Devojka protestuje ispred Predsedništva Srbije, jer nema posao uprkos diplomi

Tridesetogodišnja Dragana Borenović drugi dan zaredom protestuje ispred zgrade Predsedništva Srbije u Beogradu, zbog toga što već šest godina ne uspeva da se zaposli, uprkos završenom fakultetu.

Dragana je osoba sa invaliditetom i živi u Pančevu, gradu udaljenom dvadesetak kilometara severno od Beograda.

Diplomirala je 2016. godine na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a 2020. godine odbranila je i master rad. Kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), u poslednjih šest godina konkurisala je za posao kako na republičkom tako i na lokalnom nivou.

Odbijali su je, dodaje, uz „ponižavajuće izgovore“, da po sistematizaciji radnih mesta trenutno nema mogućnosti za njeno zaposlenje.

„Pa zar za tih šest godina nije bilo mogućnosti da se ta sistematizacija promeni, da se učini meni na profesionalnu korist a i državi, s obzirom na to da sam osoba sa hendikepom“, kaže Borenović.

Takvim izgovorima, poslodavci su, smatra Dragana Borenović, želeli da je obeshrabre i da sebi „kupe vreme“, što je njoj, kako kaže, donelo samo čekanje bez konkretnog rešenja za njen problem.

Šta kaže zakon?

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom nalaže poslodavcima koji imaju najmanje 20 zaposlenih da u radnom odnosu imaju određeni broj osoba sa invaliditetom.

Prema tom zakonu, poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.

Ukoliko to ne učini, poslodavac je dužan da uplati iznos od 50 posto prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.

Borba duga šest godina

Tokom poslednjih šest godina, Dragana Borenović se, kako kaže, više puta pisanim putem obraćala nadležnima – od ustanova socijalne zaštite na lokalnom nivou, do različitih ministarstava. Razgovarala je i sa službenicima u Predsedništvu Srbije.

„To se završi na sasvim prijatnom i ljubaznom razgovoru da će mi se javiti, ali povratnih informacija nikad nije bilo“, kaže Dragana.

Ona napominje da njen hendikep ne utiče niti na njen svakodnevni život, kao ni na njenu profesionalnu osposobljenost.

„Vozim automobil, krećem se samostalno, dakle ne treba mi pomoć u smislu asistencije, ali ni taj segment nije bio olakšavajući po mene, već je, naprotiv, bio kamen spoticanja. Nažalost, nisam mislila da će doći do toga“, kaže.

Dragana kaže da će svoj mirni protest nastaviti i narednih dana, sve dok njen problem ne bude rešen.

Na probleme osoba sa invaliditetom u Srbiji su decembra 2019. ukazali u zajedničkom saopštenju tim Ujedinjenih nacija, Kancelarija Saveta Evrope, Misija OEBS-a i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Oni su naveli da se mnogi mladi sa invaliditetom suočavaju sa dodatnim preprekama u nastavku obrazovanja ili zapošljavanju na otvorenom tržištu rada.