'Otkazivanje' neonacističkog koncerta u Beogradu posle zahteva za zabranu

Koncert švajcarske muzičarke koja izvodi obrade ekstremno desničarskih bendova neće biti održan u Beogradu u martu, kako je ranije bilo najavljeno.

To je u e-mail prepisci rečeno za Radio Slobodna Evropa (RSE) u beogradskom "Klubu 451", gde je trebalo da bude održan sporni događaj.

Na pitanje zbog čega je koncert otkazan, odgovor nije stigao.

Udruženje "Savez komunističke omladine Jugoslavije" (SKOJ) zatražilo je 20. februara zabranu koncerta muzičarke iz Švajcarske Eviger Šturm (Ewiger Sturm) u Beogradu, zbog toga što izvodi pesme neonacističkih bendova kao i pesme SS trupa iz vremena Drugog svetskog.

Njen koncert je bio zakazan za 12. mart u beogradskom "Klubu 451" koji je usko povezan sa ekstremno desničarskim organizacijama u Srbiji.

RSE je pre otkazivanja događaja od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) zatražio odgovor na pitanje da li će dozvoliti održavanje koncerta, ali odgovor nije stigao niti se MUP o tome oglašavao.

Zašto je koncert otkazan?

Marija Srdić iz Antifašističke koalicije Vojvodine kaže za RSE da je dobra vest što je koncert otkazan, te dodaje da je ne čudi što se policija o tom događaju nije oglašavala.

"To što se policija ne javlja i što ne komentariše događaje o ekstremnoj desnici je gotovo redovna praksa. Teško da može da se nađe i jedna izjava iz MUP-a koja se toga tiče u suvislom formatu", kaže Marija Srdić.

Ona smatra da se ekstremisti nisu sami povukli pod pritiskom dela javnosti, već da su nadležni organi uticali na zabranu koncerta.

"Oni su definitivno imali komunikaciju sa policijom, odnosno policija sa njima i rečeno im je da to ne treba da rade. Sad je predizborna kampanja, visoke su tenzije, ljudi su puno na ulicama, kratki su fitilji. U ovom trenutku je procena da treba izbeći tu vrstu potencijalnog sukoba. Jer, ako znamo da je taj događaj tamo, verovatan je i odgovor sa druge strane", kaže Srdić.

U saopštenju u kojem je ukazano na održavanje koncerta, SKOJ je saopštio i da će, ukoliko nadležni ne zabrane tu manifestaciju, na dan koncerta organizovati protest sa drugim antifašističkim organizacijama.

Odluku o zabrani koncerta pozdravila je nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) koja je na Tviteru objavila pismo MUP-u u kojem traži da zaustavi promociju neonacizma, "kako se ne bi dozvolilo još jedno gaženje antifašističke tradicije".

RSE je posredstvom elektronske pošte kontaktirao i švajcarsku muzičarku, zatraživši od nje komentar na optužbe o njenim vezama sa ekstremnom desnicom, ali odgovor nije stigao do zaključenja teksta. Ona je takođe na svom Telegram kanalu potvrdila da je koncert u Beogradu otkazan, ali nije objavila više informacija.

Nacističke koračnice u akustičnom ruhu

Muzičarka pod pseudonimom Eviger Šturm (na nemačkom: "večna oluja") za sebe kaže da je "nacionalistička pevačica iz Švajcarske". Svoj prvi album sa deset akustičnih balada je objavila 2021. godine.

Na ekstremno desničarskoj muzičkoj sceni pročula se akustičnim obradama pesama popularnih desničarskih rok bendova, poput nemačkog Weisse Wölfe (nem. Beli vuk). Kancelarija za zaštitu ustava Severne Rajne-Vestfalije je 2003. označila ovu grupu kao "jedan od najvažnijih bendova", ekstremno desničarske rok scene u toj pokrajini na zapadu Nemačke.

Karijeru u muzičkom podzemlju krajnje desnice Eviger Šturm je počela pod pseudonimom "Edelweiss 88". Prvi deo umetničkog imena u prevodu označava planinski cvet runolist, dok je 88 u neonacističkim krugovima označava pozdrav "Hajl Hitler".

Prva pesma koju je objavila na platformi YouTube – gde ima blizu 4.000 pratilaca – bila je obrada nemačke grupe Kategorie C, još jednog benda koje su vlasti u nemačkoj saveznoj državi Bremen stavile u kategoriju "nasilni desničarski ekstremizam".

Na repertoru švajcarske muzičarke našla se i "Le Chant du Diable" (Đavolova pesma), vojna pesma francuskih Wafen SS trupa, u kojoj se između ostalog kaže: "SS trupe marširaju ka neprijatelju/pevaju Đavolovu pesmu".

Svoju privrženost krajnjoj desnici Eviger Šturm je iskazala posvetivši dve pesme Janu Stjuartu Donaldsonu (Ian Stuart Donaldson), osnivaču međunarodne neonacističke mreže "Krv i čast" i frontmenu jednog od prvih neonacističkih rok bendova Skrewdriver.

U intervjuu za norveški portal maalmannen.no, Šturm za sebe kaže: "Ja sam samo nacionalistikinja. Muzika je za mene najbolji način da širim svoju poruku".

O tome kakve stavove zastupa, mlada muzičarka je govorila u drugom intervjuu koji je dala za švajcarski portal Der-dritte-weg.info. Govoreći o društveno-političkoj situaciji u Švajcarskoj Eviger Šturm je ocenila da su među najvećim problemima "degeneracija mentaliteta i rast levice", te dodala da u borbi "za svoju otadžbinu i za očuvanje bele rase svi moramo biti odlučni".

'Klub 451' i veze sa ekstremnom desnicom

"Klub 451" u kojem je bilo planirano da Eviger Šturm nastupi se nalazi u beogradskoj opštini Vračar.

Iz objava na društvenoj mreži Telegram se vidi da "Klub 451" organizuje događaje na kojima učestvuju predstavnici ekstremno desnih organizacija poput "Srbske akcije".

Pripadnici te organizacije su organizovali ulične skupove u čast Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade u vreme nacističke okupacije Jugoslavije.

Prema podacima Agencije za privredne registre, "Klub 451" je kao udruženje građana osnovan avgusta 2021. godine, a kao oblast ostvarivanja ciljeva navodi "očuvanje tekovina srpske i evropske kulture".

Ime kluba odnosi se na poznati distopijski roman američkog pisca Reja Bredberija (Ray Bradbury) "Farenhajt 451", koji govori o društvu u kojem su knjige ilegalne i zbog toga završavaju spaljene na javnim lomačama. Kritička oštrica knjige, objavljene 1951. godine, prvenstveno je usmerena na indoktrinaciju posredstvom elektronskih medija, dok je motiv spaljivanja knjiga aluzija na nacističku Nemačku u kojoj su tokom 1930-ih na ulicama paljene knjige "nepodobnih autora".

Zastupnik udruženja "Klub 451" je Marko Gajinović, član ekstremno desničarske grupe Nacionalni srpski front (NSF), o kojoj je Radio Slobodna Evropa ranije pisao.

Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je februara 2018. podnelo krivičnu prijavu protiv Gajinovića i više N. N. lica zbog izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, na skupu koji organizovalo više ultradesničarskih organizacija u čast Milana Nedića, predsednika kvislinške vlade tokom nemačke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Kako je za RSE rečeno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, prijava protiv Gajiovića je odbačena u septembru 2018. godine.

Gajinović je 2017. godine bio deo grupe koja je na prostorijama nevladine Inicijative mladih za ljudska prava lepila plakate sa porukom "Soroševi plaćenici", aludirajući na Džordža Soroša (George Soros), osnivača Fondacije za otvoreno društvo.

Sigurnosne kamere snimile su grupu ljudi među kojima je osim Gajinovića bio i Stefan Simić, još jedan član Nacionalnog srpskog fronta i, prema pisanju portala Insajder, dugogodišnji član "Srbske akcije".

'Raste intenzitet nasilja desnih ekstremista'

Marija Srdić, koja godina prati delovanje ekstremno desničarskih grupa u Srbiji, kaže da se povećava intenzitet nasilja koje desničarske grupe vrše nad svojim neistomišljenicima.

S druge strane, dodaje Srdić, nadležne institucije u svojim strateškim dokumentima o sprečavanju ekstremizma i terorizma su prvenstveno fokusirane na islamistički terorizam, dok se delovanju ekstremne desnice ne pridaje pažnja.

"A mi svaki dan imamo divljanje desničarskih grupa koje možeš da podeliš na one koje su okrenute nasilju prema migrantima, na one koje se lažno predstavljaju kao zaštitnici životinja a u stvari terorišu Rome ili u poslednje vreme migrante, zatim na desničarske grupe koje se sukobljavaju sa građanskim aktivistima", kaže Marija Srdić.

Koncerti koje ekstremno desničarske grupe organizuju uglavnom su tajni i namenjeni su ograničenom krugu ljudi.

Jedan takav festival, posvećen Janu Stjuartu Donaldsonu, razotkrili su antifašistički aktivisti 2020. godine. Bilo je planirano da se održi u zgradi BIGZ-a u Beogradu, ali do toga nije došlo zbog burne reakcije javnosti.

Prema istraživanju RSE, u Srbiji je aktivno više neonacističkih bendova koji su u poslednjih nekoliko godina nastupali kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Ustav Srbije u članu 49 jasno zabranjuje "svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti".

Osim toga, od 2009. godine na snazi je i Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola.

No, prema evidenciji Prekršajnog suda u Beogradu, toj instituciji koja je nadležna za sprovođenje tog zakona do januara 2021. godine nije bio podnet nijedan zahtev za pokretanje krivičnog postupka po Zakonu o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola.