraživanju mladih u Hrvatskoj iz 2018/2019. godine. Kao pripremu za tržište rada 49 odsto ispitanika navodi da je pohađalo praksu ili pripravništvo tokom svog školovanja.