'Srpska lista' na distanci od proruskih protesta i podrške Ukrajini

Srpska lista, vodeća partija kosovskih Srba, nije iznela jasan stav o ukrajinsko-ruskoj krizi. Takođe niti je iznela da li osuđuje vojnu invaziju Rusije na Ukrajinu, da li podržava teritorijalni integritet te države, ni da li podržava sankcije koje je Kosovo uvelo zvaničnoj Moskvi.

Radio Slobodna Evropa (RSE) se sa ovim pitanjima obratio Srpskoj listi, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Srpska lista je bliska Srpskoj naprednoj stranci (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odnosno ona je i formirana 2013. uz podršku zvaničnog Beograda. Srbija nije uvela sankcije Srbije, ali je u Ujedinjenim nacijama podržala Rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija na susednu državu.

Blog uživo: Ratu u Ukrajini

Jedina je stranka koja na kosovskim izborima izlazi uz podršku srpskog rukovodstva i od njenog osnivanja učestvuje u radu Vlade i Skupštine Kosova, a na čelu je i svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Prethodno je 3. marta, na sednici Skupštine Kosova, poslanik Srpske liste Igor Simić rusku invaziju na Ukrajinu nazvao "sukobom bratskih naroda", te napomenuo da "rat nikome ne donosi ništa dobro".

"U ime našeg srpskog naroda želim da izrazim žaljenje zbog svih nevinih žrtava u ovom sukobu i da pozovem sve na suzdržanost i mir", rekao je Simić.

Poslanici Skupštine Kosova su usvojili Rezoluciju kojom se, pored ostalog, osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu, ali i stav koji je Srbija zauzela prema ukrajinsko-ruskoj krizi, te se podržava uvođenje sankcija Moskvi u skladu sa zapadnim zemljama.

Međutim, poslanici Srpske liste ovu Rezoluciju nisu podržali.

Umesto toga, Igor Simić je pozvao kosovske zvaničnike da "svojim izjavama ne narušavaju krhki mir", te podsetio i da je Srbija podržala Rezoluciju u UN, odnosno da je "jasno osudila upad u Ukrajinu".

Veze Srpske liste i Rusije

Jedinstvena Rusija, stranka koju je osnovao aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin, je 2017. godine podržala Srpska listu i njeno učestvovanje u kosovskim institucijama.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić, koji je prisustvovao sastanku sa predstavnicima Jedinstvene Rusije, je tada rekao kako su "veze sa Ruskom Federacijom značajne".

Potom je maja prošle godine delegacija Ruskog centra za nauku i kulturu "Ruski dom", sa sedištem u Beogradu, boravila na Kosovu i tom prilikom se sastala sa predstavnicima Srpske liste.

Ruski centar za nauku i kulturu "Ruski dom" u Beogradu je predstavništvo ruske federalne agencije Rošotrudničevstvo u Srbiji.

Ova agencija osnovana 2008. godine u skladu sa ukazom predsednika Ruske Federacije, a fokus je na sprovođenju državne politike po pitanju međunarodne saradnje, kao i promocija "objektivnog razumevanja savremene Rusije u svetu".

Inače, Rusija se oštro protivi kosovskoj nezavisnosti i blokira učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije.

Ni Ukrajina nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Kakav je uticaj Srpske liste na politiku Kosova?

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, Afrim Hoti, navodi da nije ništa novo to što Srpska lista svoju politiku usklađuje sa Srbijom i dodaje da je opšte poznata stvar da je na čelu Srpske liste, zapravo, zvanični Beograd, te da ova politička opcija na Kosovu samo prenosi stavove Srbije.

Ipak, podvlači da po pitanju ukrajinsko-ruskog sukoba, stavovi Srpske liste nemaju nikakav uticaj na zvanični stav Kosova.

Sa druge strane, profesor Hoti ne isključuje mogućnost pogoršanja odnosa između Srbije i Rusije jer, kako kaže, "Moskva je uvek vodila računa o svojim interesima, iako je na prvi pogled izgledalo da brani srpski interes".

"Eventualno priznanje Donjecka i Luganska bi moglo da bude deo rusko-ukrajinskog pregovaračkog procesa, što bi Srbiju dovelo u veoma težak položaj", zaključuje Hoti i ocenjuje da Ukrajina ne priznaje nezavisnost Kosova zbog svojih unutrašnjih problema oko teritorija gde većinu čine Rusi.

Gogić: Srbija se oslanja na Rusiju oko Kosova

Ognjen Gogić, politikolog nevladinog Centra za afirmativne poslove, smatra da Srpska lista, kao politički predstavnik manjinske zajednice na Kosovu, ne mora nužno da se izjašnjava o teškim pitanjima, kao što je rat u Ukrajini i ukazuje da je ona uvek usklađivala svoju politiku sa zvaničnim Beogradom.

Podseća i da Srbi održavaju tradicionalno bliskost sa Rusijom i ukazuje da je Moskva ta koja pruža podršku Srbiji o Kosovu.

"Srbija se tu oslanja na Rusiju i ne može da priušti sebi da pogorša odnose sa Moskvom, ali, sa druge strane, politika Rusije je sada takva da se ne može braniti i da se ne može podržati. Implicitno je osudila takvu politiku, više je zauzela neku neutralnu poziciju, da ne naljuti Moskvu", navodi on.

Takođe, Kosovo je prošle godine nekoliko ruskih diplomata proglasilo nepoželjnim osobama (non grata) zbog navodne aktivnosti koja je narušila "nacionalnu bezbednost i ustavni poredak".

Rusija na Kosovu ima svoju kancelariju za vezu više od 16 godina, u kojoj radi desetak deset diplomata, ali se u javnosti malo zna o njenim aktivnostima.

Ova kancelarija na Kosovu funkcioniše u okviru Misije UN na Kosovu (UNMIK) i na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.