Srbija demantuje navode o izvozu oružja u Mjanmar
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije demantovalo je 23. februara da Srbija isporučuje oružje u Mjanmar.
U saopštenju ministarstva su demantovani navodi specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za Mjanmar Tomasa Endrjuza.
U njegovom izveštaju, objavljenom 22. februara, stoji da su Srbija, Rusija i Kina nastavile da isporučuju oružje hunti u Mjanmaru nakon vojnog puča, koje je korišćeno za napade na civile.
"Nakon puča u Mjanmaru, Srbija je veoma pažljivo razmotrila novonastalu situaciju u toj zemlji i u martu 2021. godine donela odluku da se ne vrše isporuke naoružanja ovoj zemlji, ni po ranije zaključenim ugovorima, niti po novim zahtevima za izvoz", navelo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
U saopštenju se dodaje da je ministarstvo spoljnih poslova, u skladu sa tom odlukom, "blokiralo više zahteva za transport naoružanja Mjanmaru i novih zahteva za izvoz naoružanja i vojne opreme".
"Srbija, dakle, smatra da nije prekršila nijednu odredbu međunarodnih konvencija čiji je potpisnik, kao i nijedno opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava", saopšteno je.
Ministarstvo ocenjuje da je izveštaj Endrjuza u kojem se, između ostalog, pominje uloga Srbije u snabdevanju vojske Mjanmara oružjem "u svom najvećem delu baziran na spekulacijama i neimenovanim izvorima, a ne na međunarodno verifikovanim činjenicama".
Bez reakcije na novinarsko istraživanje
Ministarstvo u saopštenju nije pomenulo istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), u kojem se navodi da je Srbija nakon vojnog puča izvezla rakete Mjanmaru vredne 4,7 miliona evra.
U mesecima krvavih obračuna koji su usledili, Srbija je izdala još četiri dozvole za izvoz oružja, dodaje se u istraživanju BIRN-a i CINS-a.
CINS i BIRN su, kako navode u istraživanju, koristeći fotografije i video snimke iz otvorenih podataka, kao i dokumenta dobijena zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, uspeli da potvrde let aviona Avion Iljušin-62M beloruske privatne avio kompanije Rada Airlines.
Avion je, kako se navodi, poleteo sa beogradskog aerodroma 9. februara 2021. godine, noseći stotine raketa kalibra 80 mm proizvedenih u Srbiji.
Vojna hunta Mjanmara preuzela je vlast 1. februara 2021. godine. Nakon vojnog puča ulsedili su masovni nenasilni protesti. Oružani otpor je ojačao nakon što su mirni protesti ugušeni.
Šta je naveo Endrjuz u izveštaju?
U izveštaju UN izvestioca Tomasa Endrjuza se navode vrste i količine oružja koje je vojska koristila još 2018. godine, kada je došlo do krvavog obračuna sa muslimanskom manjinom Rohinja, zbog čega je stotine hiljada ljudi pobeglo u susedni Bangladeš, prenosi AP.
U pomenutom dokumentu je opisano nekoliko kategorija transfera oružja, a one koje je identifikovao kao "najproblematičnije" dolaze iz Kine, Rusije i Srbije, jer se šalju od 2018. i nastavljene su nakon što je vojska preuzela vlast prošle godine.
Endruz, bivši američki kongresmen, rekao je da rezolucija koju je Generalna skupština UN usvojila u junu nije imala "bilo kakav vidljiv uticaj" na sposobnost vojske Mjanmara da napadne civile koji protestuju protiv vojne hunte.
Pozvao je na hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN povodom situacije u Mjanmaru.
UN izvestilac je ocenio da bi na sastanku Saveta bezbednosti trebalo "usvojiti rezoluciju koja bi u najmanju ruku zabranila transfere oružja koje vojska Mjanmara koristi da napada i ubija civile".
Snage bezbednosti su ubile više od 1.500 civila, podaci su Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima.